Današnje društvo ( mislim na zemlju u kojoj živim) kao da se stidi svoje antifašističke prošlosti i zato mi je svaki 9. maj praznik iz dva razloga. Slavimo Dan Pobede nad fašizmom koji i dalje promalja svoju ružnu glavu, a ponekad čak otvoreno preti svim normalnim ljudima, a i tog dana se več godinama odvija manifestacija „ Ritam Evrope“ pod pokroviteljstvom „Studentskog Kulturnog Centra Novog Sada“  i tada se Trg Slobode napuni dobrom energijom, ljudima koji vole rokenrol i dobrim bendovima.


Ove godine čast da otvori „Ritam Evrope“ pripala je ženskom punk rock bendu „ Tri kapljice“ koji samo nominalno postoji još od 2007. godine, ali tek ovih dana treba da im izađe prvi album. Sviraju melodični pank pomešan sa klasičnim rokenrolom. Koliko sam mogao da vidim i devojke na bini i publika (koje je bilo baš dosta, s obzirom da su počele već u 19 i 30) su se odlično zabavljali, što je sasvim dovoljno da se kaže da je nastup bio dobar. Lično, prijatno sam iznenađen kvalitetom svirke ovog benda, jer nisam znao šta da očekujem, iz razloga što ih do sada nisam gledao. Voleo bih da sledeći put to bude u nekom klubu ili manjem prostoru da bi energija koju očigledno imaju lakše doprla do slušalaca.

Svake godine nas SKCNS iznenadi pa za „ Ritam Evrope“ dovede svetsku atrakciju. Prisetite se samo nastupa The Damned, Peter And The Test Tube Babies, The Adicts, Elvis Jackson, Laibach, Marky Ramonea ili Ruts DC. Ove godine su doveli jedan od najstarijih živih ska sastava na svetu, The Toasters, bend iz Nju Jorka koga predvodi jedan Britanac, Robert Hingli. Ne mogu reći da sam ranije preterano slušao Toasterse, kojima ovo i nije prvi put da sviraju u Novom Sadu (reče mi Goja da su otprilike, pre desetak godina svirali u Route66) i znao sam samo njihove najpoznatije pesme kao što su „2 Tone Army“ i „ Dont Let Bastard Grind You Down“ koje je očigledno i ostatak publike najbolje znao jer je upravo na njih najbolje odreagovao.

Već prilično napunjen Trg je cupkao u ska ritmu i očigledno bio zadovoljan ponuđenim, ali ja nisam mogao da se otmem utisku da su Toasters, tja, šta ja znam, malo „dosadnjikavi“. Lost Propelleros su „ tri u glavu“ za ove Njujorčane.

Tačno u pola deset, na binu su bez puno pripreme istrčali Let 3, naši dragi Riječani koje sam, ako me memorija dobro služi, sinoć gledao jubilarni 10. put ( prvi put je bio još  1991. ispred legendarne „Žute kuće“) i kao i uvek, bilo je jako dobro. Počelo je već da mi smeta njihovo  (a i velikog dela publike) insistiranje na parodijama „narodnjaka“ , ali im opraštam jer su svirali i „ Vjeran Pas“ i „ Izgubljene“ i „ Pokvarenu ženu“. Ono što im ne opraštam je što već dugo ne sviraju „ Naftu“, meni najomiljeniju njihovu stvar. Dobro je i što su odustali od skeča sa ružom :). Sat i petnaest minuta Novosađani su zadovoljno igrali i pevali sa „Let 3“ koji je dokazao da je jedan od najkvalitetnijih bendova „regiona“.

Disciplina Kičme ili kako su sinoć najavljeni Disciplin A Kitchme su ostavljeni za kraj i jako me zanimalo kako će zvučati Koja, nesumnjivo legenda srpskog i Yu Rokenrola koji traje već skoro 40 godina.

Spas je Фонк“, „Zeleni Zub“ i „Reci ruke u vis“ su bile početne pesme sinoćnjeg nastupa Koje i ekipe i sve što mogu reći (stane u dve reči) je da mi ova postava i ovaj zvuk nekako ne paše. Duvači zamenjeni usnom harmonikom mi se ne čine dobrim potezom. Disciplina Kičme nije moj omiljeni bend , ali osećam beskrajno poštovanje prema Dušanu Kojiću za sve što je uradio za rok muziku na ovim prostorima. Ipak, ono što sam čuo sinoć na Trgu jednostavno mi se nije dopalo. Nasuprot većini prisutnih koji su se, čini mi se dobro zabavljali.

Hvala SKCNS što održava i neguje ovu manifestaciju i što doprinosi da se ne zaboravi jedan od najznačajnijih datuma u istoriji fašizma. Nadam se da će sledeće godine izbor bendova biti (još) bolji…