Vreme aplauza

“Proljeće je otpočelo s kišom”, reči su kojim počinje jedan prelepi evergrin. Ovo proleće prestupne 2020. godine počelo je, nažalost, virusom. Mnogi, skoro svi, su ostali zatečeni. Nisu znali kako da se nose sa novonastalom situacijom, jedni su se smejali, drugi upozoravali, treći govorili kako je to običan grip…

…Po jednoj verziji, virus se proširio tako što je neki pametnjaković poželeo da za večeru pojede šišmiša, drugi veruju u teoriju zavere koja kaže da je izašao iz neke laboratorije, da se eksperiment oteo kontroli ili čak da je pušten namerno. Oni najluđi kažu da je to sve produkt procvata tehnologije i da nam to čini 5G mreža koja se upravo u poslednjih par meseci širi svetom. Dopustiću sebi da iskomentarišem kako je to najsmešnija od svih teorija, ravna onoj da je zemlja ravna ploča.

No, zadržaću se na dešavanjima u zemlji u kojoj živim. Kombinacijom nediscipline građana i neznanja ljudi na vlasti došli smo do toga da 90 % u Srbiji ne sme da izađe iz svoja četiri zida. Osim da prošeta kuče, ako ga ima, a i to pravilo malo važi, malo ne. Taman da sludi ionako sluđene građane. Ako ste poznati fudbaler, pevač ili bliski moćnim političarima, za vas važe posebna pravila. Ali, da se ne lažemo, tako je oduvek, ne samo u doba Korone. Penzioneri izlaze iz stanova u gluvo doba noći, kao vampiri, ne bi li kupili par kila brašna ili samo protegli noge. Kažu – tako mora. Hajde, da ne cepidlačim, ko sam ja da to opovrgnem. Ovaj neprijatelj je podmukao i još nevidljiv, protiv njega se mora specijalnim ratom i specijalnim metodama. I opasan je, ljudi umiru, jebeš ga. Doktori, sestre, medicinski radnici daju sve od sebe, neki i više od toga da bi pomogli ljudima. Zato im pola države aplaudira svako veče. I treba…

…Policija , vojska, radi i prekovremeno da bi zavodila red jer smo užasno bahati i nedisciplinovani. Neki od njih i prekorače svoja ovlašćenja i uživa u tome. I to je normalno, uvek je toga bilo. Neko je i ušao u uniformu da bi mogao nekažnjeno da kinji ljude. Sreća, takvih nema puno. Zato i njima aplaudiramo u osam uveče…

…Trgovci, prodavci, kasirke, ubijaju se od posla da bi u onih nekoliko sati dnevno kad masa može da izađe na vazduh obezbedila da svako kupi ono što mu nedostaje. Neki artikli su deficitarni, kao recimo obraz, čast ili saosećanje sa drugim, ali i to nije od juče, da se ne lažemo. Zato i zbog njih udaramo zdušno dlanom o dlan svako veče. Ako, zaslužili su, zaista…

…Samo se o radnicima naše firme ne govori ili se možda, tek uzgred spomenu. Kao da su naše uniforme nevidljive. Kao da nas nema bar 10 hiljada (jedna trećina ne radi, uglavnom opravdano) koji u ovo teško, zajebano vreme rizikuje svoje zdravlje. Kao da od tih 10 hiljada bar petina od uvođenja vanrednog stanja ne radi svaki dan, bez dana odmora, i subotom i nedeljom. Kao da prvih nekoliko dana nisu radili bez apsolutno ikakve zaštite (Moje mišljenje je da su za to i sami krivi, ali to bi morala biti sasvim druga tema). Kao da osim svojih poslova, naše kolege ne čine i druge usluge. Iz prve ruke znam da neki idu u nabavku penzionerima, uplaćuju im dopune za telefon, plaćaju račune. Kao da na šalterima ne moraju da trpe povremene bezobrazluke bahatih, ojađenih, sluđenih ljudi. Kao da se te iste kolege ne premeštaju sa jednog radnog mesta na drugo, samo zato jer su se usudili da kažu kako su im male plate, kako uslovi rada ne valjaju i kako se posao ne organizuje kako treba. A sad je idealno vreme za malo revanšizma, jer, pobogu, vanredno je stanje…

…Ne kažem, neki nadređeni i dalje stoje uz radnika, neki su nas i javno pohvalili kako odlično radimo svoj posao u ovo specifično i teško doba. Neki, naravno, i dalje teraju po svom i misle da su im diplome (ne ulazim u to kako su došli do njih) odličan izgovor da kinje i gledaju ispod oka sve, ili bar poneke koji im nisu simpatični iz ko zna kojeg razloga.

Ali, moje direktno pitanje je : “ Ljudi, zašto ne tapšete kuririma, poštarima, šalterskim radnicima, vozačima, administrativcima, službenicima Pošte koji naporno i bezuslovno rade da biste dobili svoje penzije, pakete, pisma (dobro, znam da niste baš srećni što vam nosimo i račune) na vreme ? Zašto, niste nas se setili, mislite da je to sasvim normalna stvar da poštari podmetnu svoja leđa kad je gusto ? Ili, jednostavno, smatrate da nismo zaslužili ?“

Zato, molim kolege da večeras, makar samo večeras, aplaudiramo sami sebi, za našu požrtvovanost, istrajnost, kolegijalnost…Biće to dobar aplauz, iz 30 hiljada dlanova. Kao na Derbiju. Može da se čuje baš jako. Da odjekne, čak do Nemanjine ulice u Beogradu…Ili, do Takovske ?