La Fantast&co !!! Priča o jednom duetu!

Kada se spoje znanje i mašta nastaju najbolje stvari.  Još kada se to nakalemi na prirodnu pozitivnu energiju i kreativnost – uspeh je zagarantovan. Imali smo priliku da pričamo sa tvorcima Fantast & co u njihovoj radionici u Tozinom sokačetu br. 8 koje se nalazi na Novosadskom novom naselju. Ne, nije reč o kompaniji, već je u pitanju igra reči, malo se  opustite i dozvolite sebi da vam se otkači mašta, shvatićete da se dvojac Tanja & Stole u stvari kriju iza imena „Fantastico“, ili Fantast & co. Umetnička radionica Fantast postoji od 2001. god. i bavi se izradom unikatne garderobe, kostima i maskota za pozorišta, maskenbale i razne manifestacije, kao i opreme i igračaka za decu i dečje sobe i igraonice. U ovih 17 godina sarađivali su sa mnogo razlicitih klijenata. Pravili scenografije za Nikolu Berčeka i njegove projekte, (serija SVA TA RAVNICA i nekoliko amaterskih filmova), scenografije i kostime za pozorišne trupe Željko Veseljko, Teatrilo, igraonicu Dečja Fantazija i Dvorac kojima prave kostime za predstave.  Razne maskote i kostime po narudžbini za igraonice i samostalne animatore: Sky klub, Dečja Fantazija, Dvorac, Dum-pa-dum, Heurekica, Palma, Teatrilo, klovn Arsa s Marsa, Haos Animatori, ”Aqua park Petrolend“ i “Igre bez granica” na SPENSU… Sarađuju  sa modnim kućama i kreatorima kao što su “Virus”, “Stil”, Marijana Adžić, “Lutkart”…  Pravili su modne revije u bivšem Gradilištu, Zelenom Zvonu (ZR) i Paradizu sa svojom unikatnom garderobom i ručno oslikanim duksevima i majicama. Bili su na EXIT festivalu…  Dakle skoro nema gde ih nema! Ali, do svega ovoga je trebalo doći trudom i radom. O tome i još ponečemu pročitajte u intervjuu koji je pred vama. Raditi sa ljubavlju. Ima li šta lepše…?

• Za početak bi ste mogli da nam kažete čija je ideja da date ime radionici Fantast & co? Tj. Fantastico?

Stole: Pa ja sam u suštini „kumovo“ tom imenu jer je to neka moja igra reči zbog slova F , koje ja pratim kroz neku paralelnu dimenziju, i tražeći kroz koju reč bi se to što radimo moglo definisati, kroz neku fantaziju, iz nje u maštu i ispao je na kraju Fantast i sve neobično što može da spada pod to. Dakle, da li su to neke unikatne stvari, garderoba, lutke , majice – duksevi koji su malo drugačije i ručno oslikani. U principu sve što smislimo – nađe svoju namenu.

• Po nekim podacima do kojih sam ja došao vi postojite od 2001. ali sam takođe došao do informacije da ste krenuli 2003. ? Koji podatak je tačan i kako je došlo do saradnje?

Tanja: 2002. – 2003. Smo počeli saradnju. Prvo što smo radili su bili Ginkole – lutke za ruke, posle toga smo radili ručne unikatne dukseve, potom sam ja na EXIT-u pravila unikatne šešire, pošto kad si u tolikoj masi moraš biti upečatljiv. Da te ljudi ne izgube. Bili su osmišljani drečavi, sa cvećem, žicom, upečatljivi … šeširi . I  uz  to smo prodavali majice koje su bile ručno oslikane motivima.
Stole: Mi jeste da smo se te neke, 2000. „otvorili“ ka evropi, ali ti nisi mogao, tako nešto plasirati na naše tržište. Jako teško. Osim ako nije bilo printano, sa imenom neke grupe, nekog brenda da bi ljudi to kupili. I onda meni padne na pamet, hajde ja da bubnem neke svoje ideje na te majice neke svoje fantazije. I dođu ljudi, sve kao „ Lepo je… Al gde ja to da nosim?“ – I onda se pojavio EXIT 2000 i ja sam reko’ „ Jeeeeeee!!!“ ( smeh)

• Ove godine niste bili na uličnim sviračima, pardon „Gradić festu“, koliko je meni poznato?

Tanja: Ne, Stole je bio sa svojom klovnovskom predstavom.
Stole: To je jedna skroz druga priča, još luđa… ima tu i robota koje radim…

• Imam baš za tebe jedno pitanje povodom toga. Poznata je činjenica da su se deca i pre IT-a plašila klovnova baš, baš a neka naprotiv ne. Kakvo je tvoje iskustvo sa tim? Kako se snalaziš u takvoj pedagoškoj situaciji?

Meni je i jedan i drugi odgovor dece na mene super. Jer ja se ne šminkam kao klovn. Imam prirodan osmeh, ( stvarno ima! Pim.aut.), imam crveni nos i to je to od šminke. Volim šešire pa imam i neki šešir sa cvetićem i priđem im sa tom nekom šaljivom pričom, ponekom forom, i onda ubrzo ako se boje, oni to otplaču, i onda možeš da im priđeš. A imam i svoju priču za plakanje, nije bitno da li je u pitanju moja pojava ili nešto drugo dok radim. Priđem im i pitam ih „ Jel znaš zašto je dobro plakati? E, pa zato što će ti se uviti trepavice od suza pa će biti lepe kao moje.“  A u stvari su roditelji problem u većini slučajeva jer su oni ti koji potenciraju da se deca plaše klovnova. Samo treba njih udaljiti dovoljno daleko i ta deca se više ne plaše klovnova! To je već dokazano!

• Dobro, to su klovnovi i njihove krajnosti. A da li ste nekada šili nešto, pravili kostim, šta god, a da ste ostali pomalo zapitani šta će to nekome?

Stole: Pa znaš šta je bilo najblesavije? Kad je ušao čovek i tražio „Zentai“ odelo, a to je crno odelo u  koje kad se obučeš ti si totalno u njemu nepostoji nikakva rupa , otvor, ništa. Totalno si u njemu. Samo jedan šav ima.. I čovek je dobio svoje odelo obukao samo donji veš ispod i takav otišao na EXIT. 
Tanja: Mada je bilo baš efektno , čovek se očigledno bavi sportom jer ima dobru muskulaturu tako da, da. Bilo je baš zanimljivo. Telo, skroz, kompletno u crnom.

• Ok. A koja je najveća i najmanja kreacija koju ste do sad napravili?

Tanja: Pa, Džet. Avion. On spada u najveće. Možda najkompleksnije. I onaj sladoled…

Stole: Sladoled iz Beograda? ( smeje se ), da, imali smo mušteriju iz Beograda koja je otvarala lokal i javio nam se mejlom da želi veliki saladoled. Pa sam ga ja pitao, hoćeš na štapiću, sa kuglom ili točeni. – „Pa jao ne znam!?“ A da ja nacrtam tebi to? I nacrtam tri sa kuglama, dal ćeš jabuku, bananu… ( opšti smeh), „ Pa ne znam!“ – Ok. Rekoh, dobićeš ovo. Pošaljem mu crtež, on uplati kaparu i mi završimo sladoled kivi, jagoda, čokolada…  Sa svim mogućim detaljima koji postoje i ispalo je sjajno!

• Inače vi ste profesionalni šnajderi, krojači?

Stole: Da mi smo išli zajedno u školu. Ona je bila ta koja me budila na času. „ Aj radimo pismeni, radimo pismeni!“ 

• U biti, vi ste spojili zanat koji ste učili sa onim što je u vama čučalo?

Tanja: Pa da, mi smo oboje kreativci. Hteli smo da idemo u umetničku školu ali nismo, posle smo preneli svoje maštarije i kreacije na ono što radimo. Upotrebili smo stečeno znanje tako što smo ga spojili. Stole ima taj svoj klovnovski fazon oduvek. Ja se opet, bavim slikarstvom. Tako da smo kreativci u tom smislu da smo u stanju oboje da nešto što zamislimo možemo i rukama da napravimo. E sad generalno u školi ne naučiš ništa. E ja sam posle radila i na nekoj bejbi opremi i upoznala se sa sa nekim stvarima, pa opet sam bila i u marketingu , gde sam opet uspela da izvučem neke sekvence koje su bitne da bi negde prezentovao svoj proizvod, ili bilo šta. A on je godinama radio ovde u salonu njegove mame kao krojač.

• Radili ste sa mnogima. Igraonice, animatori, kreatori, skoro sa svima kojima su bile potrebne vaše usluge. Sa kim trenutno sarađujete i  postoji li neki projekat u kom se nalazite?

Tanja: Pa da, radili smo sa svima gde bi se našla potreba da se uradi nešto , napravi ili čak i osmisli što je kompleksno i ne može da se nađe na tržištu. U Zrenjaninu smo sad pravili Pandu za planetu zemlju. To je „sat za planetu“ kada se pogase svetla. I taj Panda koji je tamo kod njih  – to smo mi radili.

• Vaši materijali od kojih pravite kreacije su uglavnom od prirodnih i „domaćih“ proizvođača?

Tanja: Koristimo uglavnom domaće materijale, Naravno, koristimo i sintetiku poput  sunđera… Ali kada se kaže sintetika, ljudi koji ne znaju temu tekstila, pod sintetikom smatraju nešto što je kancerogeno, što je loše itd. I tu se mi razlikujemo od ostalih jer se u našem kostimu nećete „upaliti“ od sintetike, iako ne primetite razliku, naprotiv,  biće vam prijatno. Sve je u suštini od dobrog materijala.
Stole: Ne radi se samo o tome da su prirodni materijali. Oni moraju biti i kvalitetni. Jer, kostim koji je od prirodnog materijala se gužva. Nećeš ga poneti na predstavu u kesi sa peglom pa peglati pre predstave? Treba ti nešto što će da izgleda isto kad se izvadi iz male kutije, a da nije zgužvano.

• Dakle možemo reći da je i taj sintetički materijal koji koristite za rekvizite?

Stole: Da. To su uglavnom materijali iz turske i italije. Kvalitetni matrijali koje možeš oprati u veš mašini, skupiti – neće se deformisati! A to su vrlo bitno stavke u tome.

• A jel vam dolaze ljudi sa kineskim kostimima da ih popravljate?

Tanja: Ne… Možda je bilo da se zakrpi nešto, ali ne ništa posebno.
Stole: Ljudi valjda na kraju skontaju, jao, pocepalo se ovde, i ovde i ovde – e to je zato što nisam hteo da idem da sašijem dobar kostim!

• Pošto pravite kostime za sva godišta, hoćete li uskoro početi možda i da iznajmljujete iste?

Tanja: Postoji ideja da se naprave kostimi za iznajmljivanje, za decu. Pošto klinci stalno u vrtićima imaju dan ovakav, dan onakav, pa imaju potrebu da sa mama i tatama osmisle kostime. Mame i tate u današnje vreme nemaju dovoljno vremena da sa decom sede i to rade i onda vrlo često kupe neku takvu glupost a mi bi smo da izradimo nešto kvalitetno što može da se iznajmi po potrebi a da opet ima željeni efekat. Tako da imamo tu priču. Stole to kao animator i redovno sve prati.

• Kakvi su vam planovi u narednom periodu koji dolazi? Nije baš neka vesela situacija što se tiče novca u srbiji…

Tanja: Ja sam krenula u projekat preko biroa za preduzetnike. Jer imamo i svoj proizvod i nešto što je unikatno čega nema na tržištu i dosta toga što može da utiče da dobijemo taj novac da pokrije neke osnovne troškove da možemo da se dignemo level up – i nastavimo! Meni je dalje još cilj da ove figure proguram na tržište što više mogu, a to su upravo te od prirodnih materijala, perive u mašini, za igraonice, dečije sobe , svemirske letilice! (smeh) Gde, deci igračke neće stajati po onim plastičnim i kartonskim kutijama, već na jednom mestu, koje jelep ukras u sobi. A kvalitetno je i nije samo je igračka.

Mala galerija ogromne kolekcije preporuka 😉

• Kako ljudi najčešće dolaze do vas, mejl, fejs, instagram… ?

Tanja & Stole: Preporuke! 🙂 
Tanja:  Preporuke. Preko njih sve ide. Jer kada neko vidi tvoj kostim i pita „ko ti je to radio?“ .
Stole: Prvi kostimi su krenuli preko neta. Da. Ja sam okačio na „moj grad“… ili kako se već tad zvalo, prvi  put, stavio sam broj telefona i napisao da se bavim tim i tim. I onda, su ljudi počeli da zovu, i radimo , radimo, naravno! I onda naravno je posle počelo skoro sve preko preporuka gde smo upoznali dosta raznih ljudi.
Tanja: Takođe smo ponekad radili i lutke. Jer ljudi iz pozorišta su dosta skuplji od nas, i mada mi njima nismo konkurencija u tom smislu, da ne kupuješ krš a ne platiš preskupo , smo povoljniji. Mada se mi sad već toliko bavimo tim da bi se moglo reći čak – profesionalno.

• Kako uspete da napravite tako glomazne a udobne i ne teške maskote? Gledao sam neke i smeo sam se zakleti da su fabričke! Međutim …Cvrc! Dakle?

Stole: Pa prvo sednem. I onda buljim tako dva sata ne razmišljajući uopšte o tome. I kad operem mozak uzmem olovku i započne proces kako bi to moglo otprilike da se izvede a da bude to što treba i da tako izgleda. Pri tom da bude i funkcionalno i atraktivno. I naravno da ljudima u tim kostimima ne bude pretoplo i da mogu da dišu.
Tanja: I to su ti prirodni materijali koji se ne vide na samom kostimu, kao sunđer , koji nije gust i on ima držanje u obliku u kom ga formiraš i samo je obložen spolja materijalom. Naravno to nisu sve cake… 😉
Stole: Naša tajna i jeste što je naš fazon da ti nešto kabasto izvadiš iz nečeg malog! Jer ja radim te predstave kao klovn i znam koliko je moćan efekat iznenađenja. Tako da su materijali takvi da smo neke naše kreacije kose deluju ogromno uspevali da pošaljemo u jako malim paketima, a da im pri tom ne bude ništa.

• Jeste li imali do sad nekog kontakta sa inostranim tržištem?

Tanja: Jesmo. Dve kućice pečurke su u Kanadi.. Ima i puž. Oni su negde to prepoznali kao što i jeste handmade. Mada nismo dugo ništa radili na tom pitanju jer sam se ja trenutno bacila na internet iz drugog ugla.
Stole: Ali hoćemo. Jer internet je definitivno tržište koje ovakve stvari može da proda i prepozna. A plus da je njima prihvatljiva cena, dok je nama taman onoliko koliko bi ovde trebao biti plaćen handmade rad, jer iako ljudi razumeju o čemu se radi – generalno nemaju novca.

• Sajt je gotov?

Tanja: 99% je gotov. Ostalo je da se poubacuju još neke slike i završe sitne generalije. To je radila Marija, moja bivša kleginica sas posla jer ja nemam vremena, da kad se vratim iz radionice i posvetim deci, posle svega krenem jedno, pa drugo, pa se zakucam… Tako da smo prepustili da nam ipak neko to profesionalno uradi. I sad je urađen skroz korektno i deluje onako kako smo želeli. 

https://fantastco.wordpress.com/

• Jel imate neku evidenciju koliko ste kostima, figura, maskota i ostalog uradili do sad pod zajedničkim imenom?

Stole: Pa moglo bi se reći… Oko 40-tak maskota. I kostima ,100. Otprilike.

• Koliko vremena je potrebno za jednu kreaciju:

Stole: Zavisi. Dan, Dva do nedelju dana . Nekad se dogodi da neka maskota bude i zatri dana, ali dan – dva . To je to. Desi se ponekad da dođe mušterija kojoj treba maska za uveče, ili nas nazovu u dva sata popodne plaču kako su zaboravili detetu maskenbal,, i onda šta ćeš ja na bicikl, na drugi deo grada po materijal i onda ovde i on bude spreman! 
Tanja: Imamo neki spisak koji smo pravili po godišnjoj tabeli, a ima dosta ovih manjih za decu koji su tipa, crvenkapica… Što „prođe“, ali to nije full kostim gde imaš od cipela do glave sve da praviš. I oko 20-tak lutaka smo napravili. Njih u suštini najmanje. Pa ako bude bilo potrebe i naletimo nekoga sa kim možemo da ostvarimo ok saradnju možda će se i to proširiti. Postoji i ideja jednog drugara o kućicama za dvorište i kućice za te igraonice, gde bi se deca sakrivala; sa sve nekim građevinskim materijalom , sunđerima,  prozorima, ručno urađeno, oslikano…. Upravo to da nije od plastike, već od nekih boljjih materijala i ručno urađeno. Pa ćemo videti. Treba da razradimo tu ideju konkretno, pa da je uvrstimo i u neku našu ponudu. Jer su to upravo oni sa kojima najviše sarađujemo, animatori, igraonice, sama deca…  Tako da su neki ljudi poput naše prijateljice Sanje, kojoj je pao na pamet da napravi Miki i Mini, počela da radi  neki dodatni posao da se javlja i razvija, tako da za nju sad već treba da pravimo Patu i Paju. Tako da kome god nešto padne na pamet ili im neku inovativnu ideju…

• Postoje li neki kostimi koji bismo mogli reći da se najčešće prave?

Stole: Pa najčešće ono što je aktuelno od domaćih junaka. Ali najčešće smo pravili za dečake – gusare, za devojčice – princeze. E sad zavisi i koje su princeze! Prošle godine smo napravili ne znam koliko „frozen“  kostima, ove godine su zato „ Patrolne šape“, napravili smo gomilu toga iako ima dosta igraonica, svi žele da ih imaju manje više u asortimanu.
Tanja: Recimo Miki Maus uvek ima prođu, i što se često ljudi za to opredeljuju jer znaju da će im to završiti posao, a možemo da najavimo i kostim kojota koji ćemo uskoro napraviti za Stoleta! 

• Postoji li mogućnost da u nekoj skorijoj budućnosti napravite reviju svojih kostima?

Stole: Pa meni je to negde daleko još odavno u mašti, da će gradom proći neplanirano, tako, brdo kostima, ali.. Verovatno će biti moguće to uraditi u saradnji sa ljudima koji su od nas naručivali kostime i maskote.
Tanja: Mi smo ranije i radili neke revije sa tim našim duksevima i tad smo se malo „opekli“ u svemu tome u saradnji sa ljudima. E sad već imamo dobru saradnju sa većinom igraonica i animatora, i onda naravno da nećeš dati kostim nekome nepoznatom i sama je stvar organizacija svega toga.

• I koliko se šanse da počnete da radite kostime koji su potrebni tipovima poput Tom Kruza u pola noći u filmu „ Eyes widh shot“ ?

Tanja: Pa ja jessam radila sexi kostime, i to je dobra priča. Ali stvar je potrebe tržišta. Dakle ja mogu to da napravim. Ali današnje vreme nije puno odmaklo. I dalje je to „ hoću sobaricu, hoću ovo, ono“ , ali ispod tezge negde! Znaš, da ne zna niko da je to ona kupila! Balkan je ovo još uvek. Ali radili smo to. Ko hoće i spreman je da kaže šta mu treba nije problem.
Stole: Sijaset puta se dogodilo da neko uđe na vrata i pita „ Jel možete...“ – a ja ga prekinem sa „Možemo“. I onda mušterija kada se izjasni , shvati da je tu gde je sve što mu je potrebno u tom domenu i nema problema – napravi se. Šta god žele.

Naša Cvećka kao model 😉

• A idejna rešenja?

Tanja: I to, naravno. Dolaze nam ljudi koji otvaraju nešto, nebitno šta. I onda zajedno pravimo idejno rešenje i realizaciju. Imamo recimo tog puža , koji je em dekorativan em u njemu deca drže svoje igračke.Sad kad pravimo recimo tako nešto, znamo da će prvo, što će deca uraditi – ući unutra! Tako da unapred spremamo materijal koji će im omogućiti da dišu J , a pri tom kada završe sa igrom, slože igračke u svog puža, pečurku, i tako im isto približavamo taj svet.
Stole: Recimo taj prvi robot koji smo uradili sa Haos animatorima, prošle godine. Došla je ta ideja , da li postoji  mogućnost neki robot da se uradi?!? I onda sam ja krenuo da skiciram i sa haos animatorima došli smo do idejnog rešenja sa led diodama, šivenjem u ovoj radionici robot od textila sa led diodama – to smo mi nabudžili, zju! I sad ove sve nove pravimo od plastike od nekog čvršćeg materijala. I sad ove sve pravimo od plastike od nekog čvršćeg materijala, i to je taj neki deo gde, god može da se uglavi neki kostim, ja gledam da ga plasiram.  Koliko god to extremno bilo sve je izvodljivo. Sve je stvar u tome približiti ljudima da može da se napravi šta god da zamisle.

• I za kraj, jeste li pravili igračke za extremne uslove, kiša, sneg… ?

Stole: Trenutno ja radim na jednom takvom projektu. Biće uskoro gotov, ali za takve kostime su potrebne još neke stvari , tako da radimo na tome!
Razgovor smo uz miris kafe priveli kraju dok je napolju vejao drugi sneg ove godine. 🙂 Dorsi su išli na radiju. Cela radionica je pregršt uspomena, emocija i energija. Dobar vajb. Ali, valjalo je krenuti… 😉