Nepolitikin Zabavnik

RECENZIJE

STRANA ROCK SCENA – RETROSPEKTIVA 2021.

I za kraj ove retrospektivne trilogije na red dolazi inostrana lista ( ne-metal, uglavnom rock, ali ima i drugih žanrova kao što ćete videti)

  • 20. WAR ON DRUGS – I Cant Live Here Anymore 

Peti album grupe u kojem su iskliznuli pomalo u mainstream pa možemo čuti čak i uticaje Brusa Springstina ili Tom Petija. Nije ni čudo da mi se album dopao. 

  • 19. THE SPECIALS  – Protest Songs 1924 – 2012

Svi smo navikli da nas Spešlsi teraju na ples, ali ovim neobičnim albumom obrada “protestnih pesama” pokazali su i svoje drugo lice. Country, folk, blues i rock te synth pop su stilovi kojima su se The Specials poslužili da daju svoje viđenje pesama izvođača kao što su Bob Marley, Leonard Cohen, Big Bill Broonzy ili Talking Heads.

  • 18. PETER FRAMPTON – Peter Frampton Forgets The Words

Frampton je jedan od najpotcenjenijih izvođača a naročito gitarista u istoriji rok muzike.  Čoveku koji je napisao ” Stone Cold Fever” ili “Show me The Way” i onako odsvirao “I Dont Need The Doctor” na jednom od najbojih živih albuma ikada – “Humble Pie Performance Rockin The Fillmore” mora se skinuti kapa. I ovo je album obrada, ali instrumentalnih . Vrlo mi se dopalo njegovo viđenje nekih pesama koje su izbodili Sly & The Stone Family, Bryan Ferry, George Garrison, David Bowie i drugi.

  • 17. DEAFHEAVEN – Infinite Granite

Na ovoj ploči su donekle pobegli od formule koja je do sada uspevala – miks shoegaze i post rocka sa black metal vokalima jer su ubacili čiste vokale sa tek pokojim vriskom, a možda mi se baš zbog toga dopao ovaj album i baš zato sam ga ubacio u rock a ne metal listu. Definitvno, hrabra i odlična ploča benda uvek spremnog za eksperimentisanje.

  • 16. ERIC BIBB – Dear America

Karijera duga 50 godina, 46 albuma (23 studijska) …Veliko poštovanje za ovog bluz majstora. Ceo život svira bluz na mnogo načina, a na ovoj ploči posvećenoj Americi   preovladava akustična gitara i minimalistički pristup nalik putujućim folk trubadurima Amerike odmah posle II sv. rata. Ta svedenost puna emocija mi je i približila ovuaj album pa sam mu se dosta puta vraćao. I tek ću…

  • 15. STONER – Stoners Rule

Stöner kako mu i ime a i tradicija nalaže svira stoner rock i tu nema dileme.  Album pretenciozno nazvan “Stoners Rule” ne donosi bogznašta novo, niti očekujem da je to uopšte danas moguće, ali  u svoja 42 minuta i 42 sekunde pruža, pre svega, odličnu svirku, atmosferu i zabavu. Kad još znate da u njemu sviraju Brant Bjork I Nick Oliveri, perjanice benda KYUSS, naravno da ćete uživati unjemu. Celu recenziju možete pročitati OVDE.

  • 14. CHUCK NORRIS EXPERIMENT – This Will Leave Mark

The Chuck Norris Experiment je švedski, tačnije, geterburški hard rok bend sa debelim punk uticajima nalik na već etablirane zemljake The Hellacopters ili Gluecifer. Naravno, paralela sa Supersuckers-ima ili Peter Pan Speedrock se podrazumeva. AC-DC, Motorhead, Turbonegro pa čak i The Cult (Electric) ili The Devil Dogs…Ma jasno vam je sve. Visoko-oktanski polu-prljavi rokenrol za zabavu. Ništa mudro, ali još jedan sjajan bend ako želite da pobegnete od (kvazi) umetničkih izdrkavanja , progresivnih stremljenja ili  filozofskog pogleda na nešto tako jednostavno kao što je muzika. Cela recenzija – TU.

  • 13. GRANDE FOX – Empty Nest

GRANDE FOX su bend iz Soluna koji u osnovi svira stoner rock, ali je navođenje samo tog žanra više nego nedovoljno. Na “Empty Nest” koji je inače, njihov drugi album, možemo čuti i dosta psihodeličnog zvuka, klasičnog harda, nu metala, Rage Against The Machine stila pa i južnjačkog roka u stilu Lynyrd Skynyrd-a. Sasvim normalan sled kada tražiš svoj stil i pokušavaš da zvučiš originalno. Apsurd ? Ne ! Iovako je sve odavno odsvirano, bendovima je preostalo samo da mešaju i mućkaju do besvesti ne bi li došli do uspešne formule. E, pa, ova četiri Grka su u tome uspeli. “Empty Nest” je svež, poprilično originalan, kvalitetan, poletan i zarazan album.

Još o ovom albumu pročitajte OVDE.

  • 12. VOLBEAT – Servant Of The Mind

Perjanice “metalbilly-ja” pružile su nam još jedan razlog za uživanje, novi album koji u DELUXE pakovanju traje 80 minuta sa sve sjajnom obradom “Dont Tread On Me” od Metallice. Meni su Volbeat uvek bili vrlo zabavni i poletni što su dokazali i na ovoj ploči, možda ipak za nijansu slabijoj od prethodne “Rewind Replay Rebound”, ali i dalje dovoljno dobroj da se nađe na godišnjoj listi DOTKOM-a.

  • 11. NIGHT FLIGHT ORCHESTRA – Aeromantic II

Najbolji bend koji u današnje vreme svira toliko pljuvan i potcenjen žanr muzike – AOR, izdao je još jedan album koji je čisto putovanje u “šarene osamdesete” prošlog veka. Bjorn “Speed” Strid ponovo dokazuje da je odličan pevač , a ostatak ekipe odlično kombinuje pop, rock, funk i disco pa vam ne preostaje ništa drugo već da igrate i pevate uz ovaj, evo već šesti album švedskih genijalaca.

  • 10. STYX – Crash Of The Crown

Još jedan AOR album, ali rekao bih, mnogo ozbiljniji. STYX postoji već pedeset godina i na američkom kontinentu ima status pravih rock legendi i polubožanstava, mada se kod nas takav zvuk nikad nije primio. Ja u jednom od mojih brojnih disocijativnih poremećaja ličnosti obožavam STYX, u drugima baš i ne :), ali ovo je odličan album. Sa dosta elemenata klasičnog i čak progresivnog roka, konceptualni album koji za temu ima ovu pošast koja nas proganja već pune dve godine – Koronu. Višeslojna ploča koja zahteva i višebrojno slušanje.

  • 09. LOS LOBOS – Native Sons

Još jedan album obrada na listi. Tex-mex velikani koji isto tako odlično barataju folkom, bluzom, rokom i latino muzikom odlučili su da daju svoje viđenje pesama koje su ranije svirali Buffalo Springfield, The Midniters, Beach Boys, War i neki drugi manje poznati bendovi. “The World Is A Ghetto” je vrhunac ploče i zaista odlična pesma, ali u izvođenju Los Lobosa postaje pravi dragulj i jedna od pesama godine 2021.

  • 08. THE STRANGLERS – Dark Matters

Osamnaesto izdanje u karijeri, posvećeno preminulom klavijaturisti benda Dejvu Grinfildu i prvo posle pauze od devet godina je za mene verovatno najveće iznenađenje među ovim albumima koji su se našli na listi.  Jedanaest odličnih pesama od kojih sigurno više od pola zaslužuje posebno singl izdanje i entuzijazam koji izbija iz svakog tona svake pesme su trademark ove sjajne ploče. MAtorci znaju znanje. Apsolutna preporuka.

  • 07. GOV’T MULE – Heavy Load Blues

Najbolji beli bluz bend današnjice izbacio je ne znam ni koji po redu album . I opet je predugačak, i opet je predobar, i opet je prepun sjajnih pesama, i opet balansira između bluza i roka na način na koji samo Warren Haynes zna da izvede. “Heavy Load Blues” će se često vrteti u mom plejeru. To je fakat.

  • 06. BIG BIG TRAIN – Common Ground

Big Big Train su skoro pa klasični UK prog proizvod, nalik na poznatije Marillion, IQ, pa čak i YES, ali ovde su malo i eksperimentisali pa pored sounda a la Jethro Tull, čujemo i XTC ili Talking Heads, uz neizbežne pastoralne folk elemente. Uz nekoliko gotovo pop pesama dobijamo fantastični miš-maš koji ipak nije za svakoga. Ali za ljubitelje proga i muzičke fanatike u koje se svesno ubrajam –  naravno. “Common Ground” itekako zaslužuje ovo visoko mesto na inostranoj godišnjoj listi DOTKOM-a.

  • 05. DUMPSTAPHUNK – Where Do We Go From Here

Krstareći internetom naleteh na ovaj dragulj od benda i albuma. Da budem iskren mislio sam da niko više ni ne svira funk u svom izvornom obliku osim nekih matorih dinosaurusa, da niko to više ne sluša i da je funk skoro izumro, nalik rokenrolu, samo da je još u goroj poziciji. Kad, ne lezi vraže, ne da postoji funk scena nego ima tušta i tma novih (i to dobrih bendova).

Meni je ova ploča otkrovenje pre svega zbog toga što sam mislio da je funk izgubio bitku sa modernijim stilovima, ali to samo tako izgleda kada gledaš iz balkanske prespektive. Svet i dalje sluša fank.

Budi i ti svet… Celu recenziju pročitajte OVDE.

  • 04. GRAND SLAM – HIT The Ground

Hit The Ground” je sjajna ploča. Ploča nad kojom lebdi duh maestra Fila Lajnota i koja ima taj nenadjebivi, šarmantni šmek šarenih osamdesetih godina prošlog veka. Melodični hard rok u stilu najboljeg THIN LIZZY-ja je ono što smo dobili u pedesetak minuta ovog CD-a. Lorens Arčer, gitarista je jedini originalni član one postave iz 1984. Kako sam kaže, Fil mu je bio najbolji prijatelj i jedini (hm, da li jedini) razlog zašto je ova ploča uopšte izašla je odavanje počasti gospodinu Lajnotu. Ostatak benda je odradio svoje zadatke više nego dobro, pogotovo pevač Majk Dajer, čiji glas podseća na zna se već čiji, ali daje kvalitet više samim tim što nije pokušao da ga imitira. Ostatak priče o ovoj ploči naći ćete TU.

  • 03. BILLY F GIBBONS – Hardware

Teško da postoji urbani lik iz moje generacije ko ne zna ko je Billy Gibbons. Ako mu i ne zna ime, njegova fotografija će ga sigurno asocirati na pustinju, bugi, bluz i prašnjavi ukus u ustima koji može da se spere samo viskijem. E taj Bili je u svojoj 71. godini snimio i izbacio svoj treći solo album pod nazivom “Hardware”. Sad kada je skoro izvesno da više nećemo čuti nove pesme sastava ZZ TOP moraćemo se zadovoljiti i solo materijalom glavnog kompozitora benda. Odmah da vam kažem, ovaj treći Bilijev solo album je za klasu bolji od prethodna dva koji su mi bili onako, “meh”, ne baš sjajni, sa tek po nekom dobrom pesmom. HARDWARE je kad se sve svede, poprilično iznenađenje. Prijatno, dabome. Ostatak recenzije pročitajte OVDE.

  • 02. STEVEN WILSON – The Future Bites

Šesto samostalno izdanje ovog genijalca za kojeg sam definitivno mislio da je prešao u pop vode ( i to mi ne najmanje ne smeta, jer šta god da pipne, Steva pretvara u zlato), ali je novim singlom “Harridan” najavio novi album Porcupine Tree što me posebno raduje. “Future Bites” je prepun hitova i odlično odsviran i aranžiran . Tema mu je distopija u koju polako ali sigurno klizimo, a pesme ” Self” ili “Personal Shopper” na najbolji način opisuju čoveka današnjice. GENIJALNO !

  • 01. THE PARADOX TWIN – Silence From Signals

Neki albumi mi se prikradu iznenada i potpuno me obuzmu. Ne daju mi da pustim ništa drugo već umesto mene traže dugme “repeat” i teraju me da ih slušam ponovo i ponovo. Upravo to je slučaj sa pločom “ Silence From Signals”, zanimljivog britanskog benda PARADOX TWIN. Ako bih morao ukratko da vam objasnim šta to “Paradoks blizanaca” svira onda bi to bio “miks modernog progresivnog roka sa elementima alternative” . U nekim instrumentalnim delovima nalazim i prstohvat post-roka, kao i određen procenat metala u zvuku. Ipak ovo je najpre rok bend i rok album. I to fantastičan album. Posle mnogo, mnogo slušanja, mogu da sa sigurnošću kažem – najbolji rock album u 2021. Naravno da se nećete složiti sa mnom, ali naravno da ne hajem za to . Ovo je remek-delo moderne rok muzike i argumentovano stojim iza te tvrdnje. Ostatak hvalospeva pročitajte OVDE.

 

(Visited 199 times, 1 visits today)

Leave a Reply

%d bloggers like this: