Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

RECENZIJE

RIVERSIDE U DOB—u – OSMEH NA LICU, OSEĆAJ SREĆE I ZADOVOLJSTVA

dig

 Kud ćeš veće sreće nego kad ti jedan od omiljenih bendova dođe na noge u punoj formi, na početku turneje, dok je entuzijazam još itekako primetan, a povodom promocije novog, fantastičnog i veoma kvalitetnog albuma.

Poljski RIVERSIDE je posle tragedije koji ga je zadesio pre tri godine, smogao snage da krene dalje I to punom parom. Album “ Wasteland” sam u poslednjih nekoliko meseci od njegovog izlaska, islušao i apsolvirao i zaista je 13. Mart i Dom Omladine Beograda bio pravo vreme i mesto da se “overi” i uživo.

Koncert je počeo tačno na vreme, u 20.00 I to je bio razlog što nismo ispratili prvu pesmu holandskog benda LESOIR koji je predgrupa RIVERSIDE-u na ovoj turneji. Iako LESOIR nije baš mnogo poznato ime na prog rock i metal sceni ovo nije bio prvi put da ih gledam uživo (pogledati https://www.dotkomsite.com/iz-garaze/holandski-progeri-lesoir-u-ck13/). Četiri do sada izdata albuma govore i to da ovo nije nov bend i da oni svoje mesto na prog sceni traže već punu deceniju.

This slideshow requires JavaScript.

Svoj moderni izraz progresivne rok muzike duguju uticajima bendova kao što su Porcupine Tree, The Pineapple Thief ili Anathema, s tim što upotreba instrumenta kao što je flauta (koju u nekim pesmama svira pevačica i klavijaturistkinja Maartje), neminovno vodi ka poređenju sa bendom kao što je Jethro Tull, ali ja ipak ne bih išao tako daleko u prošlost. Ipak, dodao bih da su mi na momente (u pesmi “Luctor Et Emergo”) neodoljivo zaličili na Ozric Tentacles. Usvirani i tačni , na momente premekani za moj ukus, ipak su zaslužili prilično dobru reakciju publike i snažan aplauz posle odsviranih, čini mi se, osam pesama i pedesetak minuta muziciranja.

Posle dvadesetak minuta pauze, bez prevelike pompe na binu staju momci iz Varšave, Michal, Piotr, Jacek i Mariusz – Riverside. Počinju sa fenomenalnim rifom koji prelazi u pesmu koju svi prepoznajemo – “ Acid Rain”, publika momentalno preuzima deo Mariušiovih vokalnih zadataka, a zatim Riverside nastavljaju sa “Vale Of Tears”, takođe sa poslednjeg albuma. Pošto je ovo promotivna turneja novog albuma red je bio da ga odsviraju u celosti. Od starijih pesama nismo nikako mogli biti uskraćeni za hitove kao što su “ Out Of Myself (već prvi šapat u mikrofon stihova “Voices In My Head” bacio je publiku u euforiju, a kod mene izazvao blagu jezu i neverovatno prijatan osećaj), ili “Second Life Syndrome”, “Reality Dream” i “Lost”.

Mariušova konekcija sa gledalištem bila je odlična, ne preterano česta, ali su ponekad i sami, skoro nevidljivi gestovi, bili dovoljni da krenu aplauzi u ritmu ili horska pevanja. Uz ne baš “politički korektnu”konstataciju prema kolegama, kako oni nisu “ jebeni Dream Theater već samo bend koji svira pesme” dali su svima do znanja da je Riverside tu zbog nas,a ne mi zbog njih.  Pomenuo bih još da je po meni, pik celog koncerta bio na pesmi “ Egoist Hedonist” koja je svojim hipnotičkim ritmom naterala celu, priličnu dobro popunjenu salu DOB-a (nažalost, ne i rasprodatu) da se njiše i pleše i vrati bendu energiju koju je neštedemice dobijala. Usledili su joši veliki hitovi “Loose Heart”sa primetnim i namernim omažom bendu Pink Floyd i naslovna pesma poslednje ploče “ Wasteland” i tu je sledio kraj.

Naravno, fingiran, jer je sledio bis i dobismo, naravno, “02 Panic Room” i jednu od najlepših balada rok muzike u novom milenijumu “River Down Below”. Nešto više od dva sata sjajnog performansa jednog od najboljih bendova današnjice, čak iako izađemo iz okvira prog rock žanra koji Riverside upražnjavaju, namestio je osmeh na lice apsolutno svima koji su sinoć prisustvovali ovom izvanrednom koncertu. Bar se meni tako čini…

…Ah,da, momci su obećali da će doći i sledeće godine. Živi bili pa videli. Ako održe obećanje, ja ću biti tamo da vratim ovaj osećaj sreće i zadovoljstva…

This slideshow requires JavaScript.

DOTKOM ekipa

            JOŠ JEDNO VIĐENJE ISTOG KONCERTA…

Posle pet godina, u petak, 13. marta u “Domu omladine Beograda” Srbija je ponovo imala priliku da čuje Riverside. Nakon polučasovne, ambijentalne, melanholične svirke predgrupe Lesoir-a, čuju se prvi zvuci uvodnih tonova pesme Acid Rain, jedne u nizu pesama sa njihovog poslednjeg albuma Wasteland koje dominiraju programom koncerta.

Lesoir je pružio lepu uvertiru za Riverside, ali ovaj bend, iako osiromašen tragičnim gubitkom gitariste Piotra Gruzdinskog, potpuno je vladao atmosferom i ostavio dubok trag u sećanju na sinoćnji koncert. Harizmatičnost Mariusza Dude na sceni, unikatna muzika koja kombinuje progresivni metal, rok, pa i bluz i jazz, snažne, gotovo opipljive emocije koju bend stvara i putem muzike prenosi na publiku dovode publiku u stanje blažene zanesenosti…

Upečatljiva, prepoznatljiva najava pesme Out of myself, hipnotišućeg šaptanja:
„Voices in my head
Voices in my head
Voices in my head“…
Vodi nas dalje u prve stihove pesme:
“I don’t feel quite myself
I think I’m losing heart…”
U kojoj nas gitara i klavijatura uvlače u magični ambijent emotivno-psihološkog lavirinta anksioznosti i straha koju pesma i album ilustruju.
Česte instrumentalne deonice uvodile su u stanje nirvane, omogućene muzičkom virtuoznošću benda, i nepogrešivim asocijacijama na muziku Pink Floyd-a ali i uticaja benda Porcupine Tree.


Muzika pesama sa albuma Wasteland, u kombinaciji sa majstorskim vizuelnim efektima, stvaraju postapokaliptičnu atmosferu – temom koju ovaj album istražuje – i ostavljaju snažan, dubok utisak na sva čula. I posle dva časa impresivne svirke, publika skandira tražeći povratak benda. I konačno:

02 Panic Room“, u kome cela sala Amerika horski peva stihove:
“Sweet shelter of mine
I’m freezing without
Sweet shelter of mine
I’m dying without”
Njihova upečatljiva svirka od preko 2 časa završava događaj koji je zaista vredelo doživeti. Pesmom “River Down Below“, koja deluje veoma jednostavno i smireno, ali istovremeno i delikatno i neverovano snažno i setno, koncert se konačno završio. Nadajmo se da ćemo i dogodine uistinu imati prilike da doživimo njihovu svirku, kao što planovi benda sugerišu…

Jasmina Arsenijević

 

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: