Mašta može svašta !!!

Današnja deca odrastaju u svetu u kome se svetovi prave klikom na dugme, prijatelji se stiču po društvenim mrežama a sve ostalo se po potrebi instalira. Pravimo li mi to generaciju koja će biti sakata jer ne zna da upali logorsku vatru bez tastature i miša? Bojim se da smo na pravom (krivom) putu da baš to uradimo. Današnja tehnologija jeste sastavni i neotuđivi deo današnjih generacija koje stasavaju u tinejdžere, ali to ne znači da je neophodna. Svi ljudi koji se bave izradom najmodernijih tehnoloških čuda šalju svoju decu u raznorazne kampove prirode ne bi li im vratili nešto bez čega se ne može u realnom životu. Bez mašte, ljubavi i iskustva. Baš zato vam predstavljamo jednu maštariju pretvorenu u realnu stvar. Jer sva deca vole da maštaju i da zamišljaju da su neko drugi. Ovo je čist dokaz da to ne mora biti na lcd ekranu bilo koje vrste monitora.

Razgovarali smo sa glavnim kreativcem ideje kako da na još jedan način obogatimo generacije koje dolaze nečim što će voleti i u čemu će uživati, a da se to ne puni na baterije ili da nije uključeno u struju. O kome i čemu je reč pročitajte u intervjuu.

Za početak nam se predstavi.

Ćao , zovem se Aleksandra Botić. po struci sam pedagog , vaspitač. Sticajem okolnosti imala sam priliku da se bavim raznim stvarima pored svoje profesije, rada u internacionalnim školama i vrtićima, radila sam u školama stranih jezika, kao radijski voditelj, bavila sam se prodajom u internacionalnim kompanijama, internet marketingom..

Odakle ideja za ovakav posao?

Ideja za sopstveni biznis je uvek bila prisutna, samo je bilo pitanje vremena kada će se ona pokrenuti. Sva iskustva u toku karijere sam iskoristila da započnem sopstveni biznis i unapredim ga. Radeći u raznim okruženjima uvek sam nailazila na iste prepreke, situacije gde kolege nisu bile voljne da timski rade i gde se na svaki dobar predlog gledalo kao na kritiku nečijeg rada. Medjutim sve te ideje i predloge sam uspešno realizovala u ovom poslu kojim se trenutno bavim. Po prirodi sam svestrana i nikada se nisam zadovoljavala jednostavnim stvarima, znala sam da mogu i umem više i da je moj poziv koji sam odabrala nešto čime ću se baviti do kraja zivota, mozda ne u matičnom obliku kakav on i jeste kao vaspitač ali definitivno cu se baviti klincima i njihovom razvoju i zdravom odrastanju. Bilo je tu mnogo ideja , od kreativnih radionica do kulturnog centra , da bi jednog dana razmišljajuci o tome šta sam ja najviše volela da radim kao klinka došla na ideju šatora. Svi prolaze kroz tu fazu u toku odrastanja, ne postoji dete koje ne voli da se zavlači i pravi svoj kutak za igru.

Kako je nastalo ime i od kad postojite?

Ime je nastalo još od prvih ideja koje su bile u planu, kreativnog centra za klince gde bi se oni učili raznim veštinama.. Mush Room kao izmešana soba, simbol je svakako bio tu pečurka koja predstavlja klince koji brzo rastu i upijaju sve iz okoline. Sve je dobilo formu pre godinu dana, nakon temeljnog planiranja i istraživanja, izrade nacrta i samog dizajna , uz pomoć prijatelja napravili smo i logo koji je prepoznatljiv i dopadljiv.

Ko je sve u tvojoj“ekipi“ koja pravi šatore?

Ekipu čine moj suprug Dušan i ja, njegova porodica se 20 godina bavi izradom nameštaja tako da su nam oni mnogo pomogli u samoj izradi konstrukcija koje su od punog kvalitetnog drveta.

Da li su šatori potpuno hand made?

Šatore radimo u manjim serijama, jednu seriju čine 3 različite veličine šatora , tako da se uglavnom radi do 5 serija jednog modela i dezena kojih ukupno ima 4. 80% je ruča izrada, 20% posla odrade mašine za obradu drveta i šivenje. Ali nista bez ruke.

Koliko su zaista funkcionalni a koliko su pravljeni za razvoj mašte deteta? Koja je zamisao o osnovnoj nameni?

Šatori su veoma funkcionalni, rasklapaju se u komade tako rasklopljeni mogu da se upakuju u vreću koju takodje radimo ,imaju sigurnosne čepove, mogu se i samo sklopiti i skloniti sa strane. Platno je pamučno i moze se lako skinuti i oprati. Platna se mogu i menjati, tako da sobni ili dvorišni šator može promenom platna može postati i plazni. Dizajnirani su tako da doprinose motoričkom razvoju dece, kao i logičkom mišljenju, klinci ih uglavnom sami sklapaju i uživaju u tome. Deca vole da se igraju, danas se na žalost više igraju telefonima i ključevima, plastičnim igračkama. Kako bi im približili prirodu i prirodno okruženje , ideja je bila da šatori budu isključivo od prirodnih materijala, da oni budu njihov poseban kutak u kojem ce oni moći da se igraju. Mogućnosti za razvoj igara i maštanje su velike, a šator je tu kao kutak koji ce ih podstaći da razvijaju svoje sposobnosti, maštu i pronadju svoje strasti , ka crtanju, čitanju , stvaranju.

Koji su najčešće materijali od kojih ih praviš?

Konstrukcije se rade od punog kvalitetnog drveta, orah,hrast i bukva, sav tekstil koji koristimo za izradu je prirodan, pamuk ili lan.

Gde ih praviš – sastavljaš?

Šatore izradjujemo u našoj radionici koja je van Novog Sada.

Ko ih dizajnira?

Ja sam zadužena za dizajn i sve detalje u vezi sa šatorima, kao i promocije, akcije koje organizujemo, nabavku materijala ,izradu platna, prodaju i marketing. Suprug je logistička podrška i on je zadužen za izradu konstrukcija.

Pri dizajniranju, da li se vraćaš kroz slike u svoje detinjstvo i koliko ti to pomaže?

Da,evociranje uspomena iz detinjstva mi je puno pomoglo, jel deca pamte teksturu materijala, mirise i lepe slike. Tako da sam se pri samom dizajnu prisetila svojih uspomena iz detinjstva, mamine lepe svilene haljine koja je bila divna na dodir, mirisa ljubičica koje bi brali na potoku u proleće i mekanog ćebeta koje sam stalno vukla sa sobom i od njega pravila svoju kućicu, šator od aluminijumskih merdevina. Na osnovu toga, biram lepe jednostavne materijale, koji su kvalitetni, lepi na dodir i atraktivni. Odredjena estetika mora da postoji, i pri kombinaciji materijala uvek gledam da ukoliko postoje dezeni , da su oni diskretni, univerzalni i večni i da ih klinci ne prerastu brzo, jednom rečju da ne budu previše bebeci.

Kako je porodica gledala na početak ovog tvog posla? Imaš li podršku?

Porodica me je uvek podržavala u svakom poslu, jer sam se davala 110% u svemu što sam radila. Pošto sam kreativac u srcu i duši, uvek su se oduševljavali idejama i predlozima. Kada sam došla sa idejom da krenem sa izradom šatora svi su bili oduševljeni i spremni da pomognu u svakom smislu, tako da na njih uvek mogu da se oslonim u svakoj situaciji.

Pretpostavljam da se emotivno isplati raditi nešto što voliš. Koliko je kod nas to i isplativo u realnom smislu?

Veoma je teško naplatiti neki handmade rad. Ovaj posao mi pruža toliku srecu i zadovoljstvo ali u isto vreme oduzima mnogo vremena. Lepo je kada čovek radi nešto što voli i radi za sebe . Tu ne postoji osecaj za vreme i gledanje na sat, u stanju sam da radim po ceo dan i noc sa kratkim pauzama. Šatori su veoma kvalitetni, svi materijali su izuzetno skupi, kada bi formirali cene koje bi bile adekvatne kvalitetu bile bi i do 3 puta skuplje,medjutim odlučili smo da napravimo neke pristupačne cene za sve. Gledamo unapred, da gradimo dobru priču i da damo neki doprinos i ostavimo trag, prioritet nam nije novac. Ali kada vi dajete i trudite se ljudi to prepoznaju i onda se sve to vrati. Moraš dati da bi ti se dalo, kako kaže ona izreka. Može se živeti od handmade proizvoda , ali on mora biti vrhunskog kvaliteta i morate se posvetiti tome što radite. Kao i u svakom poslu.

Da li i u kolikoj meri učestvujete na dečijim festivalima i hand made sajmovima?

Imamo divnu saradnju sa Art Eco Marketom , na kom cemo izložiti naše šatore i ove godine. Obično izlažemo par puta godišnje, organizujemo druženja u saradnji sa rodjendaonicama na otvorenom, slikanje , razne aktivnosti za klince.

Da li imaš dosta porudžbina preko sajta i kako ih šaljete?

Veliko je interesovanje za šatore i ljudi se stalno raspituju. Do sada su imali priliku da vide samo vigvam ili plastične šatore, ali kada vide kako nasi šatori izgledaju, od čega su napravljeni i koja im je namena osim one za igru, dobijemo samo reči hvale. Plasman i prodaju ja radim, organizujem kampanje, akcije, promocije putem fb i instagrama, uvek gledamo nesto da poklonimo , do sada smo poklonili 2 satora u humanitarne svrhe i preko 100 jastučića , setova zastavica ,kako našim kupcima tako i kroz razne nagradne igre. Za sada veoma uspešno poslujemo i prodaja ide odlično,ali iza svega toga stoji mnoooogoo rada i odricanja, neprospavanih noći i žrtvovanja privatnog zivota. Porudžbine stižu sa svih strana, po preporuci, preko fb, instagrama, bloga, preko akcija koje organizujemo , sajmova.. Da najviše je onih preko društvenih mreža, jer tu ljudi mogu lepo da vide sve detalje, čak i kada ih vide uživo. Šatori se rasklapaju u delove, tako rasklopljen šator staje u čvrstu pamučnu vreću , pakujemo ih u kutije i šaljemo kurirskom službom. Neuništivi su, tako da se nikako ne mogu oštetiti.

Kako ljudi najlakše da vas pronađu i gde?

Ljudi nas najlakše pronadju na instagramu i fb stranici , u zavisnosti od toga kakav šator žele , za dvorište, sobu ili plažu predložimo im model kao i veličinu u zavisnosti od broja dece i uzrasta.