Todd La Torre u epizodi “Ja imam talenat”  (QUEENSRYCHE – THE VERDICT, recenzija)

 Mislim da je “Verdict” album, pre svega, pevača, Todda La Torrea, jer je konačno uverio fanove da se Geoff Tate neće više vraćati u Queensryche i da je on sad tata za mikrofonom. Donekle bizaran podatak je da je La Torre odsvirao i sve bubnjeve na ovom albumu, jer je bubnjar Scott Rockenfield uzeo “porodiljsko bolovanje” zbog rođenja sina 😊.

Već prva pesma “Blood Of The Levant” podseća na najbolje dane Queensryche-a, ali je istovremeno sveža i moderna. Odličan rif i sjajno pevanje krase prvi singl sa albuma. “Man The Machine” nastavlja u žustrom i čvrstom maniru, a “Light Years” donosi malo više prog šmeka i kompleksnije je strukture. Pevanje je, pogađate, maestralno. “Inside Out” nam donosi dašak Orijenta, a “Propaganda Fashion” slušaoca udara furiozno posred face. Središnja pesma ploče “Dark Reverie” je kako samo ime kaže, mračnija od ostalih, melanholičnog vokala, a klavijature u pozadini liče malo na Queensryche kakav smo slušali osamdesetih godina prošlog veka. Pesma “ Bent” je kao stvorena za pokazivanje i dokazivanje Todovih pevačkih sposobnosti jer je kroz nju “špacirao” od donjih laga do visokih nota. “Inner Unrest” ima zarazan rif i puno gruva dok nas “Launder The Conscience” dominantnim klavijaturama vraća na progresivni kolosek. Poslednja stvar “Portrait”   je nešto eksperimentalnija, srednjeg tempa i dovoljno dugačka da nas gospodin pevač podseti koliko je dobar.

Sve u svemu, “ Verdict” nije remek- delo, ali je prilično dobar album. Definitivno najbolji od Tejtovog odlaska, a čini mi se da je glavna poenta ove ploče da još uvek možemo da se pouzdamo u Queensryche i da nikako ne treba da ga se odreknemo. Očekujemo u budućnosti još mnogo toga dobrog od ovog velikog benda.

8 / 10