RECENZIJA - Northern Revival, novosadska promocija albuma + intervju

Pre neko veče smo ponovo bili u „Crnoj Kući“, tačnije klubu CK13, po ko zna koji put ove zime. U moru odličnih koncerata, ovo je bio jedan od onih koje sam ja, lično, najviše iščekivao. I najviše od njega očekivao. I nisam se prevario. Svirao se stoner rock sa svim svojim primesama i uplivima drugih podžanrova. Gledali smo tri benda naoko, sličnog usmerenja, a ustvari dosta različitog zvuka. Gledali smo tri odlična benda, tri benda jako usvirana, prepuna energije i entuzijazma da prilično ispunjenom klubu pruže sve što znaju i umeju.

U CK13 smo stigli dok je trajala tonska proba zbog već zakazanog intervjua sa „Northern Revivalom“ i već na tonskoj probi smo mogli da vidimo kakvom energijom raspolaže vranjanski „Cardinal Point“ sa kojim smo se susretali dosada samo na youtube kanalu. Intervju možete čitati u drugom delu članka, a prvo ćemo vam dočarati utiske sa koncerta.

CHEAP MOONSHINE (Novi Sad)

Prvi je nastupio „Cheap Moonshine“, bend iz Novog Sada, trio (mnogo puta do sada se pokazalo da su tri čoveka u bendu dovoljna, ako svako radi svoj posao najbolje što može) koji svira u osnovi stoner rock, ali sa očiglednim uplivima dooma i „benda od kojeg je sve počelo – Black Sabbatha“ i desert rocka „a la Kyuss“ začinjen psihodelijom. Mantija ! koju je obukao pevač je znak da u tekstovima ima i okultnog.
Da li je to njihovo stvarno opredeljenje ili marketing saznaćemo u nekom mogućem intervjuu. Kako mi se čini, pesme su im prilično duge (što ne znači i dosadne) i u osnovi je neki „masni“ riff na koji se nadograđuju (psihodelične) melodije. Članovi „Cheap Moonshine-a“ su Milan Radeta Peca – basi vokal, Miloš Tepić Mitep – gitara i Nemanja Drljača Krsta – bubnjevi. Bend je lepo zapalio publiku, ali je sledeći bend ugrejao klub do tačke usijanja.

CARDINAL POINT (Vranje)

Južnjačka krv u momcima iz Vranja je donela toliko energije da su svi morali poskidati višak odeće od temperature koju su podigli Cardinal Point. Vranjanski rokeri iza sebe imaju odličan debi album „Spit On Trust And Reliance“ , svrali su na EXITu, Rumuniji i Bugarskoj, kao i u većini značajnijih klubova po Srbiji. Stoner zvuk u kojem ima, po mom skromnom mišljenju I uticaja grandža, naročito “Alice in Chains” ali i modernog zvuka poput “Clutcha”, “Planet Of Zeus” i “Monster Magnet”.

Najbolja reakcija publike je, naravno, bila za pesmu “Mesmerized” za koju je grupa snimila, inače, odličan spot. Izvrstan, poletan i pre svega energičan nastup je zaista oduševio Novosađane, a bend (Miodrag Dimitrijević Shima – vokal i gitara, Milan Stojković Zverko – bubnjevi, Dejan Mitić Beci – bas gitara i Milan Stefanović (kojeg znamo i iz sjajnog “Mud Factory” ) – gitara je obećao da ćemo se videti ponovo. Jedva čekam.

NORTHERN REVIVAL (Novi Sad)

Na kraju je došao red na sludge / southern metal atrakciju, kojoj je ovaj koncert poslužio kao novosadska promocija albuma ” Life Survival Tips” kojeg su izdali za beogradskog izdavača Nocturne Media Records. Northern Revival je krenuo u 23 časa i 10 minuta i kako je sve moralo da se završi do ponoći krenuli su brzo i žestoko sa potpuno novom pesmom “Mr. Rabbit”. Sledile su “Truth on a cold plate” i pesma koja odskora ima i spot “Over the Edge Life Consumer”, pa je i publika burnije odreagovala na nju.

Pevač Petar Randelj je suvereno vladao scenom, a gitarista Aleksandar Rajić je iz svog instrumenta propraćenim gomilom efekata koji su upotpunili čvstu ritam-sekciju u sastavu Marko Vasiljev i Marko Šumanovac izbacivao gromove u vidu riffova. Srednji deo nastupa je publika ispratila malo hladnije, ali su već prvi taktovi “Heavy Deliver Man”, dosada najvećeg hita ove novosadske stoner / sludge atrakcije bili znak za opšte odobravanje i prvu pravu “šutku” na koncertu. Ostatak svirke je bio odličan, kao i reakcija publike. Novosađani vole “Northern Revival” I “Northern Revival” voli Novosađane koji su se pojavili u zavidnom broju za CK13. To je bilo itekako vidljivo te večeri u “Crnoj Kući” i bend je potvrdio reputaciju odličnog, usviranog benda i koncertne atrakcije.

promocija-novi-album-northen-revival-ck-13-novi-sad-dotkom-backstage

Intervju sa gitaristom Aleksandrom Rajićem i pevačom Petrom Randeljom možete pročitati u drugom delu teksta.

———————————————————————–

Postojite od 2012. godine, a do oktobra 2014. niste svirali. Šta ste za to vreme radili ? Smišljali u kom pravcu će ići bend, ili ste od početka znali šta hoćete ? Vežbali ste da se predstavite publici u što boljem svetlu ?

Bend je nastao u oktobru 2012., tamo negde do leta smo vežbali, pravili pesme. Otprilike smo odmah znali šta ćemo da sviramo, a sa svirkama smo ustvari počeli u prvim mesecima 2014. godine. U tom periodu , nekako cele 2013. je bilo turbulencija u bendu, jer je bubnjar s kojim sam napravio bend, napustio sve zbog nastavka školovanja. Dakle, ozbiljna priča, kada je sklopljena ekipa, nastaje početkom 2014. godine.

Ime vam je „Northern Revival“ a svirate neki stoner ili kako ga neki nazivaju „southern metal“.Malo mi je to kontradiktorno i neobično.Ili ste to hteli, baš namerno, da tako nazovete bend suprotno onome što svirate ?

Naziv benda je namerno dat. Može da se gleda kao neka šala, pošto jesmo sa Severa, pogotovo bubnjar i ja, mi smo iz Banata. Namerno smo hteli da u nazivu grupe bude odrednica – odakle smo. A naravno, hteli smo da bude fora, nadali smo se da će ljudi razumeti. Sviramo southern metal, južnjački zvuk a u imenu pojam – Sever.

Meni je odlična fora, zato sam i pitao. Zvuk vam zavisi od riffova. Oni su ustvari u centru svake pesme. Koliko je tebi kao gitaristi važno ubosti pravi riff ? I koliko je to teško ?

Pošto sviram gitaru, čak i kad slušam neku pesmu najvažniji mi je riff. Ako mi se svidi riff, velika je verovatnoća da će mi se svideti i pesma. Važan mi je riff, ritam, a možda se neće svideti pevačima, ali ja vokal primarno posmatram kao zvuk , a tek kasnije se usredsređujem na tekst i na tematiku pesme.

Predstavi mi album malo. Detalje neke, gde je snimano, koliko dugo i tako to

Sniman je u Novom sadu, u studiju „Positive Family“ u Adicama. Producent nam je bio Aleksandar Bojanić (gitarisata iz benda Kolaps) . Kod njega je sve rađeno, produkcija i miks. Samo snimanje nije trajalo dugo, ali nismo želeli da žurimo pa smo snimali u fazama. Nasnimili bi prvo sve gitare, pa bas, pa bubanj, vokala na kraju. Između smo imali pauze u kojima sve to preslušavali, malo dorađivali, gledali gde nam se možda potkrala koja greška… Malo smo se igrali i sa opremom i sa zvukom. Malo smo usput menjali i aranžmane , ali, generalno nismo puno menjali osnovnu strukture pesama. Nije bilo nekog velikog pritiska i mislim da je to bilo presudno da nam se finalni proizvod baš svidi i da potpuno stanemo iza njega. Album je bio snimljen negde krajem februara, početkom marta 2016. a produkcija je trajala i duže nego samo snimanje jer smo hteli da budemo sigurni da je to-to. Zvanično, album je bio gotov krajem aprila 2016. i od tada smo internzivno vežbali nove pesme da bi što bolje zvučale uživo.

Sa ove distance, koliko si zadovoljan albumom ? Da li bi sad, u ovom trenutku nešto menjao ?

Što se tiče samih pesama, ne. Možda neke sitnice koje se tiču opreme i miksa. Generalno, to je to što smo hteli da uradimo.

Ja kad pominjem stoner, meni je prva asocijacija Kyuss. Koji je bend najviše uticao na vas ? na tebe, lično ?

Od detinjstva, praktično od samih početaka mog slušanja muzike, definitivno – Black Sabbath. Iako su oni, pre svega, neki doom metal, sad iovako svašta spada pod neki stoner zvuk , tako da u njega trpaju i doom i sludge, neki južnjački zvuk, psihodeliju. Mislim da su Sabbath ipak početak svega toga.

Odgovorio si odmah i na moje sledeće pitanje : Da li je Black Sabbath početak svega, tog zvuka koji vi svirate. Pe neki dan su odsvirali svoj zadnji koncert. Tvoj komentar na to ?

Naravno da mi je žao što neće svirati, ali život ide dalje. Njihovo nasleđe je živo.

Izdali ste album za Nocturne media. Koliko ste zadovoljni izdavačem ?

Promenili smo izdavača. Za sada smo zadovoljni sa Nocturne-om. ZA EP kojeg smo izdali za Miner Recordings imali smo i fizički CD, za ovaj album nemamo. Sada nam je bilo najbitnije da što više ljudi čuje za nas pa nam CD nije bio toliko bitan, u početku. Postoji samo album u obliku digitalnog fajla koji se može naći svuda na netu i samim tim smo se i odlučili za izdavača koji nam je ponudio digitalnu distribuciju. Dosta reklame imamo i od samog izdavača u raznim medijima, opet prvenstveno na internetu. Ipak, nismo zatvorili mogućnost i Nocturne nas ne ograničava da ako nađemo nekog zainteresovanog da nam objavi disk u fizičkom obliku da to i ne uradimo.

Gde se album tačno može naći ? Na Bandcampu ? Ili neki sličan servis ?

Ne, mi smo okačili kompletnog na Youtube, kao i spotove. A pošto je digitalna distribucija album može da se nađe na Deezeru, Spotify, Amazonu i još nekih skoro tridesetak raznih servisa.

Nocturne je ranije izdavao jedan sjajan časopis u štampanom obliku, koji, nažalost, više ne postoji. Jesi li svestan podatka da trenutno u celoj Srbiji ne postoje nijedne novine koje pišu o rock muzici, generalno ? I kako to komentarišeš ?

Naravno da sam svestan toga. I to je bio jedan od razloga zašto smo se odlučili za Nocturne media kao izdavača, koji deluje snažno u sferi interneta. Žao mi je što nema štampanih izdanja jer se sećam sa kakvim žarom sam čitao , recimo Rock Express, srpski Metal Hammer, ali tad sam bio srednjoškolac. Čak sam jedno vreme u nedostatku naših novina uzimao engelsku verziju „Metal Hammera „ koja je bila neuporedivo bolja od naše (istina i skuplja), ali koliko vidim ni toga više nema kod nas da se kupi, tako da nam internet ostaje jedini izvor informacija. Pošto nemam iluzija da se na našoj Televiziji ili radiju mogu čuti informacije te vrste.

Da li ste svirali negde van Srbije ? Ako jeste, gde je to bilo i gde vam je bilo najbolje ?

Dosada smo svirali van Srbije, u Mađarskoj, Rumuniji, Sloveniji , Bosni… To je, otprilike, to. Najviše sam iznenađen, recimo, Rumunijom, jer nisam uopšte bio obavešten stanjem na tamošnjoj sceni. Letos nas je jedan organizator zvao da sviramo na nekom festivalu. Pristali smo, bili tamo i oduševili se.Najveći utisak na mene je bio prisnost publike sa nama.I dalje traje ta saradnja i povremeno organizator tog festivala nam organizuje svirke po Rumuniji gde vrlo rado sviramo. Što se tiče same organizacije, Slovenija je i dalje što se tiče tehničkih uslova i standarda mnogo ispred i nas i regiona.

Da li ti je ostala neka svirka u sećanju ? Po bilo čemu, lošem, dobrom, nekom događaju ?

Najdraža svirka mi je bila kad smo pravili prvi „Asskicking Fest“ ovde u Crnoj Kući.Mislim da je to bilo pre dve godine. Nismo znali šta da očekujemo, ali je razmena energije između benda bila neverovatna. Na jako visokom nivou. Bilo je brutalno dobro.

Gde biste svirali sutra ? Da možete da birate, odaberite jedno mesto, jedan grad, jedan festival ?

Ima toliko mesta. Recimo, Rock Am Ring ! Ili u Brazilu, na Marakani ! (Ubacuje se Pera) Pored same muzike, jako su nam važna i putovanja. Uvek upoznamo neke nove ljude.

Pero, priđi, imam za tebe jedno pitanje. Podsećaš me malo stavom i glasom na Phila Anselma. Koliko je on uticao na tebe ?

Kad sam bio klinac imao je jako puno uticaja na mene, ali što sam bio stariji tražio sam neki svoj izraz. Postoji doza Anselma, ali se trudim da budem svoj. Koliko uspevam u tome, reći će slušaoci.

Još jedno pitanje za tebe. Ranije si pevao u bendu „Inqusitia“ koji je imao dosta drugačiji zvuk od ovog. To je bio neki death/black/ thrash. Koliko sam upoznat izdali se neka dva dema i ništa više. Zašto ?

Tačnije, izdali smo jedan kratki demo od tri pesme i jedan ceo album koji smo snimili kod „Bandara“ (mastermind grupe „Piknik“ , prim. Red.).Nema ga nigde zato što sam ga kačio na youtube kanal kojeg su mi ukinuli. Mada, može da se nađe na Fejsbuku. Tamo sam ostavio kao uspomenu , pa ako je neko zainteresovan da čuje, eto…

Da li i privatno slušate ovakvu muziku kakvu svirate ?

(u glas) Naravno ! Ne isključivo, ali najviše takvu muziku. U poslednje vreme slušam puno stonera, jer me zanima gde će sve to otići. Zanima me i na kojoj opremi rade i sami riffovi su mi zanimljivi, ali dosta u poslednje vreme slušam i neke drugačije izvođače. Kao što su Bob Dylan, Johnny Cash pa sve do nekog death metala.

Omiljeni domaći bend ?

Uf, to je jako teško pitanje !

Ne moraš odgovoriti (smeh) .

Van Gogh ( kroz smeh uleće Pera) !

Hajd sad ozbiljno.

Nemam omiljeni bend, ali, trenutno, neka bude Eyesburn !

Otkud pivo sa vašim imenom ? Neobičan marketinški potez, ali efektan .

Ideja je došla sama od sebe.Nismo mi ništa novo izmislili, u inostranstvu odavno bendovi imaju svoja piva, neki i viskije i druga pića. Došao sam na ideju da bi bilo cool da se lokalni bend poveže sa lokalnom pivarom. Dopisivao sam se sa nekim preko njihove stranice i kad smo se sve dogovorili , pivo su nam ostavili u nekom pabu da pokupimo, tako da se nismo zvanično ni upoznali.

Probao sam pivo. Odlično je. Kako se zove ta pivara ?

Pivara se zove „Razbeerbriga“ ! Kontaktirali smo ih i izašli su nam u susret i tako je krenula lepa saradnja koja će se možda i nastaviti.

Čini mi se da dugo scena nije bila jača. Imapuno dobrih bendova, različitih žanrova i puno mesta za sviranje. U Novom Sadu ja ne pamtim ovoliko aktivnih bendova i ovoliko aktivnih klubova. Postavlja se pitanje, ima li publike ?

Ima publike, ali fakat je da su bar 50 % te publike, ljudi iz bendova. Upravo zbog nepostojanja medija koji bi ispratili sve koncerte i sva dešavanja. Upravo „underground muziku“ kojoj i mi pripadamo prate, uglavnom ljudi, koji pripadaju tom svetu, a najviše ljudi iz „underground“ bendova. Problem je i hiperprodukcija i teško je u toj ponudi odabrati bend kojeg bi gledali. Ako posmatram sebe kao slušaoca dolaim do zaključka da imam problem šta bih gledao, jer postoji puno grupa koje, naravno, rade svoje promocije, koncerte, imaju svoj marketing kako bi došli do slušalaca. A ponuda je sve veća. Primetio sam da se bendovi približavaju publici i na stare načine, plakatima, fanzinima. Nije samo internet sredstvo reklamiranja. Postoje „eventi“ na Fejsbuku, ali zna da bude kontraproduktivno kada cimate ljude nekoliko puta da ih podsetite na koncert ili neki događaj da oni iz inata, odustanu. Neposredni kontakt je sve važniji. Dosta pažnje mnaš bend poklanja plakatima , upravo zbog toga da bi došli do nekih drugih ljudi koji nam nisu prijateji na Fejsbuku, ne prate nas redovno, ali će se možda zainteresovati za naš rad.

Dosta pažnje poklanjate spotovima. Spotove vam je režirao Mihajlo Obrenov iz dreDDupa. Kako ste zadovoljni saradnjom sa njim ?

Mi smo prezadovoljni ! Samo prvi spot samo radili sami, tačnije, moj brat nas je snimao na jednoj probi, a kasnije smo hteli da to izgleda što profesionalnije, pa smo kontaktirali Mihajla koji nam je rado izašao u susret.

Spotovi su zaista odlični.

Hvala, mi smo zaista jako zadovoljni tom saradnjom i dopada nam se kako su spotovi ispali. Spotovi su vrlo bitni i oni su jedan od načina kako se približiti publici.

ps. Konceru je prisustvovao i autor spotova – koji više ne daje nikakve izjave ni intervjue. Od ranije poznat redakciji. 🙂
Kako pobediti neukus ? Koji je sveprisutan ?

Mislim da je jedini način da se deca uče da misle svojom glavom, a ne kako bi trebalo da misle. Nije čak ni bitno šta će od muzike slušati. Mislim da je spas u edukaciji i obrazovanju. A to ovom narodu strašno fali.

I za kraj, planovi za budućnost ?

Ne razmišljamo o tome da stanemo. Guramo napred. Ja, lično, nikad nisam zadovoljan i smatram da uvek može bolje. Želja mi je da što češće sviramo. Nebitno je da li su to klubovi ili festivali. Sviranje nas čini srećnim. Malo mi je krivo što nama, kao bendu iz Srbije treba i do 10 godina što neki demo bend iz Zapadne Evrope postigne za dve, ali se ne damo. Guramo i dalje. Snimaćemo pesme, spotove, albume… Ići ćemo na turneje. Planovi su tu, videćemo koliko su ostvarljivi.

Hvala vam na razgovoru ! A sad svirka !