Često prolazim pored novosadske Katedrale. Ispred nje već dugo neki ljudi prodaju suvenire, nakit, bižuteriju, ukrase…I tako zarađuju za život. Jedan od njih je i Vule, koji godinama prodaje magnete, bedževe i minđuše. Zapitao sam se da li može da žive od toga, pa sam ga konkretno pozvao da kaže koju za DOTKOM. On je rado pristao i ovo je njegova priča…
Zovem se Vukašin Jovičić, rodjen sam 1973.godine u Novom Sadu. Po zanimanju sam mašinski tehničar koji nikad nije zavoleo poziv koji je izabrao. Poslednjih šest godina se bavim nekom vrstom primenjene umetnosti i te svoje ideje svakodnevno izlažem u Zmaj Jovinoj ulici u Novom Sadu. Trenutno su u asortimanu koji izlažem najviše zastupljeni pop-art magneti, mindjuše i bedževi.
Sve se štampa na vodootpornim pvc materijalima. Za sada mogu reći da su mindjuše najveći hit, pošto ih radim dvostrano i na laganoj podlozi. Naravno da mogu da se rade i porudžbine sve do velikih formata za opremanje enterijera. Od samog početka ideja je bila da ponudim nesto drugačije što do tada u Novom Sadu nisam primetio. Tako sam se odlučio za motive popularne kulture, filma, muzike, stripa, ustvari, svega onoga na čemu sam odrastao a što bi istovremeno moglo da zainteresuje i potencijalne kupce. U početku mi je mnogo pomogla moja velika prijateljica i umetnica iz Novog Sada Renata Koler.
Vremenom sam izgradio neki svoj prepoznatljiv stil izrade koji je naišao na odobravanje potencijalnih kupaca na obostrano zadovoljstvo. Najbolji kupci? Pa, nema najboljih kupaca. Od slučajnih prolaznika najbolje prolazim sa osobama koje nisu iz Novog Sada, bilo da su iz nekog drugog grada u Srbiji ili iz inostranstva. Posebno mi je drago što sam sa nekim ljudima uspeo da izgradim poseban odnos gde mi se ti isti ljudi s vremena na vreme vraćaju, pazare, izlažu neke svoje ideje ili mi naručuju ono što bi hteli da im uradim.
I svo to vreme sjajno se družimo. Kada sam kod kuće gledam da svaki slobodan momenat iskoristim za smišljanje novih ideja, pravljenje novih artikala i rad u fotošopu, gde se opuštam uz neku moju omiljenu muziku. Sto se tiče omiljenih bendova, citiraću mog prijatelja Miću, koji kaže da ako ne znaš šta ćeš u životu, ti pusti Kridense. Ja bih možda uz to dodao i Nil Janga, Kened Hit ili Erika Bardona. Ustvari, svu onu muziku koju ne mozeš čuti na našim radio stanicama. Osim radija Beograd202, možda. U početku sam probao ovaj posao da radim usputno kao hobi, ali sam shvatio da ako želim da se njime uspešno bavim, onda bih trebao samo njemu da se posvetim. Imam tu sreću da volim posao koji radim i ni za šta ga drugo ne bih menjao. Zbog mnogo dragih ljudi i sitnica koje čine da sa osmehom odlazim na posao a isto tako se i vraćam..
Leave a Reply