Nepolitikin Zabavnik

RECENZIJE

Moja opsesija i dalje traje (UFO – “Obsession” (1978.), recenzija)

“Obsession” mi je definitivno najomiljeniji album benda UFO koji postoji, evo, već pola veka ! Slušajući ga i posle 42 godine otkako je nastao, nalazim da je svež, poletan i fenomenalan. Ujedno, to je i zadnji album koji je grupa snimila sa maestralnim Majklom Šenkerom (u prvom mandatu, kasnije je još u tri kraća perioda svirao u bendu) koji je na njemu pokazao svu raskoš svog talenta, kako sviračku, tako i autorsku jer je učestvovao u stvaranju sedam od jedanaest pesama na ploči.

Album počinje sjajnom “Only You Can Rock Me” , pravim punokrvnim hitom koji je i dan-danas jedan od “trademark”-ova benda ili kako bi anglosaksonci rekli “radio friendly song”. Druga stvar na albumu “Pack It Up And Go” ima odličan uvod na bubnjevima, strašan rif i zarazan refren a svu svoju čaroliju Šenker je prosuo na vinil minijaturom Arbory Hill, prelepim instrumentalom trajanja minut i nešto. “Aint No Baby” je balada koju krasi pre svega sjajan vokal Fila Moga, koji je ju je otpevao u nešto nižim registrima nego što nas je navikao, a i gitarski solo je baš, baš dobar. Šta tek reći za “Lookin Out For No. 1”, obogaćenu divnim zvukom klavira i karakterističnim gudačima za “zlatne sedamdesete” prošlog veka. Jedna od najlepših balada rokenrola, po mom skromnom mišljenju.

Druga strana ploče počinje pesmom “Hot N Ready” koja je  još jedan rif biser koji je dokazao Šenkerovu formu u to vreme. I kreativnu i tehničku. “ Cherry” je možda najmanje dobra stvar na albumu, ali je daleko od loše pesme. To samo pokazuje ukupan kvalitet “Obsession”-a.  Odlikuje je fina i simpatična bas-linija i još jedan odličan gitarski solo. “You Don’t Fool Me” je pesma za koju se sumnnja da ima deo maznut od benda James Gang, netipičan bubnjarski ritam za UFO, a i (verovatno svesno) Šenkerov zvuk gitare ovde podseća na zvuk Edija Van Halena pa se vrlo lako može reći da je pesma onako “Halenovska”. Sledi instrumentalna verzija “Lookin Out For No. 1” kao svojevrsni intermeco gde gitara, klavir i gudači igraju svoju igru da bi “One More For The Rodeo” još jednom dokazala hit-potencijal benda. Rif, refren, solo, pevanje, ritam sekcija, sve je na najvišem nivou. Pesma ima posebnu, dramatičnu atmosferu koja je dočarana produkcijskim efektima jer mi se čini kao da su svi instrumenti nekako prigušeni. Namerno, naravno. Poslednja pesma “Born To Loose” počinje zvukom gitare a la Scorpions što nikog ne treba da začudi, znajući Šenkerov razvojni put i prelazi u još jednu prelepu baladu u kojoj se krije predivni gitarski solo koji mnogi muzički kritičari ubrajaju u najboljih 10 gitarskih soloa ikada odsviranih. Da li je to tačno, ne znam, ali meni se mnogo sviđa, kao i cela pesma, kao i ceo album.

Možda ja peviše patetišem, sada sa otklonom od 42 godine i previše hvalim ovu ploču jer su “Lights Out”, “ Force It” pa i “Phenomenon”bolje rangirani albumi u diskografiji ovog, rekao bih, nezasluženo potcenjenog benda, ali lične impresije, prevelika doza nostalgije i verovatno, najjači razlog hvale ove ploče, vreme kada sam je prvi put slušao, a to je bilo nekoliko godina od njenog izlaska, kupovina na muzičkom odeljenju Robne kuće “Nork” gde mi je majka tada radila, fascinirajući omot albuma, ritualno vađenje vinila i spuštanje na gramofon, iščitavanje tekstova koje tada još nisam sasvim ni razumeo i ponovno i ponovno okretanje na drugu stranu ploče i na kraju, presudno, još neizgrađen ukus pubertetlije koji je upijao skoro sve što mu je dopiralo do ruku. Zato, najverovatnije, i danas obožavam ovaj album. Ako će bar i jedan čitalac, bilo matori roker kao ja, bilo mnogo mlađi svaštar (kakva je, većinom, omladina danas, ovo zaista ne pominjem u pežorativnom smislu, da se zna) posle čitanja ove recenzije poželeti da (ponovo) čuje ovaj album, ja ću svoju misiju ispuniti.   

Leave a Reply

%d bloggers like this: