U ruke mi je pre nekoliko dana upao prilično neobičan disk. Nije da do sada nisam čuo za Abney Park, ali tom bendu nisam do sada dovoljno poklanjao pažnje. Čini mi se, prilično nezasluženo. Abney Park je pre nekoliko meseci izdao svoj 22 !(dvadeset drugi ) album. Abney Park su iz Sijetla (iako bih ja kuću uložio na to da su iz Britanije). Sviraju (paz sad) steampunk + goth rock + industrial + world music a ime su sami sebi nadenuli po londonskom groblju imena Abney Park Cemetery. Inače steampunk je žanr naučne fantastike koji meša naprednu tehnologiju sa istorijskim elementima, pre svega iz doba industrijske revolucije 19. veka. Bizarno, zar ne ? Iako me steampunk vrlo asocira na cyberpunk, nema nikakve veze sa futurizmom istog već nas, prvenstveno kroz stil oblačenja i frizure vraća u prošlost.
A sad malo o onome što je izašlo kroz moje zvučnike dok sam puštao album : Ovo je kolekcija pesama nastalih početkom dvadesetog veka (od 1909. – pesma koja otvara album “Come Take A Trip In My Airship” do 1942 . “Strip Polka” , koju ovde nalazimo u dve verzije, električnoj i akustičnoj).
Moram priznati da su mi neke od pesama itekako bile poznate u originalnom izvođenju, pre svega zahvaljujući mom interesovanju za period između dva svetska rata.
Ceo album dug je nekih 35 minuta tako da mi nije bilo teško da ga preslušam nekoliko puta i utvrdim da mi se poprilično dopada. Neobični spoj starog i novog, arhaičnog i modernog, momci i devojke iz benda su kroz plesnu notu dale pesmama novu energiju. U suštini ovo je čisti pop u modernom ruhu, koji bi trebalo često puštati po radio stanicama, jer u sebi sadrži dašak optimizma i miris nostalgije za starim, lepšim vremenima.
Pravi dragulji na albumu su : “ A Pocket Full Of Dreams” (koju su često izvodili Bing Crosby i Louis Armstrong), “Minnie The Moocher” (koju je pre mnogo godina proslavio Cab Calloway, a pevali je svi mogući jazz i blues muzičari) i “Bei Mir Bist Du Schoen” (inače, jevrejska pesma koja je germanizacijom u izvođenu Andrew Sisters postala neverovatni hit par godina pre II svetskog rata) koja je potpuno u electro-goth fazonu i očekujem da je Mikka uvrsti u svoje plejliste na “Dark Party”-jima. “ Strip Polka”, pogotovo akustična verzija je odličan odabir za zatvaranje ploče jer je suprotno ostatku albuma, gotovo u nepromenjenom aranžmanu od originala koji bi se mogao potpasti u neki “gitane jazz style”. Iz nekog razloga ovaj album ima dva različita omota, ali tu ne vidim neki problem.
Sve u svemu, prilično neobična i bizarna ploča sa ogromnim hit potencijalom. Dosta različita od onog što Abney Park inače radi (pa sad, kako se uzme), ali se meni baš, baš svidela. Toliko da bih je preporučio i vama. Pogotovo kada vam dosade rifovi, duple pedale i distorzija.
Leave a Reply