"Čovek je dužan svome zavičaju" (razgovor sa Nikitom Milivojevićem, spec. za DOTKOM)

Čast i zadovoljstvo da odgovori na neka pitanja specijalno za Dotkom, priredio nam je velikan pozorišne i filmske režije, Nikita Milivojević. O čemu smo sve razgovarali možete pročitati u redovima koji slede…

Izjavili ste da je na “Drini Ćuprija” naša Biblija. Zašto jeste i šta to sveto ima u pisanju Ive Andrića ?

NM: ‘’Na Drini ćuprija’’ je jedan od onih romana koji traju bez obzira na vreme , jer su u njima upisane istine za mnoge generacije … Oko njih sve može da se menja i prolazi , ali oni ostaju i traju, kao most na Drini , i na neki čudan način uvek i svuda su razumljivi . Zato za takve romane obično kažemo da su ‘’svevremeni’’ .

Andrića i Šekspira ste spojili na pozorišnim daskama, odakle ta veza, kako ste došli na tu ideju ?

NM : Kod Andrića , Šekspira , i uopšte svakog velikog pisca ,čovek uvek prepozna i neki delić sebe i svog vremena … Pored toga , jedan od razloga da se bavim ovim piscima je i u tome što često budućnost se najbolje vidi u prošlosti .

Povucite paralelu između grčke i naše pozorišne publike ako možete…

NM: Možda bi prvo trebalo reći da u Atini ima oko 200 pozorišta , i da u toku jedne sezone izvede se više od 1000 predstava . To je ogromno tržište , a ove brojke između ostalog govore i o tome koliko je pozorište popularno i važno Grcima . U tome sigurno ima i nešto od nasleđa antike …U svemu ostalom, pa i u pitanju publike, mislim da nema bitne razlike . Publika je svugde na svetu manje-više ista , postoje naravno određene razlike u mentalitetu , nasleđu koje imamo , i sl… ali to su već nijanse , suština je ista .

Kakav je osećaj kad vam 12 hiljada gledalaca aplaudira na otvorenoj sceni ? Da li ste bar nakratko bili “moderan gladijator” u Epidaurusu ?

Epidaurus za nas u pozorištu je vrlo posebno , ‘’mitsko’’ pozorišno mesto . O njemu učimo još dok smo na akademiji , o verujem da na svetu ne postoji reditelj koji ne bi poželeo da ima premijeru na takvom mestu . Naravno da nije baš svejedno kada u gledalištu imate više od deset hiljada ljudi koji gledaju Vašu predstavu. To je utisak koji o nije baš lako rečima preneti … U Grčkoj, Epidaurus je najsvetije pozorišno mesto, pozorišni Akropolj , san svakog glumca i reditelja . Jedna glumica u Atini, sa kojom sam pre nekoliko godina razgovarao da igra u mojoj predstavi, rekla mi je da ne može jer se sprema za Epidaurus toga leta . ‘’Ali naša premijera treba da bude u februaru , a Vaša premijera u Epidaurusu je u avgustu’’ – rekao sam … Ona se nasmejela i rekla : ‘’ Ne , kad je Epidaurus u pitanju ja se spremam čitave godine samo za to …prestajem da pušim , menjam način ishrane , redovno vežbam …samo sam tome posvećena ‘’.

Recite nam nešto više o saradnji sa kompozitorom Dimitrisom Kamaratosom i Nacionalnim teatrom Grčke ?

NM : Susret sa Dimitrisom je bio vrlo važan za mene … Još na svojim počecima, u svojim prvim predstavama često sam radio muziku pre nego sam počeo probe sa glumcima , jer muzika uvek pokreće moju maštu na vrlo poseban način . U tom smislu susret sa Dimtrisom , njegovom muzikom , način rada , je nešto što mi je u svakoj predstavi od velikog značaja . Inače mislim da je od svih umetnosti režija najbliža muzici . Što se tiče Nacionalnog teatra u Atini , on je vremenom postao moja druga pozorišna kuća …kad to kažem onda ne mislim samo na predstave koje sam tamo radio , već na ukupno osećanje , glumce , saradnike , sve one ljude sa kojima voliš da se viđaš, provodiš vreme …

Koliko su klasici književnosti koje uglavnom tumačite aktuelni u današnje vreme ? Da li je njihov pogled na svet univerzalan ili je došlo vreme kada neke druge vrednosti preovlađuju ?

NM : Treba učiti od najvećih ….oni uvek produbljuju nešto u nama i našem doživljaju sveta . Bez toga ne može da se napreduje . To je i neka vrsta preispitivanja sebe . Kada su Džulijen Beka, tvorca čuvenog ”Living teatra” , pitali zašto je za prvu predstavu svoga avangradnog pozorišta izabrao ”Antigonu” ? Odgovorio je da ne zna ništa savremenije od Antigone. I meni se tako nekako već dugi niz godina čini kako ništa nije savremenije od klasičnih komada. Jedna od retkih definicija koje pamtim , još iz vremena studiranja , jeste ona šta je mit : ”Mit je ono što je uvek , ono što je svugde i u šta svi verujemo ! Veliki klasici imaju upisanu tu mitsku šifru u kojoj prepoznaješ svu dubinu vremena , istorije , neprestano osećaš to prodiranje prošlosti u sadašnjost . U njima se nalazi talog svega , svih mitova , starih , novih , vlastitih , onih tek stvorenih … U životu se stvari spolja menjaju velikom brzinom, ali unutar čoveka to ide mnogo sporije i drugačije. Zbog toga i dalje igramo Šekspira , Čehova, Eshila, Kalderona, Dostojevskog… i smatramo ih našim savremenicima.

Zašto Šekspir i koliko ste do sada Šekspirovih komada postavili u svojoj rediteljskoj karijeri ?

NM : Šekspir je ogledalo u kojem svako vreme može da se ogleda , i svako u njemu vidi ono što želi da vidi , I šta može, naravno … Do sada sam uradio osam komada, ( od njih dva su bila inspirisana Šekspirovim delima).

Vi ste osnivač i direktor Šekspirovog festivala u Čortanovcima. Da li ovoj državi uopšte treba takav festival pošto ga, kako čujem, poprilično ignoriše ?

NM : Ovo je poprilično pogrešna informacija … Šekspir festival je za samo šest godina dobio svoju publiku , sve predstave su unapred rasprodane … Recimo za ovogodišnje festival dobijamo mailove u kojima nas ljudi pitaju o datumu održavanja da bi mogli da planiraju svoj godišnji odmor ! U godišnjem istraživanju agancije Beta , Šekspir festival je u deset najznačajnijih kulturnih događaja u Srbiji, …Itd.da ne dužim .Više sam nego zadovoljan onim što je Šekspir festival do sada postigao. Naravno , posotoji uvek određena neizvesnost u pogledu sredstava koja dobijamo , ali ona je takva i za Bitef , recimo , koji je mnogo veći festival … Bio sam direktor Bitefa i dobro znam kako sve to izgleda . Za sada Šekspir fest. očigledno ima podršku i opštine Indjija , Pokrajine , Ministarstva kulture …naših sponzora … jer bez toga ne bi mogli da opstanemo . Sve to to uostalom postoji na našem web sajtu . I kada već pričamo na tu temu , ovogodišnji Šekspir fest.zbog novonastale situacije pomerili smo i održaće se od 20-24. avgusta …

Povratak u rodni kraj ? Šta je razlog tome ? Umorili ste se od velegradova ili…

NM : Ima ona priča o ribolovcu koji je sedeo i pecao , a onda mu prišao neki čovek i počeo da ga savetuje kako bi mogao da bude amciozniji , pa stavi još koji štap više, tako može da upeca više … pa proda , pa još više , pa ima svoj brod … pa riblji restoran , kuću na moru , itd …i na kraju priča završi na obali gde ovaj već sedi i peca …Moglo bi i tako recimo da se objasni moji sve češći i duži boravci ovde … Pored toga ima još nešto , kad smo već pominjali Andrića , on kaže : ‘’čovek je dužan svome zavičaju ‘’.

Fudbaler (danas trener) Savo Milošević bio je ko-producent jednog od vaših filmova. Jesu li došla vremena da sportisti ulažu u kulturu ili je to samo pojedinačni iskorak ?

NM : To je bio samo sticaj nekih okolnosti …da krug u kojem se povremeno krećem , ljudi koje poznajem su iz različitih profesija i sl..

Možemo li se nadati nekom vašem filmu u skorije vreme ?

NM : Moram ti priznati da koliko god sam zahvalan pozorištu za razne stvari , toliko mi je žao što me je sasvim uvuklo u neki svoj ritam . Stalno uhvatim sebe kako razmišljam o filmu , ali sam već u novim predstavama , planovima , i tako sezona za sezonom prolazi …godina za godinom .