Ovaj tekst nije za prosečne konzumente poularne muzike. Zato, molim one koji muzičku scenu prate slušajući radio stanice, gledajući muzičke kanale na televiziji ili koji čitaju muzičke časopise (U Srbiji ne postoji nijedan časopis koji je posvećen ne samo rock nego i pop muzici) ne bi li nekako došli do informacija šta to ima novo u svetu muzike da ovde, na ovom prestanu da čitaju .Ostali – napred, pogotovo oni koji su odrasli na muzici Hendriksa, Sabata, Cepelina, Parpla, pa i Pistolsa, Ramonsa i Kleša.
Šta hoću da postignem ovim tekstom ? Hteo bih pre svega, da vas upoznam sa gomilom sjajnih bendova koji nastavljaju tradiciju sviranja (da, sviranja, a ne puštanja ploča i igranja sa kompjuterskim programima), vežbanja u cilju boljeg vladanja instrumentima, i držanja koncerata, svirki po kafićima, klubovima, festivalima…
Već nekoliko godina unazad, primećujem da se pojavljuje sve veći broj mladih, novih grupa koji svoj zvuk baziraju na dobrim starim riffovima, distorzijama, wah-wah pedalama i ostalim zvučnim pomagalima. Ništa oni novo nisu otkrili , samo sviraju neku muziku koja je sve samo nije moderna (a pod tim podrazumevam onu muziku koja ne ulazi na top liste i ne krasi muzičke kanale svojim spotovima).
Primetio sam nekoliko pod-pravaca u ovom novom-starom zvuku i njih bih vam približio kroz njihove predstavnike…
Kao prvo, oformljena je jedna grupa bendova koje bih mogao nazvati Black Sabbath klonovima : ORCHID (Ameri,aposlutni Sabbath-worship,Sabbath namesto Sabbatha), SLEEP (još jedan band preko okeana,tvrdo,teško,sporo,masno…), MAGIC CIRCLE(opet tako nam mrski Amerikanci, tri albuma, sabatovske rifologije, Ozijevskog pevanja, malo modernije produkcije), CATHEDRAL (Britanci,sad već ne tako nov bend Lee Doriana, bivšeg pevača Napalm Death, naročito kasniji radovi liče na Sabbath zvuk, našao sam nekoliko sjajnih albuma u njihovoj diskografiji), nerado pominjem ELECTRIC WIZARD jer mi se ne sviđaju, ali u underground krugovima su jako popularni (opet Englezi, predistorzirani i malo više noisea u njihovom zvuku je to što mi se kod njih ne sviđa uz glas koji uglavnom ide kroz neke efekte, ali kako rekoh , mnogi ih baš cene, imaju gomilu snimaka i izdanja. Za kraj bih ostavio MASTODON (Amerikance koji su već skoro postali mainstream i to su postali samo svojim kvalitetom), fantastičan band, koji vam toplo preporučujem.
Druga podvrsta vintage rocka 70-ih je tzv. occult rock, koji kako mu ime i kaže bavi uglavnom okultnim tekstovima, antireligijskim stavovima i psihodeličnim i često akustičnim uplivima. Zanimljivo je da ovde ima puno bandova čiji su frontmeni žene :
JEX THOTH (psihodelični hipi rock sa sugestivnim vokalom pevačice), SABBATH ASSEMBLY (iako bi imenu rekli ovo nije Sabbath-klon već bend koji svira uvrnute hrišćansko-satanske himne koje se transfomišu u hipnotički psihodelični gospel rock) , BLOOD CEREMONY (Italijani koji sviraju sporu psihodeličnu muziku obogaćenu flautom), GHOST (verovatno i najpopularniji iz ove podgrupe, sa muškim vokalom, muzika im je čudan spoj Blue Oyster Culta, pop muzike i psihodelije)
Treća grupa, verovatno i najbrojnija, meni lično najzanimljivija, je grupa bendova koji sviraju klasičan rock i hard rock sa prizvukom sedamdesetih. Najjači predstavnici su po meni švedski GRAVEYARD (četiri albuma, sve bolji od boljeg, zvuk kao iz sredine sedamdesetih, ima tu i Zeppa i Creama, i Hendže, pa čak i Eaglesa u nekim sporijim pesmama, ma sjajan bend). Njima uz rame su zemljaci HORISONT (nešto psihodeličnijeg zvuka, ali definitivno vas njihova svirka može vratiti u “zlatne sedamdesete”), SIENA ROOT (gle, opet Švedi), (eto u njihovom zvuku i Uriah Heep orgulja, ali ima tu i Hendriksa i Dženiske, ukratko, velika preporuka). Nemački KADAVAR isto može ući u ovaj podpravac, slični Horisontu, ali sa dosta okultnog u tekstovima. STONED JESUS su Ukrajinci koji bi mogli ući i u prvu podgrupu, jer ima ovde Iommi-evske gitare, ali ipak sviraju klasićan staromodni hard rock obogaćen stoner zvukom sa sjajnim tekstovima.
U četvrtu grupu bih stavio bendove koji se jednim delom i skroz naslanjaju na punk, isto toliko zaslužan za bogatstvo muzičkih sedamdesetih. Tu ne bih pominjao WHITE STRIPES, THE HIVES ili britansku scenu novijih alternative punk bandova kao što su FRANZ FERDINAND ili THE STROKES, jer su i previše popularni za ovaj tekst.
Pod jedan,ovde bih stavio bend sjajnog naziva – “77”, zamislite, Španci, mešavina Pistolsa, Thin Lizzyja i AC-DC-ja. Imaju četiri albuma (za četiri godine postojanja). Počeli su kao AC-DC tribute band, ali su vremenom počeli da komponuju svoje pesme i da ubacuju ie elemente punka i klasičnog hard rocka u svoju muziku. MAXIMO PARK iz Njukastla mi se takođe sviđaju , imaju isto punk elemenata, ali tu otkrivam i da su momci slušali THE JAM i THE WHO, znači više bih ih nazvao “new modsima”. BLOC PARTY su bend iz Londona koji mešaju punk, brit-pop i čak neke elemente mančesterske scene s kraja osamdesetih , ubacujući manire ranih THE STONE ROSES i HAPPY MONDAYS. RISE AGAINST su Amerikanci koji ubacuju i elemente hardcorea. Imaju gomilu albuma i poularnost im stalno raste. Meni lično dosta simpatični… SLAVES, Englezi koji su albumom ” Are you satisfied” naterali publiku da obrati pažnju na njih. TITUS ANDRONICUS mešaju HUSKER DU, ELVIS COSTELLA I THIN LIZZY, vrlo zanimljiva mešavina . Imaju 5 albuma od kojih je zadnji “The Most Lamentable Tragedy” pobudio najviše pažnje.
Eto,umorih se …
Ima sigurno još mnogo bendova vrednih pažnje , sigurno sam gomilu njih zaboravio ,ili, jednostavno nisam stigao da ih otkrijem, ali, nadam se da sam bar nekom pomogao da dođe do, možda, novog omiljenog benda, do neke nove muzike koju će često slušati, a što bi mi bilo najdraže. možda ću nekog i navesti da otkrije da postoji još mnogo kvalitetne muzike van estrade, MTV-ja i muzičke industrije.
Leave a Reply