Nepolitikin Zabavnik

RECENZIJE

Pune uši zvučnih signala – lista zapaženih izdanja 2019. godine po izboru Desye Lovorova (Librarion)

piše : Desya Lovorov

 

* možda nije potrebno, ali moram priznati da mi je žao što nisam uspeo da sve pokrijem recenzentski sa liste – možda bude prilike, ali svakako, svi koji su ovde pomenuti su tu sa razlogom. *

 

Domaći/regionalni izvođači:

Buč Kesidi – Euforija (Kontra)

– Odlična plesna muzika, na tragu jugoslovenskih ali i stranih plesnih rok momenata, sa dovoljno gitarskog zvuka da odagna svaku sumnju da se tu radi o kvalitetnoj muzici, iako su još do pasa u andergraundu.

Dishate – Heraldic Achievement (Grim Reaper Records)

https://grimreaperrecords.bandcamp.com/album/dishate-heraldic-achievement

– Retka kombinacija death/grinda, I to još na našim prostorima. O njima će se tek čuti.

Fernando Colunga Ultimate Experience – Inhale my Misery / La Usurpadora (samizdat)

– Latinoamerikanci su pravi zaluđenici kada je u pitanju rock/metal muzika, a ako u tu mešavinu uđe i zvezda telenovela kao što je Fernando Kolunga, uspeh je zagarantovan. Nakon godina i godina obitavanja u podzemlju, Požarevljani FCUE su u Meksiku prepoznati kao svojevrsni fenomen i imaju bazu obožavatelja, i čekam trenutak kada će stvarno otići tamo i napraviti pravu death’n’roll feštu.

Hasan – MonaHrija (samizdat/Librarion)

– Iako su kod mene na etiketi, i dalje me intrigira njihov tretman blackened crustpunka, koji zvuči dosta izbrušeno. Trenutno su neaktivni.

Isidor – Avalon Quest (NewRetroWave)

Osetni su mnogi uticaji plesne muzike osamdesetih, koji se smenjuju iz pesme u pesmu, ali i iznenadnih upliva gitarskog zvuka u novovalnom maniru (uporediću sa Duran Duran), koji reže i daje dozu agresivnosti. Kao i kod prethodnih Isidorovih radova, svaka pesma suptilno naginje ka mnoštvu žanrova, koja sažima uticaje dark synth-a (nešto izrazitije nego na prethodnim delovima trilogije), retrowave-a, ali i japanske škole city-pop/electro funka (tačnije futurefunka) – biće vam jasnije ako se setite neke naslovne teme japanskih crtaća (tzv. Mecha anime) iz osamdesetih godina prošlog veka, koje zvuče veoma interesantno i futuristički, čak i danas. Taj vizionarski zvuk se, po mom mišljenju fantastično uklapa u tematski koncept albuma/ cela recenzija

Khargash – Antagarthas Speaks Part I – Empathy Erased (MINER Recordings)

– Kvalitetan tretman symphonic black metala na domaćem terenu, ne preskačite ni u kom slučaju

Kobold – Masterpace (Iron, Blood & Death Corp.)

https://youtu.be/mCW0O01nTDk

– Moderni thrash je postao uobičajena stvar, ali Kobold svakako treba ispratiti kao mlad i perspektivan sastav. Oni pumpaju sirovu energiju uz pokoji progresivni detalj koji ne bi trebalo da promakne ni istreniranom uhu, i samim tim zvuče veoma sveže

Miša Mašina i Maštrakala – Ravna ploča (samizdat)

Iako se i danas u eksploziji svakakvog sadržaja mnogi nađu shodno čerečiti na Internetu da li je ovo ili ono veće sranje (turbofolk vs. metal, npr.), postoje bendovi koji jednostavno ne mare ni za trendove, niti se nešto dokazuju koliko su “underground”. Među njima su svakako i Miša Mašina & Maštrakala iz Novog Sada. / cela recenzija

MRT – Urwell (Crime:Scene Records)

https://mrtsound.bandcamp.com/album/urwell

– Pred sam kraj godine, novosadska old school industrial mašinerija je izbacila odličan album. Gospon Inkvizitor se potrudio da eksperimentalne metode u ovom projektu dovede do krajnjih granica, tako da je ovo samo za hrabre. 

Nekroinverted – recEPt za PROLJEV (EP) (samizdat)

https://nekroinverted.bandcamp.com/releases

– Nije samo do meni omiljene pesme Krist Terorist, gde se poštuje i druga konfesija (Hristos Teroristos) i što se pojavljuju kod mene na kompilaciji, nego što je zarazna muzika, idealni balans punka i  metala, što je vrlo teško postići. Voleo bih da ih čujem uživo. 

Neuroleptic Trio & Sota Takahashi – Silent Room Session (samizdat)

https://neuroleptictrio.bandcamp.com/album/silent-room-session

 – Moji sugrađani koji vešto tretiraju free jazz formu, ostajući u sopstvenim okvirima. 

Polarni Fazani – Meraklijski hardkor (samizdat)

https://polarnifazani.bandcamp.com/album/meraklijski-hardkor-2019

– Niški sastav koji ne odustaje već skoro 30 godina od svoje humoristične vizije hardkor panka, ne mareći za trendove, a još manje za to da li će njihova muzika da promeni svet, jer znaju da uz dobru zajebanciju rezultat ne izostaje. 

Prisoner – Prisoner (EP) (MINER Recordings)

Ono što se odmah primećuje jeste produkcija, sve je na svom mestu i vidi se uloženi trud i ne bih o tome raspredao dalje – jednostavno odlično postignut balans “peglano”/sirovo. Što se sveukupnog zvuka tiče, svesno su se udaljili od prvobitne mešavine speed/thrash zvuka, uklopivši u strukturu pesama melodični death, mrvicu heavy metala i hard rocka – sve to uredno segmentirano i dozirano. To se čuje u sve tri pesme, s tim da je obrada za nijansu blaža od ostatka materijala, što je šteta.
/ cela recenzija

Projections – Glacial (singl) (samizdat)

https://projectionsband.bandcamp.com/track/glacial

– Mladi sugrađani na koje sam ponosan. Krenuli su lagano da rade na promociji benda i muzike koja je žanrovski u velikoj meri prilagođena trenutku, sa samo dva nastupa, u Subotici i Novom Sadu. 

Punčke – Vidimo se (samizdat)

– Sa ovim izdanjem se oprašta od publike jedan od najprodornijih hrvatskih indie/punk bendova mlađe generacije. Ne mogu da kažem “sveženski”, jer je s njima trenutno bubnjar Goran iz ###. Treba li da pominjem da je iza njih uspešna turneja po jugoistočnoj Aziji? 

Šajzerbiterlemon – Iza naših zidova (Geenger Records)

https://sajzerbiterlemon.bandcamp.com/releases

– Nakon debi albuma, Iza naših zidova je otkrio jedan zreli, ali divlji izdanak beogradskih garaža. Među svojim kolegama sa Hali Gali kompilacije (pronađite na YouTube-u), Šajzeri su mi omiljeni, pored Gazorpazorp i св. Псета.

Sakagija – Naši mali poremećaji (EP) (samizdat)

https://sakagija.bandcamp.com/releases

– Vrlo memljiva i polupijana uspomena iz mojih studentskih dana. Baš su mi lepo legli, a onda sam ih čuo ponovo 2019. godine i znao sam da je to to. Sakagija razbija! 

Sigma Epsilon – Svi putevi vode do smrti (MINER Recordings)

Moram priznati da mi je ovaj kratki album (veoma poetičnog imena) isprva bio suviše ‘napadan’, jer sam očekivao muziku nešto sporijeg tempa zbog samog naslova, ali sam se grdno prevario. Produkcijski i uopšte, svim aspektima, album je odlično izveden, stoga zaista nemam zamerku ni na šta i neću dalje naklapati o tome. Kao i kod Prisoner-a, kad već moram da povlačim paralelu, “uzorak” od četiri pesme je i u slučaju Sigma Epsilona dovoljan da se shvati veoma ozbiljno, a razloga za to svakako ima. Pre svega, melodijska i aranžerska rešenja u vidu vrlo britkog neo-thrash-a/melodičnog death-a, riffovanje i solaže su maestralni, harmonijski gledano vrlo interesantno i originalno, usudio bih se reći da fali samo kap koja bi prelila u neki neo-classical, ali se nadam da se to ipak neće desiti – formula je tu, koja ne zamara. / potpuna recenzija

Spejs Noksi – Subliminal (Zicer Inc.)

Možda zvuči pretenciozno, ali ja sam apsolutno siguran da je Noksi “divlje dete” srpskog andergraund hip hopa, kome ništa nije sveto (barem u trulom hrišćanolikom smislu), pa tako ni obrasci, od literarnih predložaka, preko bitova, do produkcije, koje njegov sveži debi album “Subliminal” nemilosrdno ruši i dezintegriše.  / cela recenzija

Stidnice – Sada si posve sam (EP) / Tebi je svejedno, a svima oko tebe je teško (EP) (Lack of Records)

https://stidnice.bandcamp.com/album/tebi-je-svejedno-a-svima-oko-tebe-je-te-ko

– Tvorci zloglasnog mumble-punka su nastavili da skaču po vijugama onih koji nisu navikli na ultramoderne derivate muzike koji leše punkerske postulate za tri glave više. Još su i prejebeno a e s t h e t i c. 

Strahor – Koledo (Barbatos Productions/Zly Demiurg/Alexa Records/Librarion)

https://strahor.bandcamp.com/album/koledo

– Mog kolegu iz NAV Recordsa neću posebno da predstavljam, jednostavno, svakim izdanjem je sve bolji i bolji, i bliži onome što je moje shvatanje pagan/black metala, uz odličnu muziku i još bolje tekstove.

Svartgren – Divlja Vatra (samizdat)

– Očekivano kidanje, od muzike do omota. Ne bih trošio više reči, poslušajte ceo album. 

Terror Couple – Reality Faded (samizdat)

Ironično upotrebljavajući moderne izraze kojima se opisuju džabalebaroši raznih vrsta (influenseri, uh, čast izuzecima i ljudima koji zaista rade na modernizaciji sveta) i entiteti (mašine) koji prete da nas unište/svedu na optimalan broj, uz sloj veoma slušljive elektronske muzike (štaviše, blago atmosferične), bez ikakve pompe su objavili EP “Automat” u decembru 2018. godine, kao najavu albuma “Reality Faded”. U prvi mah sam pomislio, i nek mi oproste Živanovići, da će biti vrlo teško “progurati” nešto novo pored ogromnog nasleđa Figurative Theatre-a, koji je u krugu alternativaca vrlo poštovan i značajan projekat. Međutim, stvari su jasne, sem već oprobanog “kolažnog” pristupa zvuku, Terror Couple tera na “vodenicu” plesne muzike, time definitivno otvarajući novo poglavlje u njihovom radu. /  cela recenzija

Ulpiana – Suburb (samizdat/Studio11)

“Suburb” je jedan od onih nenametljivih albuma, koji te osvajaju melodiju po melodiju, u chill/ambient maniru. Ako uz ove zvukove ne uspete da opustite pretegnute živce, mislim da imate problem. Pored gotovo svečane mirnoće beatova i atmosfere uopšte, tu su gitarske deonice, veoma maštovite, i jasno mi je zašto mu je trebalo 3 godine da ga konačno uobliči i preda svetu, barem se trudim da razumem. Moram da pomenem da je imao svesrdnu podršku mnogobrojnih prijatelja oko same realizacije albuma. Možda preterujem, ali meni odzvanja Sigur Ros u glavi, i mešavina koja se može čuti u mnogobrojnim jazz/chillhop miksevima na YouTube-u, koje pojedinačno obožavam, dok ovi divni uradci to mešaju na najbolji mogući način, ta melodičnost se prosto otvara kao cvet u slow-motionu pred slušaocem, stidljivo pokazuje svoj sjaj, i nestaje kao magla. / potpuna recenzija

Wooden Ambulance – Redville (Pop Depresija/Kišobran)

…Pored svega što sam nabrojao, čini se da Redville kao album ipak nema strogo određen koncept, već svoju lavinu osećanja prilagođava datom trenutku. Uostalom, takvo je i ljudsko biće, ranjivo i snažno, rastrojeno između društvenih pravila i sirovog životinjskog instikta. Redville je mesto gde se duša leči, a telo primiče mirovanju (možda i grešnom užitku, ima i toga). Ako vas ovo možda i zbunjuje, i ako se premišljate da li da se upustite u preslušavanje albuma, ne oklevajte mnogo i(li) zanemarite moje reči, ovakav raskošan i sadržajno moćan album nećete čuti u skorije vreme, čak i ako niste u životu čuli išta slično. / recenzija

Žanil Tataj Žak – Da Capo (ONE Records)

– U toku je pisanje prikaza, a očekujem da bude gotov i intervju sa jednim od meni lično najboljim pevačem u hard rocku/heavy metalu iz SFRJ, sad iz Slovenije. Njegov sveži  EP svakako zaslužuje više reči, ali ću reći da je g. Tataj uradio odličan posao što se tiče i muzike, ali i tekstova koji se mogu tumačiti u tematskom smislu na koji još nisam naišao do sad, i zbog toga smatram da je u prednosti. 

Žblj Mozaik – Greška (samizdat)

https://zbljmozaik.bandcamp.com/releases

– Moji prijatelji iz Zagreba u njihovim beskrajnim inkarnacijama synth/post/noise punka i dalje haraju. Žblj Mozaik će uskoro da dobije svoje prvo lathe cut 7″ izdanje što je strava! 

Zicer Inc. – Najbolji svet (Zicer Inc.)

Ovaj kolektiv, kog želim da istaknem, radi polako i oprezno, van svakog (blago rečeno) kičerajskog okvira, objavljujući singlove i albume koji su sve ostalo samo ne dosadni, predvidivi i izbačeni kao sa pokretne trake. Zicer Inc. okuplja nekolicinu izvođača koji bacaju kvalitetne i jezgrovite rime, znaju i da pevaju solo, horski ako treba, dok su bitovi i produkcija nešto što se možda nije nikad čulo u hip-hop/trap svetu, a vremenski zadire u budućnost i zapravo s njima trap, ali i novi talas rap-a dobija na važnosti, melodičnosti, svrhovitosti, barem u regionu – i da pomenem, radi se o momcima koji su tek rođeni u jeku ili krajem devedesetih godina u različitim krajevima Srbije. Jednostavno i moderno rečeno, kidaju na svim poljima, od reči do produkcije, koja bi mogla i trebala bi postati zlatni standard! / recenzija

 

Strani izvođači:

Altin Gün – Gece (Glitterbeat Records)

-Kad će da me puste Turci, ne znam. Njihov album “Gece” (“Noć”) je pokupio sjajne kritike, i preobukao zaboravljene bisere Anadolu rocka, ali i turske disko muzike (!). U velikom sam iskušenju da nabavim po koji vinil, jer su fantastični, ali srećom, nemam novaca ja za to. “

Car Bomb – Mordial (samizdat/Solid Grey LLC)

– Jedina matematika koju priznajem je mathcore. Car Bomb su iznedrila još jedan jezivo opasan, naizgled zbrkan album sa svojim visoko disonantnim pristupom djentu i ekstremnom metalu. Među retkim bendovima koje mogu da slušam bez daha. Svaki vrisak i sonična papazjanija, svaki brutalan riff je kod njih itekako proračunat, zato JEBENO KIDAJU! 

King Gizzard and The Lizard Wizard – Infest the Rats’ Nest (Flightless)

– Šta se desi kada jedan od najjačih desert/psychedelic rock bendova uzme da kidiše po nasleđu proto-thrash metala – dobiješ najočekivaniji metal album godine iz Australije. Iako su mišljenja podeljena, KGATLW su pokazali da vladaju svim poljima, od stoner/psychedelic/desert rocka, preko kraut-elektronike do mikrotonalne muzike, alt countryja po australijski i dodajmo na to i, istina, psihodeličnijeg zlog blizanca ranog thrash metala. Genijalni su, to je neosporno. 

Nile – Vile Nilotic Rites (Nuclear Blast)

– Ekstremni metal +egipatska mitologija (koju obožavam od ranog detinjstva) +blastbeatovi da se usereš u gaće = Nile, jedan jedini. Uvek će imati posebno mesto kod mene, pa makar samo prdeli u mikrofon i George Kolias brisao guzicu činelama, oni su ĆAĆE, kraj priče! 

Spaceslug – Reign of the Orion (BSFD Records)

https://youtu.be/MjizMfbHy-M

– Da biram strani stoner/space rock bend koji bih slušao do kraja života, izabrao bih Spaceslug, sa njima nema greške. I ako pomislite da je sve rečeno u ovom domenu, poslušajte ponovo, i ostalo će vam zvučati kao mnogo slabije. Ti riffovi, melodije, stvarno treba znati.

Sunn O))) – Life Metal (Southern Lord)

Šta Sunn O))) rade na doom/metal sceni, retki su koji se usude da makar zamisle slično, sem MOŽDA, MOŽDA Boris i Earth. Još je jači efekat kada znaš da su iz Sijetla, koji se tradicionalni veže za veoma istrošeni grunge pokret – nema ljutiš. Gospoda Anderson i O’Malley su uzeli drone, priznajte sebi čak i ako ste noiser, najdosadniji mogući element u eksperimentalnoj muzici koji zahteva punu koncentraciju, i prikovali ga na krst sa gitarama i gomilom distorzije i svakakvih bogova i napravili revoluciju koja traje. Life Metal i Pyroclasts  su albumi u nizu koji ističu pozitivni aspekt života, pristup veri, misticizmu (ne religiji), nasuprot uvreženom mišljenju da se u metalu govori samo o mračnoj strani svega. Metal i kontemplacija? Što da ne, uz Sunn O))) 

Swans – Leaving Meaning (Young God Records/Mute)

– Iako mi se ne dopada (da tako kažem) od kad je Jarboe “smlačila” Swanse (nemojte da me bijete), i pored toga što ja volim onu njihovu prvu skrnavu no wave fazu, moram priznati da Gira i dalje pravi fantastične pesme, koje su jednostavne, ali prokleto divno jezive, i pored toga što nisu toliko mračne. S pravom se Leaving Meaning mora naći na svakoj listi. 

Leave a Reply

%d bloggers like this: