Nepolitikin Zabavnik

Tajne poštarske torbe

“Ти да си нормалан…”

пише : Baco Узелaц
 
Још једна поштарска…
 
…Касно послеподне, обичан дан у пошти, раздужење, рачуни, препоручена писма, а да, новост, поклон пакети са витаминима за наше драге пензионере, сви помало мрзовољни, што је у неку руку нормално после напорног радног дана. Ал’ не падамо духом, ситне прозивке, шале, једна другу стижу. Синиша се закачи за нашег “Чичу” како од милоште зовемо колегу који је по годинама још увек може се рећи млад а већ седе косе и браде тако да му надимак итекако пристаје. Елем поведе се прича ко се вакцинисао а ко није, 3000 или не… “Па шта, вакцинисао сам се, сад смо бар моја баба и ја сигурни!” испали Чича. “Јес, а што су ти панталоне на коленима исцепане, ти к’о да си клечао док си примао вакцину?!” зачикава Синиша, што наравно има за резултат салве смеха у доставној сали. “Не с… мали пао сам на реону, због тога су ми панталоне поцепане, ти стварно ниси нормалан!” Смех поново на све стране… Ниси нормалан, ниси…
 
 
…Подсети ме на нека давна, усуђујем се написати, боља времена у Пошти, има томе двадесетак и више година, телефонски рачуни су се наплаћивали ” на дому”… Раздужење. “Ујка”, како смо га од милоште звали у ситној расправи са нашим, сада већ бившим, колегом Раком у ситној расправи ко је колико рачуна наплатио, a Рака ће поносно: “Ево ја данас, први дан наплате скоро па завршио...” Бројећи гомиле банкнота, спремајући их да исте преда у благајну. Ујка та погледа преко рамена па испали: “Ето будалe, ти да си нормалан не би радио у пошти!” Насмејах се од срца, па запитах Ујку на кога је тачно мислио, само на Раку или на све нас.
 
 
Стаде Ујка да објашњава, “Није сине, нисам мислио на тебе, поред оволико посла овај овде се још хвали како је наплатио скоро све рачуне!” Настависмо да се смејемо те дођосмо до закључка да је Ујка малтене у праву, само онај ко мало није у “винклу” што се каже, може да ради у Пошти. Посла преко главе а плата, онако… Е то је било некад, а сад? Плата скоро па никаква, недостојна човека, посла све више, неки “велековртљаји” у смислу радних задатака и поред најбоље воље да их схватим заиста ми нису јасни. “Ти да си нормалан…” реченица изречена давно и даље може се рећи лебди над свима нама, е сад да ли као похвала или поспрда одлучите сами.
Ујка “већ дуго оре небеске њиве”(хвала Ђолету за све дивне стихове написане и отпеване), “неки нови клинци” терају поштарске торбе, а ја све више схватам да је Ујка био у праву. Између љубави( читај, према Пошти) и лудила, танка је .
 
 
Овај текст је лични став аутора без намере да икога увреди или понизи.
 
(Visited 114 times, 1 visits today)

Leave a Reply