Ne znam ima li smisla pisati recenziju nekog albuma svog omiljenog benda? Kako da budem objektivan i prosudim da li je “ Long day, good night” samo dobar ili vrhunski album ? Verovatno je nemoguće, jer kada je čovek zaljubljen u nekog onda ga idealizuje i teško mu nalazi mane. Tako je i sa mnom i sa ovim bendom. Opet, kako da ne pomenem da su Fates Warning izdali svoj trinaesti studijski album i da ga slušam gotovo svakodnevno ? Kako da ne kažem da sam oduševljen načinom kojim trošim 72 minuta života ? Kako da da ne podelim sa vama radost fenomenalne svirke, virtuoznog muziciranja i kvalitet pesama i tekstova na najvišem nivou. A moj omiljeni pevač današnjice je tek posebna priča…
…Dakle, trinaesti album grupe, deseti sa Rejom Adlerom za mikrofonom, nekako me najviše podseća na “Parallels” iz 1991. godine, jedno istinsko remek-delo sa takvim monolitima od pesama kao što su “Eye To Eye”, “Point To View” ili “Life in Still Water” koji je najviše uticao da mi FW postanu omiljena grupa.
Album otvara dramatična “The Destination Onward” , pa sledi energična , gitaroška stvar “Shuttered World” da bi me “Alone We Walk” dobila na prvo slušanje i nekako izvođenjem i produkcijom podsetila na Adlerov solo album iz prošle godine “What The Water Wants”. “Now Comes The Rain”, polu-balada koja se vremenom zaukava ima snažan nostgaličan šmek osamdesetih godina prošlog veka, što nikako nije minus, naprotiv.
“ The Way Sun” ima poprilično minimalističku konstrukciju sa dosta snažnim jazzy vajbom u poslednjoj trećini pesme i baš taj deo mi se posebno dopada. U “Under The Sun” koja je baš “jaka balada” prepoznajemo i akustičnu gitaru i gudače koji joj dodaju poseban kvalitet. “ Scars “ je izabrana kao prvi singl i nije mi ispunila očekivanja. Jeste poletna i brža, ali nije ni prineti, recimo, “Seven Stars” sa prošlog albuma, što opet ne znači da je smeće. Samo prosečna. “Begin Again” ima predivne vokalne hamonije i baš je radijska pesma. “When Snow Falls” počinje pulsirajućim ritmom i prelazi u sugestivnu himnu kojom dominira Rejov vokal. Sledi “ energičniji” i “ gitarskiji” Liar” sa odličnim “gruvom” i fenomenalnim bubnjanjem majstor Bobija. Galopirajuća “ Glass Houses” je možda i potencijalno najveći hit na albumu, ali je njena nevolja što je ipak samo uvod u apsolutni biser celog albuma, jedanaestoipominutnu “The Longest Shadow Of The Day”. Jazz-fusion uvod koji kao da je pisao Al Di Meola, predivne bas deonice, zadivljujući ritam, “catchy” gitarska melodija i kao šlag na tortu fantastičan vokal odvode pesmu u monumentalnu epsku gromadu za koju vam na kraju bude žao što nije duplo duža. Apsolutna nadmoć FATES WARNING-a na delu. Pesma godine 2020. Bez premišljanja.
“Last Song” je gotovo nepotrebna, ali je sasvim solidna pesma, sasvim odgovarajuća da zatvori jedan ovakav album, ali, jedina joj je mana što dolazi posle onakvog remek- dela pa jednostavno ne može da se izbori sa njom.
I na kraju, “Long Day, Good Night” verovatno nije najbolji FW album, ali jeste najbolji album 2020. godine.
Kao što rekoh, ne mogu da budem objektivan kad je ovaj bend u pitanju, ali zabole me. Što bi rekao onaj batica iz “Audicije” : “ Jebi ga, meni je super”…
Leave a Reply