Nepolitikin Zabavnik

RECENZIJE

ODLAZAK U BUKU – Аритмија – Одведи ме (Kallkällan Records, 2021)

piše : Daniel Tikvicki
U vreme kada se elektronska muzika obesmišljava i svodi samo na puku zabavu, autotjun (samo bez panike, i on izumire polako) i vrlo vrlo tematski siromašnu pozadinu, postoje autori koji će vrlo rado zagrebati po površini i sipati hidrogen-peroksid direktno na ranu. Mogu sa ponosom da kažem da je među njima i moja sugrađanka Čila Slacki (radio sam intervju s njom:
https://www.dotkomsite.com/predstavljamo/toplina-elektronske-muzike-sa-severa-intervju-sa-producentom-i-dj-em-cilom-slacki/), koja ne posustaje i brani bedeme elektronske, eksperimentalne muzike u našem delu Srbije, a i šire. 
 
Složićete se sa mnom da techno kao pravac/pokret zapravo vegetira već dvadesetak godina (možda i više), ali je srećom mnogo fleksibilan kao forma i “trpi” svakojake uplive koji mu daju novi život, na kraće ili duže staze. 
 
Duboko ukorenjena u eksperimetalnu, prevashodno noise i industrial muziku, Аритмија svakim izdanjem napravi iskorak, čija polazna osnova jeste techno, u svojstvu postizanja efekta repetativnosti, koji potom prelazi u punu, kontrolisanu buku, poprimajući epske razmere i zapravo postaje ritmička podloga, dovoljna samoj sebi. U pitanju je novi album “Одведи ме”, koji je izdala za švedsku izdavačku kuću Kallkällan Records, na dan 7. jula 2021. godine, kada je i meni, pukim slučajem, rođendan. 
 
 
 
Iako je u pitanju ponavljajuća struktura pesama, bez preke potrebe za menjanjem ritma, industrial i harsh noise sekvence su  drukčije, sveže i neprepoznatljive u prvi mah. Celokupna produkcija zvuči veoma moderno, i čini se da je dinamičnost albuma svedena na minimum. Strukturno, pesme isprva naginju ka plesnoj atmosferi, graničeći se sa IDM-om, ali biva presečena već spomenutim elementima buke u određenom trenutku, preuzimajući primat i odvodeći pesmu u neslućenom pravcu. Aritmija time vrlo vešto odaje počast i techno i noise muzici, kombinujući njihove elemente na sebi svojstven način, što je zaista retko čuti uprisutnjeno u ovako skladnom, ali idejno haotičnom maniru. 
 
Nakon probijanja pomenute barikade i kada vam se uši polako naviknu na mašinsku buku, dolazimo do onoga što udara i jače od muzike, a to su angažovani naslovi pesama, sa veoma jakom distopijskom crtom: 2051, Detected, No Trust, Social Dogma, Take Me Away. Pored toga što je osvedočeni ljubitelj pomenute distopijske literature, SF-a i drugih retro-stvari, Čila je svakako majstorski utkala i komentar na društvene prilike koje su nas zadesile 2020. godine, a traju i u ovoj tekućoj godini. Tu su, svakako i lične slutnje – sažimanje u umetnički nemir, a to ćete svakako intenzivnije osetiti uz slušanje muzike.
 
Priuštite sebi jedan lepi mentalni odlazak u crvotočinu, neka vas mašinska buka odvede negde gde najmanje očekujete i be zaboravite da plešete.
 
 
(Visited 95 times, 1 visits today)

Leave a Reply

%d bloggers like this: