POTPUNO POTREBNA DOZA NOSTALGIJE (GRAND SLAM – “Hit The Ground”, recenzija)

Trideset pet godina posle svog osnivanja Grand Slam su izdali debi album (da se razumemo, ova ploča je izašla pre nekih petnaest meseci, ali smatram da nikad nije kasno napisati recenziju dobrog albuma, a “Hit The Ground” to svakako jeste). I to bez glavnog idejnog tvorca, pevača, kompozitora i šefa benda. I to bez takve veličine kao što je Fil Lajnot. Ima li smisla uopšte izdati album u toj situaciji ? Pogotovo što je bend imao samo pet (polu) gotovih pesama koje je još onomad napisao lično Fil. I još su neke od njih već izvodjene a i snimljene.

Itekako ima ! Čak mislm da bi bila baš grehota da nismo imali priliku da čujemo ovaj album. Jer “Hit The Ground” je sjajna ploča. Ploča nad kojom lebdi duh maestra Fila Lajnota i koja ima taj nenadjebivi, šarmantni šmek šarenih osamdesetih godina prošlog veka. Melodični hard rok u stilu najboljeg THIN LIZZY-ja je ono što smo dobili u pedesetak minuta ovog CD-a. Lorens Arčer, gitarista je jedini originalni član one postave iz 1984. Kako sam kaže, Fil mu je bio najbolji prijatelj i jedini (hm, da li jedini) razlog zašto je ova ploča uopšte izašla je odavanje počasti gospodinu Lajnotu. Ostatak benda je odradio svoje zadatke više nego dobro, pogotovo pevač Majk Dajer, čiji glas podseća na zna se već čiji, ali daje kvalitet više samim tim što nije pokušao da ga imitira.

Dakle, neke od pesama sam znao od ranije. “Nineteen” je bila objavljena na kompilaciji objavljenoj posthumno “Yellow Pearl”, “Military Man” na Geri Murovom albumu “Run For Cover” a “Dedication” koja je bila poluzavršena u trenutku Lajnotove smrti na istomenoj kompilaciji benda Thin Lizzy. Sve ih je napisao sam Fil i sve su odlične a još bolje zvuče u modernoj produkciji . “Sisters Of Mercy” i “ Crime Rate” su imale ranije verzije još u “prošlom veku” a ovde su samo modernizovane. Ostatak albuma je relativno nov i uglavnom kreativno Arčerovo čedo uz malu pomoć klavijaturiste Marka Stenveja. Gitarski rad je sjajan i totalno u Lizi fazonu. Naročito su mi se dopala oba soloa u “Military Man”, zatim “jurnjava” u “Crazy”, prelepi melodični u “Sisters of Mercy”  i bluesy šmek u “Crime Rate”. I ostatak ploče obiluje sjajnim melodijama, čvrstim ritmom i nostalgičnom notom. Više nego dovoljno za “retro-rokera” i Thin Lizzy fana kakav sam.

“Hit The Ground” je jedan od onih albuma koji će verovatno proći nezapaženo, ali će pojedini ljubitelji hard rocka naći svoj biser sakriven u školjci. Baš zbog toga, neizmerno mi je drago što sam baš ja otvorio ovu školjku u moru hiperprodukcije. Ne bih da budem nametljiv, ali ako volite i poštujete opus i rad gospodina Lajnota, preporučujem da je otvorite i vi. Doneće vam dosta lepih trenutaka i pesama.