Nepolitikin Zabavnik

RECENZIJE

Pogo podgrejanih mrtvaca – recenzija debi-albuma “Rokenrol za mrtve ljude” benda Nikolas Boleslavski & Ljubazni Leševi

artwork : Slavica Ilić

piše : Daniel Tikvicki

Koliko ljudi zapravo voli i sluša horrorpunk, a da prvo ne pomisli na Misfitse, kao rodonačelnike i brdo sjajnih novijih bendova. To je zaista pitanje veka. Još bolje pitanje je – gde su i šta rade domaći predstavnici?

artwork : Slavica Ilić

Ako ste pomislili da ih nema i da ih nikada nije bilo (u šta ni ja kao muzički entuzijasta nisam u potpunosti siguran*), razmislite još jednom. Iz srca Golupca i terena koji je sam po sebi podređen zagrobnoj, bizarnoj atmosferi (Vlasi i kult mrtvih, neko?), iz iščupanog srca i ušiju dolazi reski zvuk Nikolasa Boleslavskog i Ljubaznih Leševa. Njihov debi-album “Rokenrol za mrtve ljude” je prava zbirka onoga što svaki pošteni ljubitelj slešerskih horroraca i dotične literature voli: hektolitri krvi, odrubljene glave, ljudska i neljudska bića iz podruma, zombi ženke, dašak društvene kritike, ali boga mi i prave protiv-teže organizovanoj religiji, oličene u liku njenih aktera (Raspućin bi bio istinski zadovoljan).

foto : Slobodan Mišić

Muzički gledano, ovo jeste žanrovski orijentisano ka već pomenutom nekrstu, ali žila onog pravog, istinskog punk rocka izvlači album iz baze prosečnosti – tu nema mesta kompromisu, već samo jednostavnim riffovima koji imaju smisla, slojevi mračnih, skoro gotičarskih klavijatura i energija tako nesvojstvena, pa, leševima, čini da taj Rokenrol za mrtve ljude zapravo daje snagu i volju, uz paklenu dozu crnog humora. Pomenuo bih i kratki izlet u uklete vode delta blues-a, ukrštanje puta sa železnicom drukčije vrste, što lepo utiče na to da album ne bude samo za “prženje”, već istinsko uživanje dok ispijate Bloody Mary. Pivo bre.

foto : Milica Čučković

Iskreno, ne pamtim kada me je poslednji put od prve do poslednje reči oduševio neki album, a da mi se prvi put malo i zgadilo zbog obrađenih tema (jebi ga, deca čine svoje), pogotovu što je ceo na srpskom jeziku, bez potrebe da se dodvorava ikom na nekom stranom jeziku – dovoljno strašno i groteskno zvuče i naše reči i dočaravaju zadah smrti i ruke čudovišta za vratom. Takoreći, tim gore, jer ga svi razumeju, lako je laprdati na nekom drugom jeziku, a ne suočiti se sa sumornim temama kojih tu ima na pretek i razmisliti o užasu koji nas okružuje u stvarnom životu. Dodajmo na to i činjenicu da nećete baš razumeti ironiju svih ovih pesama, ukoliko niste potkovani literaturom (stripom) i filmom koji se često pogrešno smatraju B ili C produkcijom, samo zato jer nisu visokobudžetni. Bez ljutnje. Nakon ove rečenice ćete verovatno gledati na horrore drugim očima. Nema na čemu i neka vam u tome pomogne i ovaj album, kao saundtrek.

Hit-singl NB&LjL je svakako “Paulina“, najotvorenija i najbezobraznija pesma sa radijskim potencijalom koja mi danima ne izlazi iz glave – ukoliko bi se neko zajebao i pustio je posle ponoći na radiju, taman na vreme. Zatim idu “Izbezumljena zombi-riba” i zarazni refren za pevušenje ispod tuša, “Černobiljske svinje” (koja je i na mojoj kompilaciji), ako ste ljubitelj krmetine sa iščašenim smislom za humor. A zatim ona od koje će vam se oči izvrnuti i pomutiti verska osećanja, ukoliko ih imate. I da ih nemate, zalediće vam se krv u žilama – “Đavolji pastir“. Neću citirati išta, samo dooobro poslušajte tekst i razmislite o sledećem odlasku u crkvu i ko je vaš pastir (čast izuzecima). Pomenuo sam rol-modela za istog još na početku teksta. Dalje o pesmama ne bih da razglabam, kao i uvek, preporučujem ceo album za preslušavanje, a on traje svega 30ak minuta.

Ceo koncept oko albuma, od muzike do omota se vrti oko DIY estetike, bespotrebne “skupe” produkcije, ali on i bez toga zvuči odlično, sve je na svom mestu i bez imalo ustezanja preporučujem ceo album, najpre ljubiteljima punk rock-a, a sudeći po teatralnosti koju poseduju pesme, bez da sam ih i čuo uživo, verujem da pesme odaju još jači utisak kada se izvode uživo.

foto : Lemi Kostić

Ova recenzija nije nastala pod uticajem vlaške magije

* Prilog istorijatu horrorpunka u nas:
– Za Pokolj Duše
– Goatmare & Hellspades
– Nikolas Boleslavski & Ljubazni Leševi
– Saučešće

Počasna paljba:
– Zbogom Brus Li: Ukleti salaš
– Tehnologija Obrade: Telo
(… Ukoliko imate primere, javite/dodajte u komentaru slobodno)

Leave a Reply

%d bloggers like this: