Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

RECENZIJE

Odmor od galame (IAN BROWN – RIPPLES, recenzija)

            Posle ciglo deset godina pauze, Ian Brown je izbacio novi solo album, sedmi po redu. Ne bih rekao da sam ogroman fan njegovog rada, ali pratio sam njegovu solo karijeru dovoljno pomno za nekog ko preferira snažniji zvuk i s vremena na vreme sam shvatao da Ian itekako ima šta da kaže kroz svoju muziku.

 Sigurno je da se svaki njegov solo uradak gleda kroz prizmu benda kakav je bio Stone Roses, pa je takav slučaj upravo i sa najnovijim ostvarenjem zvanim “ Ripples”. Četrdeset dva minuta i četrdeset osam sekundi prilično lepršavog popa, pomešanog sa rege zvukom i “repovima Madčester scene” su prošla prilično brzo, pa sam nasuprot uobičajenim navikama stavio album na repeat. Da, svideo mi se album, više nego što sam očekivao…

… Da, znam da su se Stone Roses ponovo oformili 2011. godine, da su mestimično svirali koncerte i to sa popriličnom pompom i uspehom koji se ne bi mogao nazvati epskim kao s kraja osamdesetih prošlog veka, ali s obzirom da su iz kuhinje benda proizašla dva (kakva-takva) singla, očekivao se novi album SR, ali umesto njega dobili smo novu ploču Iana Brown-a. I to baš dobru…

…Ploča počinje sa “First World Problems” koja mi se nije učinila kao najsrećniji izbor za otvaranje albuma. Nastavlja se sa obradom “Black Roses” (Barrington Levy), “Breath And Breath Easy” je vrlo solidna balada, ali tek od četvrte pesme album počinje da sija pravim sjajem. “The Dream And The Dreamer” je pravi letnji hit 1 / 1. Zarazna plesna pesma na nivou The Stone Roses na svom vrhuncu. Kroz tekst pesme “From Chaos To harmony” Ian Brown nam objašnjava trenutno stanje (koje očigledno nije optimistično) sa matičnim bendom. Dried up roses all turn the stone, too much poison to ramble on, thinkin for myself, with my own brain”.  Its Raining Diamonds” i naslovna “Ripples” (sa  izvrsnim  plesnim ritmom) nastavljaju da “muče slušaoca” podsećajući ga na zlatne dane “Madčestera”, dok je “Blue Sky Day” prepuna soul atmosfere. “ Soul Satisfaction” je skoro klasičan brit-pop koji nikad nisam ljubio, ali Ian Brown ima kredita kod mene, pa mu glatko opraštam. Sjajna bas linija “Break Down The Walls (Warm Up Jam)”  potiče iz originalne pesme Mikey-a Dread-a koju je Ian Brown obogatio sa malo dub elemenata i pop produkcijom.

Sve u svemu, ovo je jedan pravi letnji album i preporučujem vam ga jer je red da se uši malo odmore od silne distorzije, duplih bas pedala i galame…

 

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: