piše : Desya Lovorov
https://invisiblehate.bandcamp.com/
Malo-malo pa me neki Kragujevčani spopadnu. Pored Larske, za koju se nadam da će se sa svojim heavy dvostrukim bass stonerom jedan dan lansirati na neku svetsku binu, tu je i doom/death pojačanje Invisible Hate. Za sada imaju jedan singl i EP, koje su izdali ove godine i sudeći po njihovim iskazima, ne nameravaju da stanu u skorije vreme, jer uveliko rade i na dugosvirajućem albumu. Želim im svu sreću da to i ostvare.
Kako je naziv benda preuzet od istoimene pesme kultnog benda Witchfinder General, ne očekujte ništa manje žešće i psihodeličnije, kakav je i singl The Enlightener. On je bržeg tempa i više naginje ka nečemu što bi moglo da zaliči na NWOBHM/rani doom talas – rekao bih osamdesete u punom jeku, ali sa modernijom produkcijom. Svakako, da to ne bude samo sušto gomilanje eksplozivnih riffova, tu su i spori, žilavi momenti doom-a koji održavaju veoma lepu ravnotežu, uz pokoji tračak stoner-a. S druge strane, vokali se već približavaju režećem growlu, pomalo netipičnom za navedene žanrove, ali se po mom ličnom mišljenju iz nekog razloga uklapa u lirički okvir pesme i time dodaje na jedinstvenosti u moru bendova ove provenijencije. Napominjem da se radi o dosta mladim ljudima, ali sudeći po muzici koju stvaraju, rekli biste da je u pitanju neka prekaljena ekipa.
Istom žustrinom nastavljaju i na EPu “Holy murder“, iako se tu smenjuju malo intenzivniji, bogatiji doom pasaži, potkovani psihodelijom i sa izraženijim konceptom. Čak i jednim intermecom. Ni tu ne manjka žestine jer su ovde prisutni uticaji stare škole death metala (pre svega na pevačkim deonicama), ali su mnogo bliži i “opasnoj” privlačnosti occult rock-a, koji je tu, pritajen, ali na našim prostorima nedovoljno istražen. Za sad. Na EP-u je i obrada doom Finaca (iako je njih teško ukalupiti u bilo šta sem ekstremnog metala, predrasude jebi ga), “Cromwell” benda Reverend Bizzare, kao oda uzorima i nesvakidašnji izbor koji pozdravljam.
Naravno, tekstualni deo pesama je uvek merilo mog “suda”, a Invisible Hate je na visini zadatka. Možda će nama manijacima biti par “opštih mesta” u liričkom i stilističkom smislu (i metalcima koji imaju slična interesovanja za ‘mračne’ nauke), ali gledajući na to da se Kragujevčani bave temama koje se dotiču okultizma i hermetizma, prava je retkost čuti i pročitati tako nešto (doduše, na engleskom jeziku) i zato navijam da nastave da istražuju, uz rad na zaista fantastičnoj muzici.
Pratite rad ovih momaka, naročito ako ste ljubitelji navedenih žanrova i tematike, ili ćete to postati. Takođe, preporučujem ga i onima koji slušaju death/black, nećete se pokajati. Želeo bih da pohvalim i vizuelni deo koji stvara potpuno moderno iskustvo, a opet ima šmek opskurnosti i verodostojno upotpunjuje muziku u malu vožnju kroz mračne odaje spiritualnosti.
Leave a Reply