Nepolitikin Zabavnik

RECENZIJE

Svetska i lična bol gospodina “Ribe” ( FISH – “Weltschmerz”, recenzija)

Bivši pumpadžija i baštovan, ali i pevač benda Marillion, Derek Villiam Dick, mnogo poznatiji kao Fish, je iz privatnih i zdravstvenih razloga odlučio da se povuče iz javnog života. To je odradio na jedan, moglo bi se reći, gospodski i pre svega šmekerski način, testamentom u obliku duplog albuma : “Weltschmerz”. Što ga više slušam, sve više nalazim da je Fish za odlazak napravio “masterpiece”. Kako i priliči velikanima. “Šećer za kraj”. Jedanaest solo albuma i četiri sa bivšim bendom, ukupno petnaest studijskih nosača zvuka (plus još 22 zvanična live izdanja) , sve bolji od boljih su Fishova ostavština fanovima čija baza uopšte nije mala, mada bi se moglo misliti drugačije. To što se prog u Srbiji “nikad nije primio” ne znači da ga ljudi u svetu ne slušaju. Naprotiv.  

Dakle, “Svetska bol” je fenomenalno izabran naslov za aktuelni Fishov album, jer zaista živimo u takvom vremenu. Kroz deset pesama trajanja 85 minuta ta bol nije u prvom planu, ali se može osetiti kad malo zagrebete i “poderete neke spoljnje slojeve”. “Weltschmerz” je vrlo lična i emotivna ploča, sasvim logičan odabir za kraj jedne sjajne karijere. Njegov stil progresivnog roka nikad nije podrazumevao virtuozno muziciranje, desetominutna gitarska i bubnjarska sola niti “prearanžirane ploče”. Na kraju krajeva, često (ponekad i preterano neumesno) poređenje sa Peterom Gabrielom nije bez osnova. Oni koji su i ranije slušali gospodina “Ribu” znaju šta mogu da očekuju i na ovoj ploči. Kvalitetne pesme mahom srednjeg i sporijeg tempa prepune melanholije, specifičnog glasa i odličnih tekstova preovlađuju, ali se mogu čuti i iznenađenja poput jasne inspiracije “Led Zeppelinom” u šesnaestominutnoj grandioznoj kompoziciji “Rose Of Damascus”  ili zvuk kakav su negovali “The Who” u sedamdesetim godinama prošlog veka u pesmi “Waverley Steps (End Of The Line)”. Ako moram da izdvajam još neke stvari sa ove ploče to bi svakako bila “This Partys Over” koja je nešto brža od ostalih, “Man With A Stick” koji bi da je pravde i ukusa bila pravi pravcati radijski hit i naravno naslovna, monumentalna, autobiografska, “labudova pesma” velikog umetnika.

Gorko-jetki stihovi o prokletstvu modernog sveta lišenog emocija su “lajtmotiv” ove ploče i odaju da se Fish zaista umorio i da najava da je ovo njegov poslednji pozdrav, a ne jeftin marketinški trik zaista istina. Album je izašao početkom meseca i iako traje skoro sat i po ja nekako nalazim vremena da ga često slušam jer to zaista zaslužuje. “Weltschmerz” je odlična ploča koja izuzetno prija mom trenutnom senzibilitetu i vrlo sam blizu odluke da je proglasim najboljom u 2020. godini. Ali, da ne brzam, ove godine je izašlo još (nekoliko) sjajnih ploča koje treba utvrditi i preslušati, a i ko zna, ostaje još 90 dana ove baš grozne godine. Možda nas neko debelo iznenadi i obraduje remek-delom. Baš kakvo je i “Weltschmerz” !

Leave a Reply

%d bloggers like this: