Nepolitikin Zabavnik

RECENZIJE

Najbolji ROCK albumi u 2019. – po ukusu DOTKOMa

Što se tiče nešto blažeg zvuka (ako isti uporedimo sa teškometalnim grmljavinama) koji je u 2019. godini izlazio iz mojih zvučnika marke “ Sansui”, nalazim da je on bio poprilično raznovrstan. Ne mislim da je bilo baš remek-dela, ali je bilo baš dobrih ploča. Neke sam slušao nedovoljno da bi ušle u Top10, ali su mi se evidentno svidele. Pomenuću samo neke od njih : rumunski psihodelični rokeri METHADONE SKIES su snimile odličan album “Different Layers Of Fear”, kao i njihove kolege po žanru iz Londona, GREEN LUNG čiji je album “Woodland Rites” njihovo najbolje izdanje do sada.

https://www.youtube.com/watch?v=TvKWO3zw-C0

NICK CAVE uz pomoć svog benda BAD SEEDS je pre nekih mesec i po izbacio duplu ploču pod nazivom “ Ghosteen” i zaista je bilo malo vremena da je preslušam detaljno, ali kao i u većini slučajeva u karijeri gospodin Kejv je došao blizu savršenstva u pokušaju da nam ogoli svoju dušu posle strašne tragedije i gubitka sina. “Ghosteen” je ploča kojoj ću se tek vraćati.

Deda IGGY POP je u svojoj 72. godini života snimio album koji liči na oproštajni i po mnogo čemu podseća na “Lazarus”, Dejvida Bovija. Jedna hermetična, prilično minimalistička ploča sa izuzetkom dva hita koji se već vrte po radio stanicama i video kanalima, “James Bond” i “Loves Missing” u kojoj preovladava zvuk melanholične trube i horor sound klavijatura.

Još jedan album za kojim žalim što ga nisam uspeo češće slušati je svakako i COLDPLAY-ov “Another Life”. Još jedan dupli album podeljen na dva dela – “Sunrise” i “Sunset”, mnogo eksperimentalniji i progresivniji nego sva njihova pređašnja izdanja mi se baš iz tih razloga i dopao. Pogotovo vanvremenske pesme “Trouble In Town” i “Children Of Adam”. Mastermind engleske prog atrakcije pod imenom “The Pineapple Thief”, BRUCE SOORD izdao je fantastičan album imena ” All This Will Be Yours”. Melaholičan, dosta spor, ali upečatljiv i ubedljiv već kako zna da bude, gospodin Soord ne ide daleko od zvuka svoje matične grupe, ali su aranžmani nekako svedeniji, tekstovi ciničniji, a pesme jednostavnije, što ne znači da ovo nije dobra ploča. Naprotiv, o baš naprotiv. Samo nije bilo vremena da je seciram detaljnije. Biće vremena, nadam se…

[ai_playlist id=”59849″]

…A sada, nešto sasvim drugačije 🙂 …

10. MUDHONEY – Morning In America EP

MUDHONEY, veterani iz Sijetla su nam na ovom mini albumu predstavili  sedam pesama gde”Vortex of Lies” sugestivno otvara ploču u srednjem tempu na gotovo sabatovski stoner način,“ Creeps Are Everywhere” i “Ensam i Natt” (Leather Nun cover) udaraju “drito u glavu”. Prošlogodišnji “Digital Garbage” i ovaj novi “Morning In America” primorali su me da obratim malo više pažnje na MUDHONEY. A to preporučujem i vama…Ostatak recenzije OVDE.

10. LUMBERJACK FEEDBACK – Mere Mortals

The Lumberjack Feedback” me je privukao kako zbog čudnog, ali efektnog imena, tako i zbog činjenice da imaju dva bubnjara, a sviraju postmetalni sludge / doom. Istina, instrumentalni, ali kome trebaju dva bubnjara za 60 bitova u minuti? 😊. Ipak, posle nekoliko preslušavanja albuma “Mere Mortals” moram reći da su me Francuzi ugodno iznenadili kvalitetom istog. Snažaj uticaj bendova kao što su “Pelican” ili “ Neurosis” samo je još jedan plus da bi moj utisak bio još bolji. Još o ovom albumu možete pročitati OVDE.

09. IAN BROWN – Ripples

Posle ciglo deset godina pauze, Ian Brown je izbacio novi solo album, sedmi po redu. Ne bih rekao da sam ogroman fan njegovog rada, ali pratio sam njegovu solo karijeru dovoljno pomno za nekog ko preferira snažniji zvuk i s vremena na vreme sam shvatao da Ian itekako ima šta da kaže kroz svoju muziku. Četrdeset dva minuta i četrdeset osam sekundi prilično lepršavog popa, pomešanog sa rege zvukom i “repovima Madčester scene” su prošla prilično brzo, pa sam nasuprot uobičajenim navikama stavio album na repeat. Da, svideo mi se album, više nego što sam očekivao… Još malo o ovoj ploči , ako želite, pročitajte TU.

08. THE HEAVY – Sons

Pošto su mi se dopali prethodni albumi, činjenicu da su Kelvin Swaby (vokal), Dan Taylor (gitara), Spencer Page (bas gitara) i Chris Ellul (bubnjevi) izdali i petu dugosvirajuću ploču dočekao sam sa odobravanjem. Posle nekoliko slušanja i sa radošću i gotovo ushićenjem.

Pa dobro, ushićenje je možda prejaka reč, jer ovo nije album koji pomera granice niti menja svest slušaoca, ali je jedan od boljih načina da provedete 35 minuta vašeg života. Ako bih morao da izdvojim najbolje momente bili bi to “Heavy For You”, “Fighting For The Same Thing” i “Whole Lot A Love”“Sons” je poletna i optimistična ploča. Cela recenzija – HERE !

07. ABNEY PARK – New Nostalgics

 Ovo je kolekcija pesama nastalih početkom dvadesetog veka (od 1909. – pesma koja otvara album “Come Take A Trip In My Airship” do 1942 . “Strip Polka” , koju ovde nalazimo u dve verzije, električnoj i akustičnoj).

Moram priznati da su mi neke od pesama itekako bile poznate u originalnom izvođenju, pre svega zahvaljujući mom interesovanju za period između dva svetska rata. Ceo album dug je nekih 35 minuta tako da mi nije bilo teško da ga preslušam nekoliko puta i utvrdim da mi se poprilično dopada. Neobični spoj starog i novog, arhaičnog i modernog, momci i devojke iz benda su kroz plesnu notu dale pesmama novu energiju. U suštini ovo je čisti pop u modernom ruhu, koji bi trebalo često puštati po radio stanicama, jer u sebi sadrži dašak optimizma i miris nostalgije za starim, lepšim vremenima. Još malo o ovoj ploči možete pročitati OVDE.

06. RIVAL SONS – FERAL ROOTS

Rival Sons je jedan od onih, sada već velikih, bendova koji dokazuju da “rokenrol nije mrtav” . Iako ne donose ništa novo “Sonsi” itekako imaju šta da pokažu. “Feral Roots” im je šesto dugosvirajuće izdanje i na njemu imaju nekoliko punokrvnih rock himni kao što su “Do Your Worst“, “Too Bad” ili ” Back In The Woods“. Otprilike jedan školski čas traje i ovaj album koji nam pokazuje kako treba da se svira rok u današnje vreme : tradicionalno, moćno, a ipak moderno. Jaka preporuka i za album i za bend.

05. SAMAVAYO – Vatan

Ako bih rekao da SAMAVAYO zvuče kao miks bendova Kyuss, Truckfighter i Tool da li bih vas više zainteresovao za ovaj bend? Ako bih rekao da se mogu čuti i uticaji Zeppelina, Hendrixa i Sabbatha? Postoje oni još od 2000. godine i cenjen su klupski bend u Nemačkoj. Svirali su kao podrška grupama kao što su Biffy Clyro, Nebula ili Mustasch. Takođe i na velikim festivalima Rock Am Ring ili Hurricane Festival u Nemačkoj. Cenim da su stvaranjem ovog i ovakvog albuma dobili šansu za stepenik više što se tiče popularnosti.  

Smatram da je ovo do sada najbolji album benda i da svako ko preferira pobrojane žanrove treba da ga posluša. Da li će mu se svideti kao meni, to ne znam, ali znam da bend zaslužuje titulu „jedan od predvodnika stoner rocka“ kako napisaše u jednom od brojeva časopisa „Decibel“. Ostatak – OVDE. 

04. ASTRONOID – Astronoid

Mešanje žanrova je u današnje vreme neminovnost, ako želite da u svoj zvuk unesete bar dašak originalnosti, ako se to uopšte može tako nazvati. Možda bi bolje bilo to nazvati ličnim pečatom ? Astronoid je američka petorka koja ima čak tri gitare u bendu + ritam sekciju i ovo im je drugi album. Black metal blastovi sa atmosferičnim “shoegaze” melodijama, spuštanje ritmova, brejkovi, vokali nalik na “madchester” školu, sve su to delovi koji ispunjavaju ovu ploču.

Iako je album kvalitativno ujednačen, bolje od ostalih na ploči su mi pesme : “Breathe” (sa vrlo zaraznim rifom u pozadini), “I Dream In Lines” (prvi singl / spot sa albuma), “ I Wish I Was There While The Sun Set” (prilično brzog ritma sa odličnim gitarskim solom) i finalna “Ideal World”. Još o ovom albumu možete pročitati TU.

03. OAK – False Memory Archive

OAK dolaze iz glavnog grada Norveške, Osla i svoju muziku baziraju na melanholiji, melodiji i eksperimentalnim rešenjima. Uticaj pomenutih izvođača je nepobitan, povremeni povratak u osamdesete primetan,  a koketiranje sa pop muzikom čak veoma prihvatljivo.

OAK su snimili jednu impresivnu, ali ipak, hermetičnu ploču koja neće imati puno fanova, ali će zato svako ko prati prog scenu i voli takav zvuk prigrliti ovaj album i često ga slušati.  Za mene je “False memory archive” baš ono što želim da nađem dok istražujem nove muzike – čista nagrada. Nagrada u vidu albuma kojem ću se često vraćati, jer je kvalitetan, nenametljiv i prelep na više načina. Cela recenzija – OVDE.

02. MONKEY3 – Sphere

Sedma dugosvirajuća ploča “psihodeličara” iz zemlje satova, sireva i čokolada ne donosi ništa novo što fanovi benda Monkey3 nisu već čuli, samo mi se čini da su uticaji Pink Floyda na “Sferi” čujniji, izraženiji i eveidentniji. Razlog više da nahvalim ovu ploču. Pedeset dva minuta bez vokala, (postoje neki vokali na “Mass”, ali su oni potpuno u funkciji melodije) čiste instrumentalizacije bi mnogima bilo previše, ali ja sam već znao šta mogu da očekujem od Monkey3 pa sam se pripremio na Sabbatovske rifove, Floydovske melodije i atmosferu jednih Hawkwind , a ponegde čak i čarobnjaka Vangelisa. Jedan od albuma koji ću slušati jako često… Još o ovom albumu, pročitajte TU.

01. NIGHTSTALKER – Great Hallucinations

Grčki pioniri stoner zvuka koji traju, evo, već tri decenije, gostovali su i u mom rodnom gradu i to nikako nisam mogao da propustim, naročito posle saznanja da promovišu takvu jednu albumčinu kao što je “Great Hallucinations“. Heavy/ stoner / blues sa toliko oktana da se često prilikom slušanja ove ploče poplašim da će se zvučnici zapaliti. Osam pesama različitog tempa, ali ujednačenog i to najvišeg kvaliteta traju nešto više od 40 minuta koji prođu kao za tren. I onda pritisnete REPEAT, pa REPEAT, pa REPEAT…

https://www.youtube.com/watch?v=DZZJmAyuEgc

 

Leave a Reply

%d bloggers like this: