Nepolitikin Zabavnik

RECENZIJE

Skretanje u pravom smeru – (AT THE GATES : “The Nightmare of Being”, recenzija)

Pioniri “geteborškog metala” koji su postavili standarde žanra svojim albumima od samih početaka banda do raspada 1996. (The Red in the Sky Is Ours(1992.), With Fear I Kiss the Burning Darkness(1993.) , Terminal Spirit Disease(1994.) , Slaughter of the Soul(1995.))

Druga faza grupe počela je ponovnim okupljanjem krajem prve decenije novog milenijuma i izdavanjem dvaju solidnih, mada kvalitativno ni blizu navedenim pločama..

Sedmi, a treći u drugoj reinkarnaciji benda, album pod nazivom „ The Nightmare Of Being“ je, za mene, više od iznenađenja i slobodno mogu reći da me je „zalepio za stolicu“. Prelaz u melodičnije vode i poprilična doza eksperimentisanja su činjenice koje novi album izdvaja od prethodnih. Clean vokal, akustični pasaži, upotreba netipičnih instrumenata za ovaj žanr i neke inovacije u aranžmanskim rešenjima su razlozi za detaljno i pažljivo preslušavanje ove ploče.

Album „ The Nightmare Of Being“ nije konceptualan mada za temu i dalje ima mizantropski odnos prema čovečanstvu isfiltriran  intelektualno nadmoćnim filosofskim pristupom. Prepun preokreta i menjanja ritmova At The Gates su u dobroj meri uveli u svoj zvuk i prog elemente, što mene kao fana tog žanra posebno raduje.

Uvodna himna “Spectre Of Ektinction” prilično je kompaktna i jasna, započinjući mračnom akustičnom temom koja se zatim prenosi u eklatantno iskrivljeno, ali ipak melodično muziciranje u thrash maniru svima poznate “Battery” od Metallice, „Paradox“ je frenetična, naslovna „The Nightmare Of Being“ upečatljiva i obojena gotikom, ali je ubedljivo najjača pesma na albumu i rekao bih sam vrh kreativnosti benda „Garden Of Cyrus“ koja počinje srednjim tempom, vokal prelazi u šapat, a zvuk saksofona uvodi u jazz teritoriju iz koje nas u stvaran svet uvodi fenomenalni gitarski solo.

  Sledi kvazi-simfonijski mini ep “The Fall Into Time” , koji s vremena na vreme ima neku bliskoistočnu nijansu i luta kroz poluprogresivni niz kontrastnih delova, uključujući prošireni instrumental jam session gde su basista Jonas Bjorler i bubnjar Adrian Erlandsson zaista razbili tipičan kalup tradicionalnog melodeath aranžmana. Gtaristi Martin Larsson i Jonas Stalhammar ne preteruju u virtuoznosti, ali je njihov rad na albumu fenomenalan i prepun sjajnih deonica, svedenih a opet melodičnih, žestokih, a ipak ne brutalnih riffova……Tomas Lindberg je ipak, samo srce benda i njegovo pevanje je na „The Nightmare Of Being“ onaj sastojak koji odvaja odlične uratke od dobrih i vrlo dobrih. Sugestivno, agresivno, ali na momente i umirujuće i netipično za death metal, Tomas Lindberg svoj glas upotrebljava kao faktor koji slušaoca vodi kroz lavirint albuma i njegove varijabile.

Već sam rekao da je ovo album na kojem su “At the Gates” najviše eksperimentisali a to se ogleda i u zalasku u krautrock vode (u više nego odličnoj “Cosmic Pessimism“) i u symphonic black metal (“Touched by the White Hands of death“). Na ploči možemo čuti i gudače, pored već pomenutog saksofona i tubu i klarinet od duvačkih instrumenata, a posebna poslastica su “Hammond” orgulje, kao i sve popularniji melotron.

Ne bih smeo reći kako je ovo najbolja ploča benda, jer bi me fanovi verovatno razapeli, a to možda nije ni sasvim tačno jer je kvalitet prvih nekoliko ploča „At The Gates“ nepobitan, a njihov status legendaran i kultan, ali je „ The Nightmare Of Being“ više nego sjajan i ulazi u red najboljih metal albuma snimljenih ove godine. Ogromna preporuka !  

(Visited 69 times, 1 visits today)

Leave a Reply

%d bloggers like this: