Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

RECENZIJE

Slavimo 30 godina od izlaska albuma “Seeds Of Love”, benda Tears For Fears !

Iako će vam se samo pominjanje benda Tears For Fears i albuma “Seeds Of Love” na Dotkomu učiniti malo čudno, ono je samo pokazatelj da ja imam i onu drugu stranu, koja ponekad zasićena distorzijama i žestokim zvukom pobegne malo u melodiju i lakše note, mada…Potrudiću se da dokažem da “Seeds Of Love” nikako nije ljigav album i nikako nije samo još jedan artikal muzičke industrije s kraja osamdesetih godina prošlog veka koja je zahvaljujući MTV- ju i sličnim muzičkim kanalima oblikovala ukus generacijama tinejdžera, onih u svojim dvadesetima (moj slučaj) pa i velikom delu odrasle populacije.

Povod da pišem baš o ovoj ploči je ne samo moja lićna naklonost ka njoj, već i jubilej – 30 godina od njenog izlaska.

Osnovani 1981. godine kao dvojac, u sastavu Kurt Smit i Roland Orzabal, na ruševinama mod revival / new wave benda “Graduate” (ali su brzo za potrebe živih nastupa bendu pristupili klavijaturista Jan Stenli i Meni Elias) Tears For Fears su u samim svojim počecima pretendovali da budu deo trenda koji je osvojio planetu, “Novog romantizma”, ali su , na svoju i na našu sreću, brzo shvatili da trka sa bendovima kao što su “Duran Duran” ili “Spandau Ballet” neće biti dobra za njih pa su već na drugom albumu “Songs From The Big Chair” svojim prvobitnim impulsima dodali new wave kao primarni izraz, nekoliko kašičica elementarnog popa kao i finu dozu art-rocka pa su hitovi kao “Shout” i “Everybody Wants To Rule The World” obićli svet i doneli popriličnu popularnost.

Četiri godine kasnije posle dugoročnog pripremanja, snimanja i dorađivanja (i u čije je snimanje i produkciju investirano nezamislivih milion dolara) na svet je 25. septembra 1989. došao “ Seeds Of Love”, koji je doneo mnogo uticaja legendarnih The Beatles, ali i art – rock zvuka jednih Genesis  iz Peter Gabriel ere, mada je, apsurdno, malu ulogu u snimanju albuma kao gost imao Fil Kolins koji je svirao bubnjeve u nekim pesmama. Od gostiju ću pomenuti još takođe bubnjare, Manu Kačea i Sajmona Filipsa, trubača Džona Hasela, basistu Pina Paladina, pevačicu Oletu Adams uz još neke druge.

Album počinje, prilično neobično, baladom. I to kakvom…”Woman In Chains” je snažna emotivna pesma koja u svojim delovima krije osim pop potencijala i priličan uticaj prog rocka. Izvrstan vokalni duet Orzabala i Olete Adams je samo “šlag na torti”. Na nju se nadovezuje jazzy “Badman’s Song” koja u svojih osam minuta ima i elemente gospela i bluza, a u nekim ranijim recenzijama sam pročitao kako u njoj možemo prepoznati razne uticaje…od Little Feat-a do Weather Report-a. Slažem se. Pesmu su snimali u pet ili šest različitih aranžmana i stilova, ali su odlučili da je ovaj koji je ušao na ploču najkvalitetniji. Slede dva, na prvi pogled, sjajna, ali klasična pop hita” Sowing The Seeds Of Love” i “ Advice For The Young At Heart”. “Sowing…” je nalik Lennon / McCartney kuhinji radosni poziv na aktivizam i uživanje u životu, a potonja optimistični prikaz svakodnevice, na skoro mediteranski način. Lepršava i sasvim “catchy” sa fenomenalnim gitarskim solom čini idealni izbor za slušanje u ove tople letnje dane.

Druga strana ploče počinje pesmom “Standing On The Corner Of Third World” koja malo spušta loptu i donosi malo soula i orijentalnih začina. Atmosferične trube Džona Hasela i vokalne egzibicije Olete Adams daju ovoj pesmi dosta na monumentalnosti. “Swords And Knives” počinje klavirskim uvodom, ali prerasta u najnekomercijalniju pesmu punu prelazaka iz jednog u drugi muzički stil. Zvuk gitare je prilično alternativan, a sam ritam pesme različit od dela do dela. Sledi još jedna pesma o noževima, “Year Of Knife”. Najčvršća, najbrža i najrokerskija pesma na ploči, kao da je snimljena uživo, ali je samo ubačen zvuk publike sa nekog od njihovih koncerata. Pesma koja me gotovo podseća na prog rock bendove Marillion ili IQ koji su znali da prave slične izlete u pop zvuk. Ali pop zvuk daleko od onog na koji ste navikli…  Ploču zatvara balada “Famous Last Words” obogaćena gudačima i “stidljivim pijanom u pozadini” sa pozajmljenim stihovima “When The Saints Go Marching In” i nastavljaju : “

And we will carry war no more
All our love and all our of pain
Will be but a tune
The Sun and the Moon
The wind and the rain
Hand in hand we’ll do and die
Listening to the band that made us cry
We’ll have…

Nesvakidašnja ploča koja već 30 godina pleni svojim kvalitetom i produkcijom (I to kakvom produkcijom ! Ovo je jedna od najbolje produciranih ploča koje sam slušao u životu), izvrsnim pesmama i porukama i koju na ovaj način želim da vam je preporučim…Ako ste zadrti da ostanete u svom kalupu kao trve metalac, jebeni panker ili alternativni roker koji pljuje po svemu što je doživelo uspeh, manite se ove ploče. Ovo je album za open-minded slušaoce koji ne robuju žanrovima. Šta album ? Albumčina !

 

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: