Poprilično davno sam dva puta zaredom išao na svirke u istoj nedelji – osećaj jeste sjajan, ali sam kanda malo izašao iz forme. To je manje bitno naspram onoga što sam čuo i iskusio.
Da podsetim, u petak 15.11., prisustvovao sam koncertu novosadske mašinerije dreDDup, izveštaj možete pročitati ovde (www.hellycherry.com/2019/11/dreddup.html)
Mladi beogradski bendovi, okupljeni oko istih svetonazora, iste “garaže” i kompilacije koja bi trebalo uskoro da izađe (Hali Gali), Gazorpazorp i св. Псета su počastila Suboticu svojim prisustvom. Gazorpi su letos već bili na Paliću (izveštaj možete pročitati ovde – https://www.dotkomsite.com/u-prolazu/drugo-izdanje-youth-jazz-rock-festivala-u-bioskopu-abazija-na-palicu), pa su odlučili da overe i Suboticu, uz св. Псета, ništa manje kreativan bend, čak za nijansu i siroviji. Dvojac i kvartet za celovečernji provod.
Moram istaći da mi prija njihova otvorenost i druželjubivost, prepoznali su me iz daljine da dolazim dok su blejali na vazduhu, retkost je uopšte da bendovi zaista mare za one koji prate njihov rad, i na tome svaka čast i Gazorpima i Psetima. Pored toga, moram pomenuti i producenta kolektiva Zicer Inc., kog sam nakon 5 godina konačno uspeo da lično upoznam. Zaista je beogradska ekipa na svom mestu, i odlični mladi ljudi, kreativni i energični. Pre svega, paze jedni na druge i podržavaju se međusobno, što je najbitnije.
Publike je bilo osetno više nego u petak, ali opet nedovoljno. Ponavljam, svestan sam da sam i ja bio u istom košu, i da nisam odlazio na svirke – bar ne u onolikoj meri koliko bih voleo. Međutim, to nije sprečilo hirovitu furiju broj jedan, св. Псета, da protrese gaće publici, svojim izrazito prljavim i gotovo noise rock tretmanom blues postulata. U svojim pesmama nemaju vokale, niti im trebaju, jer gitara i bubanj zvuče kao da ih ima šestoro u bendu. Čuje se ta sirovost i na studijskim snimcima, ali tek u izvedbi uživo dobija krv, punoću i zalet kao pesnica MMA borca. Melodije i teškog ritma ne manjka svakako, a psihodeličnost i česte ritmičke promene drže slušaoca bez daha. Nastup св. Псета je trajao oko pola sata, ali je sadržajno mlatio po bubnim opnama kao sat vremena, intenzivno ali veoma nadahnuto. Ne znam odakle gitaristi takvi riffovi i pasaži, pored divljanja u mestu, meni bi lično gitara ispala milijardu puta, a ne bih ni osnovni akord stigao da uhvatim.
Gazorpazorp je uvek na visini zadatka, zaista ne znam da li bih mogao reći išta drukčije od toga sem da daju svoj maksimum na bini. Za razliku od nastupa na Youth Jazz&Rock festivalu, ovde su bili nekako slobodniji, i bila je intimnija klupska atmosfera. Možda je to samo moj utisak. Njihovo nepogrešivo dozivanje najboljih momenata beogradskog novog talasa druge generacije, prilagođene današnjem trenutku i tekstovima koji odslikavaju razmišljanja i borbu mladog čoveka, zrelo i bez foliranja, što je i više nego primereno njihovim godinama. Ne bih da se ponavljam, zaista su sjajni. Jedino što mi je falilo jesu one noise deonice koje su izveli na Paliću. Šta je tu je, može se i bez toga.
U svakom slučaju, moj vikend je bio kvalitetno ispunjen, upoznao sam neke nove ljude, kvalitetne muzičare, ponovo se susreo sa nekima koje znam odavno, odslušao tri odlična benda – milina.
Nemojte da vas mrzi da idete na koncerte, naročito ako vas zainteresuje muzika, otkrivanje novih bendova i projekata nikad nije uzalud.
Leave a Reply