Nepolitikin Zabavnik

Tajne poštarske torbe

Мука поштарска илити спадоше панталоне…

пише : Baco Узелaц

Сећате се сигурно, ви који сте пре дуго дуго времена заволели “другу кућу”, Пошту, наравно, да је некад канап био неприкосновено средство за везивање, свежњева, бунтова или како год да се зову гомиле и гомиле пошиљака свих врста и боја које носимо у торби, сандуку на мопеду, бициклу…. Канап је могао да послужи и у друге практичне сврхе, понекад и за збијање шале (ко није неприметно везао ремник торбе колеги за сто и сачекао да дотични крене на реон, нпр.) а могао је и да се користи и више пута, мислим на везивање, наравски…

…Е сад, пре неку годину неко од назваћемо их “стручњаци” се сетио да канап више није потребан, заправо да је застарео па су купљене машине које служе за малочас поменуто везивање, али пластичном траком… Да не пишем да је трака после једног везивања неупотребљива, машина се често и квари, не ради, нема увек ни те траке, па ондак у недостатку канапа на сцену ступа гумица за теглу, још мистичнији елемент одрастања који нужно буди сећање на шпајзове, слатко, џемове, компоте и још којешта. Што нас доводи до догађаја који ме је инспирисао да напишем ове редове… Елем, претпостављам да се бар још неком поштару десио овакав малер…

…Рано јутро, размена стигла, ради се увелико, Славиша, поштарче од неких тридесетак година, улази у доставну салу у пролазу изговара гомилу доскочица и пошалица само њему својствених а нама који радимо с њим оне неки пут више вреде него обично “Добро јутро колеге!” Доручци разни су наравно већ у току, разних мириса хране ту има, чак би збунили и најбоље светске куваре, a Славиша као из топа прозбори: “Манте се јела, почиње јутарња гимнастика, сви да ми будете у форми и лепи!” Још један од јутарњих ритуала које смо радо прихватали из разлога што тај сет вежби неки од нас и поред најбоље воље нисмо успели да пронађемо у фитнес приручницима. Чучањ, поскок, истезање леђа, разгибавање кад одједанпут прасак, пуче каиш са панталона, цврц шта сад? Службене панталоне пошироке, добијене у задужењу, какве везе има што је поштар написао тачан конфекцијски број, панталоне су веће а каиш у деловима. Треба кренути на реон а Славиши панталоне спадају, канапа више нема што констатовано малочас али ево решења, Славиша леже потрбушке на машину, провуче пластични траку кроз гајке панталона, и у стилу Итана Ханта (Немогућа Мисија, Холивудски блокбастер, шта год блокбастер значило), малтене лебдећи који секунд изнад машине, заврши посао и направи недостајући каиш. Канап је мртав, живела пластична трака! Да напоменем да постоји и видео запис овог “патента” али о томе неком другом приликом… Питаћете где и кад се ово десило, па није ни битно, може да се деси свакоме од нас, не мање битно свака сличност са стварним догађајима је намерна, мислите о томе…

…Наравоученије, узели су нам канап, увалили пластику али идеје нам неће одузети, каишеви се праве и од пластичне траке. Што Славиша смисли то нико не може… Част и задовољство је радити с њим, верујте.

(Visited 7 times, 1 visits today)

Leave a Reply

%d bloggers like this: