Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

RECENZIJE

Psihokratija – U teatru misterije

piše : Desya Lovorov

Prvi susret sa ovim bendom je bio uobičajen za moju tadašnju percepciju brzog preslušavanja muzike i još bržeg zaboravljanja iste. Ali, bio sam nekoliko godina mlađi, i vremenom se taj isti bend nekako pojavi opet na sceni, pa se otrgnem utisku da sam nešto i nepotrebno preskočio.

To je bio slučaj sa Psihokratijom, kultnim beogradskim bendom, koji se kao projekat njegovog frontmena Gorjana Krstića, vratio posle 25 godina neaktivnosti. Nedavno se njihov album “U teatru misterije” pojavio u izdanju PMK Recordsa i malo je reći da sam bio začuđen zašto nisam ranije čuo za taj album… Nego, da ne lamentiram nad sudbinom, priču oko albuma možete pročitati u sklopu zvaničnog izdanja.

U konceptu benda, prva linija je izrazita “goth” atmosfera, koja je karakterisala opus Psihokratije od najranijih dana i koji sam nekako uvek povezivao sa Nišlijama, Trivaliom. Međutim, ono što izdvaja album “U teatru misterije” jesu jaki dark cabaret uticaji, i mislim da neću pogrešiti ako kažem da je ovo jedini album koji inkorporira ovaj specifični žanr, i to u sopstvenu korist. Cela potka albuma je evidentno i nedvojbeno zamišljena za veoma mračni pozorišni komad (za koji se nadam da će se jednom i odigrati), te je taj utisak itekako prisutan. Minimalistički je isproduciran, ali jezgrovit sa mnoštvom synth deonica, moram pomenuti, i sjajnim ženskim vokalom (jaki, prodorni ženski glasovi me uvek podsećaju na Diamandu Galas, ne znam zašto), koji se nadigrava sa glasom pevača, kao u kakvoj operskoj ariji, postavljenoj u dijametralnoj suprotnosti svetlosti. Kao takav, verovatno neće dopreti do svakog uha, kome je konceptualna muzika strana pojava. Ipak, ako sebe smatrate muzičkim entuzijastom, ovaj album je neizbežan komad istorije “darkerske” muzike na našim prostorima.

Uopšte gledano, nemam nijednu zamerku na album, dopada mi se priča kojom album započinje, te se potom razvija pomoću muzike i veoma sugestivne lirike. U izvesnim trenucima sam imao osećaj da slušam goth Carminu Buranu iz sutona XX veka – čudno, ali neophodno poređenje, priznajem.

Ako sam vas zaintrigirao ili vas postideo jer sebe smatrate goth/dark osobom, a niste znali za ovaj dragulj, preporučujem Psihokratijin opus kao referentnu tačku. 

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: