Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

RECENZIJE

Odvojena ili jedina stvarnost ? (Odvojena Stvarnost – recenzija)

Četvrti/peti album “Odvojene stvarnosti” pod istoimenim nazivom teško da bi ugledao svetlost dana da nije Mihajla Obrenova (Dreddup) iIi njegove upornosti i talenta. Naime, ceo višekanalni materijal snimljen još pre dve godine nesrećnim slučajem je izgubljen, a ostatke u vidu grubog miksa je pomenuti Obrenov peglao, filtrirao, reciklirao i na kraju uspeo da od zaborava spasi odličan album i objavi ga za svoj Crime:Scene Records, tako da ga možete čuti ili kupiti na Bandcampu u digitalnom obliku. Za fizičko izdanje u vidu CD-a izdavač se još traži.

Bend koji postoji od 1992. godine i koji je u devedesetim godinama prošlog veka snimio dva albuma i dostigao kultni status i solidnu bazu fanova raspao se pred kraj prošlog milenijuma , ali je porodična manufaktura Mijatović koja je od početka činila osnovu ovog benda (a to je i danas, sa malim pauzama) odlučila još 2012. da je vreme za neku vrstu novog početka. Od tada “Odvojena Stvarnost” svira, komponuje i izdaje albume. Pre pet godina izašao je “Prava sreća tek dolazi”  (koji je bio izdat za “Slušaj najglasnije”, Zdenka Franjića, a 2016. godine ponovo za “Take It Or Leave It“, otud i ona nedoumica na početku teksta) što je zaista bio nagoveštaj “prave sreće” koja je došla sa ovom pločom.

Post punk je neka odrednica, ako bih baš morao da odgovorim, nekom ko nije slušao ove moje sugrađane, na pitanje : “Šta to svira Odvojena Stvarnost ?”. Ipak, spisak bendova i stilova koji su uticali na zvuk bendova je podugačak – Obojeni Program, Partibrejkers, The Cure, Bauhaus, cela bulumenta new vave grupa osamdesetih…Ipak, Odvojena Stvarnost ima svoj jaki autorski pečat i autentičan otklon od svih ovih pobrojanih uticaja.


U nekih tri frtalja sata i u 12 pesama braća Mijatović, Đorđe (gitara) i Vasa (bubnjevi) (sa pojačanjima u vidu Željka Baćanova (vokal) , Marko Vulinovića (bas) i Vlade Miladinova (klavijature u pojedinim pesmama), u čijem studiju “Kamenolom” se album i snimao) su vešto, uz vrlo angažovane tekstove prepunih socijalne tematike, uklopili alternativni zvuk dark roka i “radio friendly” refrene tako da bismo mogli dobiti nekoliko čistokrvnih “hitova” koji bi se , da je pravde i normalnih muzičkih urednika”, često vrteli na radio stanicama širom zemlje. “Karabinjer”, “Doktore”, “Reka”, “Luna Park” su pesme uz koje možete pevati, cupkati, uzvikivati parole jer su ih tekstovi prepuni i nisu tek puki dekor za odličnu muziku. ”Ljubav” ima primetan šmek Partibrejkersa,ili čak i Šarla Akrobate, ali u refrenu se zahvaljujući klavijaturama preobražava u odu osamdesetim godinama prošlog veka. Meni lično, najviše se dopala “ Depresija” sa odličnim tekstom, sjajnim rifom i hipnotičkim refrenom i jedva čekam da je čujem uživo jer već osećam kako će da me “vozi”. Pored nje na albumu mi je omiljena i “Luna Park” koja je kao i pesma “Samo za sebe” prvobitno objavljena na prvoj kaseti benda “Samo za sebe” još 1993. godine ! Neverovatno mi zvuči podatak da je tekst “Luna Parka” napisan pre četvrt veka, a i dalje je bolno aktuelan. Zar ne mislite da je pitanje :”Da li je ova zemlja Luna Park?” sasvim smisleno ?


U međuvremenu od snimanja do izlaska albuma, bend je pretrpeo personalne promene pa su dve pripadnice lepšeg pola, Gordana Mijatović i Olivera Nikolić zamenile Željka Baćanova i Marka Vulinovića, a Đorđe je preuzeo i mikrofon.
Ukratko, ovaj album je za mene najveće pozitivno iznenađenje na domaćoj sceni u , da ne preteram, poslednjih pet godina i vrlo ga često slušam ovih dana. Ustvari, učim tekstove da bih mogao uglas sa bendom mogao da pevam na njihovoj promociji 15. februara u CK13. Vidimo se tamo, obavezno !

P.S. Uskoro će na stranicama Dotkoma i na našem zvaničnom YouTube kanalu biti objavljen intervju sa Đorđem Mijatovićem, gitaristom i pevačem Odvojene Stvarnosti…

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: