Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

Tajne poštarske torbe

Nesporazum

  • „Dobar dan, imam dve pošiljke za Dragana Jovančića.”
  • „Dobar dan, Dragan nije tu, a šta je to?“
  • „Preporučena pisma. Jedno je iz Poreske uprave, a drugo iz MUP-a.“
  • „Ne znam ja ništa. Dragan nije tu.“
  • „U redu, gospođo, ako nećete Vi da primite, ostaviću Vam izveštaje.“
  • „Izve… Šta da ostavite?“
  • „Izveštaje, gospođo, da dođe po ta pisma.“
  • „Ko da dođe?“
  • „Pa, Vaš suprug.“
  • „Kakav suprug… šta ti pričaš?“
  • „Oh, izvinite, mislio sam da Vam je suprug.“
  • „Nije on moj suprug. Moj muž se zove Milan.“
  • „Dobro, gospođo, onda da pišem izveštaje.“
  • „Zašto da pišeš?“
  • „Da dođe po pisma u Poštu!“
  • „Što bi on dolazio? Vaša je dužnost da mu ih dostavite. Dođite drugi put!“
  • „Gospođo, iovako imamo previse posla, još kad bismo za svako pismo dolazili više puta…“
  • „Nije to više puta. Možda biste ga našli sledeći put kad dođete.“
  • „Dobro, hoće li biti sutra prepodne kod kuće?“
  • „A otkud ja to znam?“
  • „Uf, ništa, gospođo, doviđenja!“
  • „Čekaj, kako doviđenja, a pisma?“
  • „Pišem izveštaje, ostavljam u sanduče i idem. Imam još posla.“
  • „Ne može to tako, daj da vidim šta je to!“
  • „Rekao sam Vam, gospođo, jedno iz Poreske uprave, a drugo iz MUP-a. Izgleda da su ga slikali.“
  • „Koga su slikali? Njega, Dragana? Što da ga slikaju? Što njega da slikaju?“
  • „Joj, ne njega, njegov auto, verovatno se nepropisno parkirao.“

  • „Ko se nepropisno parkirao? Dragan? Pa, on nema vozačku dozvolu.“
  • „Dobro, izvinite, pretpostavio sam iz ranijih iskustava da je to.“
  • „U stvari, ima, ali su mu je oduzeli, jer je vozio malo cvrcnut.“
  • „Eto, možda je to.“
  • „Šta, možda je to?“
  • „Možda su mu iz MUP-a poslali obaveštenje da mu oduzimaju vozačku dozvolu.“
  • „Ha, kako opet da mu je oduzmu kad su mu je već uzeli?“
  • „Ok, gospođo, zaboravite. Nećete da primate pisma, primalac nije tu, onda pišem i ostavljam izveštaje i idem. Nemam vremena da se raspravljam sa Vama.“
  • „Ko se raspravlja? Šta Vi, poštare, sebi dozvoljavate?“
  • „Izvinite, gospođo. Zaista mi je žao, ali nemam vremena, moram ići dalje.“
  • „A šta reče da je ovo drugo pismo?“

  • „Poreska uprava!“
  • „Poreska! Pa, sve je on njima platio.“
  • „Možda je to?“
  • „Šta to?“
  • „Pa, obaveštenje da im je sve platio.“
  • „Što šalju obaveštenje da im je platio? Ko da on ne zna to?“
  • „Ne znam, gospođo. Možda nije to. Stvarno nemam pojma.“
  • „Pa šta onda pričaš bez veze kad ne znaš? Te slikali su ga, te daju mu na znanje da je sve platio… Kakva je, bre, ovo država? Šta si ti, poštar? Ko je tebe zaposlio?“
  • „Ništa, gospođo, idem.“
  • „Čekaj, čekaj, da vidim ja šta je to?“
  • „Nemam vremena, zaista. Doći ću ja drugi put.“
  • „Ne, ne, sad da raspravimo.“
  • „Ne, gospođo, idem. Dajte mi ta dva pisma i idem.“
  • „Evo ti pisma. Jebala te pisma. Celo jutro me tu zamajavaš.“
  • „Vi mene zamajavate, al nema veze.“
  • „Ja tebe zamajavam? Sram te bilo! Još ćeš reći da sam ja zvonila u 10 ujutro. Loše sam spavala, ova vrućina me ubija.“
  • „Dobro, izvolite izveštaje. Otišao sam.“
  • „Čekaj! Šta ovde piše? Kakav Dragan Jovančić?“
  • „Kako, kakav Dragan Jovančić? Za njega su pisma.“
  • „Ne stanuje ovde nikakav Dragan Jovančić.“
  • „Ali , gospođo, lepo sam vas pitao…“
  • „Ti si nešto promrmljao, ja shvatila tako…“
  • „Pa, je l’ ima neki Dragan tu?“
  • „Ima, ali nije Jovančić.“
  • „Možda je slovna greška?“
  • „Pa, ko je to pogrešio?“
  • „Ovi što su slali.“
  • „Poslata je sa dve različite strane. I jedni i drugi pogrešili? Ne verujem.“
  • „Nego?“

  • „Je li , poštare, da se ti meni ne nabacuješ? Nije ova koka još za bacanje, hehe.“
  • „Doviđenja, gospođo!“
  • „Čekaj, čekaj…“
  • „Doviđenja!!!“
  • „Poštare, a pisma? Budala! Ostavio mi pisma, nit je ko potpisao… To su važna dokumenta. Jovančić, stvarno piše Jovančić. Valjda Jovanić? Ko da je tako retko prezime Jovanić, svašta…“

1 Comment

  1. Boban

    Totalno nepotreban razgovor… Klasično gubljenje vremena .

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: