Nepolitikin Zabavnik

RECENZIJE

Pitki mrak iz Zapadne Virdžinije – SONSOMBRE :”One Thousand Graves”, recenzija

SONSOMBRE je čedo ili one-man-band Brendona Pibisa, nastanjenog u Zapadnoj Virdžinji, jednoj od pedeset država SAD. Sonsombre svira goth rock kao da je direktno preseljen iz devedesetih godina prošlog veka. Najbliže bendovima kao što su Sisters Of Mercy, The Mission ili New Model Army i Fields OF The Nephilim.

Album koji vam predstavljam se zove “One Thousand Graves i izašao je još krajem januara, ali sam tek sad našao vremena da ga preslušam još nekoliko puta da bih mogao i smeo dati svoj sud o njemu.

Sve što treba da zadovolji kriterijume žanra je tu. I dramatični duboki vokali i nešto žešći gitarski zvuk, bas koji je neretko u prvom planu, tekstovi o mraku, grobovima, smrti i vampirima…Baš ništa novo što već nisam čuo mnogo puta do sada. Umesto bubnjeva tu je ritam-mašina, ali zbog toga nemam nekih bitnih zamerki.

Pa, zašto onda recenzija, pitate se vi. E, zato što je sve na svom mestu, baš kako treba i kako mora da bi prijalo mojim (velikim) ušima ispod slušalica.

Dovoljno pitko, a ne plitko, ritmično, a ne himnično, mračno i produkcijski tačno.

Jedanaest pesama u tri frtalja sata, taman koliko prosečan slušalac može da se stopostno skoncetriše na ono što izlazi iz zvučnika (ili opet, u mom slučaju slušalica).

Iako su pesme ujednačenog kvaliteta, nešto bolje i prijemčivije su svakako “Darker Skies”, “Until The Sun Goes Down”, piano balada “Slumber” koja bi sa drugačijim aranžmanskim rešenjima komotno mogla da se ubaci u repertoar Nicka Cave-a , a da ne bude “ubačeni element” i naročito naslovna numera.

Album je izašao za čuvenu “Cleopatru Records” koja već tri decenije gaji goth zvuk i već to je znak da su prepoznali kvalitet Brendona i Sonsombre-a.

Moj vam je savet da poslušate ovaj album, pogotovo ako volite darkerski zvuk. Čak i da to nije slučaj, ova ploča ima kvalitet da vam se dopadne…  

Leave a Reply