Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

RECENZIJE

Zaraznije od gripa : SABATON – The Great War, recenzija

Do sada sam Sabaton uvek uzimao “zdravo za gotovo” i bili su mi samo još jedan od skandinavskih power metal sastava koji tu i tamo nabodu neki hit ili “pesmičuljak” koji zarazno vrtiš u glavi nekoliko dana i onda ga zaboraviš isto tako lako kako ti se i zalepio. Hajp oko pesme o majoru Gavriloviću pre nekoliko godina sam dočekao uglavnom sa prezirom jer smo je ovde u Srbiji napravili drastično boljom nego što stvarno jeste bila. Hvala lepo Joakimu Brodenu i bratiji što su se setili i srpskih heroja, naročito u vreme kada su u ovim krajevima itekako deficitarni, ali nisam mogao da kažem kako su mi Sabaton omiljen bend. Na stranu to što mi je njihova opsednutost ratom bila previše nategnuta i odbijala me od toga da jednom zaista zasednem i preslušam njihove albume kako treba. Sve dok nisam odslušao “ The Great War”…

…Nazovite to “transferom blama” ili mojim “guilty pleasure”, jer, “Bože moj”, “ko još sluša Sabaton, osim klinaca i hipstera” ? Ovaj album sam sigurno preslušao najviše od svih izdanja koje su u 2019. godini izašla. Ne, nije mi najbolja ploča koju sam slušao ove godine. Ima nekoliko albuma koji su sigurno za koplje kvalitetniji i sigurno ću kada budem svodio utiske o muzici u 2019. godini pre pomenuti njih kao najbolje, ali “The Great War” je ubedljivo najzarazniji, najpoletniji i jedan od onih albuma koje puštate dok nešto radite po kući, vozite bicikl ili šetate svoju redovnu dnevnu deonicu. Stavljam ga u fijoku sa “Electric” od The Cult”, Epic” od Faith No More ili “Back In Black” gde mi svaka pesma ponaosob izvlači osmeh na lice.

Dakle, ne bih o kvalitetu ovog albuma. Možete slobodno reći da su Sabaton veštački popularni, novi veliki “hajp” ili proizvod muzičke industrije. Briga me. Ne bih se bavio ni tekstovima. Dovoljno je reći da su konceptualno povezani, da je tema “Veliki rat”, tj. Prvi svetski rat i da tu nema iznenađenja. Zato su melodije sjajne, refreni zarazni, a produkcija fantastična. Pretenciozno zvuči da je ovaj album izašao u tri različite verzije (redovnoj, istorijskoj i instrumentalnoj), računajući verovatno na brojne fanove koji će pohrliti da kupe sve tri. Ja sam slušao uglavnom ovu prvu i nemam razloga da tražim nešto više jer je prepuna pravih pravcatih hitova : “ The Future Of Warfare”, “The Attack Of Dead Man”, “Red Baron”, “Devil Dogs”, naslovna, “Fields Of Verdun”(gde su malo maznuli Judas Priestu rif iz ” Screaming For Vengeance”, ali koga to još briga)… Horski refreni, odlični rifovi, moćni ritmovi odlikuju ovaj album. Još uvek ga slušam relativno često i dokazujem sebi da je bolji od ostalih njihovih ploča jer mi još nije dosadio. A kad će, ne znamo…

…Moram reći i to da su se ovim albumom prilično približili zvuku koji ima nova pop – metal atrakcija Battle Beast, da su i pored toga Sabaton mega popularan bend, da već imaju svoje imitatore u liku izraelskog benda Desert ili Kanađana Ravenous i da bi komotno mogli da predstavljaju Švedsku na evrovizijskom takmičenju, ali i da mi se pored svega toga ovaj album mnogo dopada. U ovoj hiperprodukciji to je najveći mogući kompliment za neku ploču…

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: