Nepolitikin Zabavnik

RECENZIJE

“Mnoštvo emocija, stilova, empatije i hitova” – STROMAE -“Multitude”, recenzija

Realno, ne sećam se da sam pisao o nekom albumu koji gotovo da nema nikakve veze sa rokenrolom, a “Multitude”, belgijskog umetnika Pola Van Havera poznatijeg pod umetničkim imenom STROMAE je baš takav. “Multitude” ili “Mnoštvo” je prepun raznih uticaja i sazdan od raznih stilova, ali rokenrola tu nema skoro ni u tragovima. Bez obzira na to, ovo je fantastičan album. Ne mogu reći da sam se zasitio težeg zvuka ali ova ploča mi je pravo osveženje i svakim novim slušanjem mi se sve više dopada.

Nisam puno znao o belgijskom “maestru” čiji nadimak i jeste anagram ove titule, tek da mu je ovo treći album, uz par EP-jeva, da je ova ploča izašla posle 9 godina pauze i da je nekoliko godina bio daleko od scene jer se borio sa anksioznošću i napadima panike zbog kojih nije mogao ni da nastupa a u jednom periodu čak ni da izlazi iz kuće.

Kako stvari stoje, Stromae, je čini mi se, sada bolje i na moju, a i sreću mnogih napravio je jednu izvrsnu, kvalitetnu i šarenu ploču koja vrca od dobrih pesama, zaraznih melodija, potencijalnih i pravih hitova i mada ne znam francuski, potrudio sam se da nadjem neke prevode, fenomenalnih tekstova. Stromae istražuje različite teme, ali svakoj se posvećuje do kraja pa u do sada najpopularnijoj pesmi sa albuma “Fils De Joie” veoma hrabro i na monumentalan način govori o predrasudama o prostitutkama i njihovoj deci. U “L’enfer“ lamentira o problemu depresije i usamljenosti, a u „ Declaration“ diže kosu na glavi homofobima pevajući o pravima istopolnih brakova. Nisu sve pesme na ploči teški patos. Ima tu i numera kao što su „Mon Amour“ koje govore o prevari u vezama ili „La Solassitude“ o nesposobnosti  da se čvršće veže za nekoga.

Što se tiče muzičke strane možemo čuti ordinarne pop pesme, poneke obogaćene orkestracijama, duvačima, afro-beat elementima, melodijama dalekog Japana, hip-hop minijaturama ili kalipso ritmovima. Lakoća prelaska iz jednog u drugi žanr je ono što fascinira na albumu. Druga stvar koja me je opčinila je glas mr. Van Havera koji je toliko jak, sugestivan i šarmantan da se može reći da je najjjači adut „Multitude“-a. U svojoj srži Stromae je pripovedač koji slušaoca buljukom emocija pokušava da uveri da je bolji svet ipak moguć i da empatija u ljudima još nije izumrla…

…Dvanaest pesama u nekih 36 minuta nije mnogo pa iako ovo možda nije nešto što biste inače poslušali, probajte, možda vam se svidi. Ako to bude bar upola kao meni, može se reći da ćete uživati u ovoj ploči. Meni su nešto bolje od ostalih već pomenute „ Fils de joie“, „Mon Amour“, ali i „ Sante“ i posebno „ Mauvaise journee“. Svaka ima hit potencijal i zaslužuje češće puštanje po radio stanicama. E, sad što muzički urednici uglavnom nemaju ukusa, to je neka druga priča. Tužnija…

 

(Visited 63 times, 1 visits today)

Leave a Reply

%d bloggers like this: