dreDDup - Mika Inkvizitor - Intervju

Pošto su elektro-rock veterani dreDDup ovih dana jako aktivni,naime,uskoro im izlazi sedmi po redu album : “DEATHOVEN:Rebels Have No Kings” a i učesnici su humanitarnog festivala “underground” bendova “Mala škola RockNRolla” pozvali smo Miku,pevača i “spiritus movensa” dreDDupa da malo popričamo.

Znam da postojite od 97. godine,ali kad si prvi put došao na ideju da osnuješ bend i da li si znao da će da zvuči otprilike ovako ? Ustvari,jesi li imao neki bend pre dreDDupa ?

Moj prvi bend se zvao Klef i nastao je 1996. Imali smo 14 godina, taman zavrsili osmi razred. Svirali smo punk, onaj prljavi iskonski, nismo znali ni da se naštimujemo nego smo samo drljali po gitarama. Sećam se da sam imao komšiju jednog koji je znao da svira gitaru a koji je navraćao kod nas „u divljinu“ jednom mesečno. E tad kad dođe, on nam naštimuje gitare i objasni da preko telefona možemo štimovati, ali džaba. Sve sami antisluhisti. Kako on ode, mi drljamo 3 meseca po tim gitarama tako i sve gore i gore zvuči. Zapravo, nama je bilo do jaja. Devojčice iz komšiluka su dolazile da nas slušaju, tad je zapravo bilo dovoljno da bilo šta sviraš pa da budeš faca. Hahahaha…. a što se dreDDup-a tiče, on je totalno spontano nastao, ja sam zapravo mislio da ću svirati punk ili hardcore, i onda malo po malo istraživao elektroniku i na kraju rešio da to sve spojim. A tih godina smo bukvalno svaki dan svirali.

-Šta si slušao kao tinejdžer?Kad si otkrio industrijal ili neki sličan zvuk? Šta je odredilo tvoj muzički ukus?

Kao tinejdžer, zapravo u petom raredu sam prvi put čuo Satana Panonskog i Iron Maiden. Pre toga sam slušao ono što mi je ćale preporučivao, recimo Led Zeppelin, Jefferson Airplane, The Beatles…staru školu. Komšija mi je nasnimio Guns n Roses sa ploče na kasetu i to me je totalno kupilo – album “Apettite for Destruction”. To je sve bila osnovna škola tada, preko Gansa sam otkrio The Cult, Sex Pistols, Dead Kennedys, Clawfinger, Rob Zombie, Bile i slične bendove i vrlo brzo se navukao na celu punk priču a posle toga sam, u srednjoj školi, išao sve ekstremnije I ekstremnije do samog kraja, recimo Sepultura, pa posle toga Napalm Death, Morbid Angel, Deicide….. nekako sam uz to voleo I one Thunderdome rave kasete, pa Atari Teenage Riot, Laibach etc…. recimo da su me Laibach i Bile uveli u tu neku industrial priču kad sam imao 15-16. Posle toga sam istraživao i kopao, to radim i danas. 😉

– Bend Dreddup vrlo brzo izdaje svoj novi album? Koji je to po redu računajući i „demo“ snimke? – Koliko pesama se nalazi na njemu i ko ih je pravio?

Ovo je sedmi studijski album. Računajući I demo albume, ovo bi došao neki 13-ti- Imamo puno tih kasetnih demo albuma iz devedesetih I početka dvehljaditih, ali to se ne računa. Dakle sedmi studijsk I najbolji defitinitivno. 10 pesama se nalazi a pravio sam ih ja. Hehehe….

– Kakvom se tematikom bavite na ovom izdanju, tekstualno i muzički?

Ovaj album je nekako prožet retro zvukom i to smo I želeli da postignemo. Osamdesete su jako prisutne a tekstualno je tu negde sa svim ostalim dreDDup albumima. Apokalipsa, seks, smrt…. I sve te neke druge lepe stvari.

– Ko je radio snimanje, produkciju i postprodukciju? S’obzirom da ne verujem da ovdašnji snimatelji imaju često priliku da rade na ovako nečemu .

Sve je, što se kaže, DIY. Pre smo snimali po studijima, I vrlo brzo napustili taj način rada. Za ovu vrstu muzike nije bitna toliko produkcija koliko energija i osećaj. Da sviram neki pop, verovatno bih bio studijski moljac, ovako, I produkciju I postprodukciju radimo sami. Tehnika svakim danom pojeftinjuje, tako da ćemo tako I u budućnosti.

-Postoji li osoba kojoj se diviš ? Ako je odgovor da,zbog čega joj se diviš?

Recimo da postoji nekoliko osoba koje su na mene ostavile baš utisak i kojima se baš divim. Na prvom mestu George Martin, čuveni producent Bitlsa. On je mislim bio no.1 tip što se produkcije tiče I što se tiče trikova zvuka. Pogledao sam sve njegove intervjue, učio najviše o svemu od njega, slušajući albume i ono što ima da kaže. Čovek je bio ispred svog vremena neverovatno. Jako mi je bilo drago što su ga izdavači pozvali dvehiljaditih da uradi one remastere starih albuma, i što je pred smrt zaokružio priču i uradio albume Bitlsa onako za kraj, u stilu, kako je samo on znao. Bio je sjajan tip. Ostale osobe su recimo reditelji John Caprenter, Ridli Skot, Majkl Ćimino, čije filmove poznajem u najkraći frejm, Jaz Koleman, Nivek Ogre, Kim Wilde… lista je dugačka a imena sui z različitih oblasti – od Nikole Tesle, do Terija Pračeta. haha

-Zvuk benda je prilično mračan? Možeš li reći za sebe da si mračna osoba?

Ja mračan? Šališ se! 😀 Meni tu ništa u našoj muzici nije mračno, zapravo je ispunjeno svetlošću. Sad naravno, za svakog ponaosob mrak ima drugačije značenje. Ako gledamo muzički, mi smo čak veseo bend – u poređenju sa drone, oldschool industrial i recimo black metalom. U poređenju sa pop rock zvukom zasigurno smo mrak mraka. Hahaha E sad, ako gledamo idejno i spiritualno, muzika dreDDup-a je većinom svetlost i “zdrav razum u ludilu”. Bar ja to tako doživljavam.

-Da li remiksi tuđih pesama postaju u neku ruku autorsko delo? To pitam jer zam da ste radili dosta takvih remiksa.

Ne. Remixe uglavnom rade likovi koji se pale na produkciju I svojih pesama nemaju pa žele da na jeftin način uđu u krug “muzičara”. Mi smo za ovih 20-tak godina, uradili oko 15-tak remixa, uglavnom za bendove koji sun as zamolili da uradimo ili zbog učešća na nekim kompilacijama koje su nam bile bitne tada kad su izlazile. Svakako da moj remix ponajviše vuče na moj senzibilitet ako ga radim za nekog drugog ali autorsko delo…ne. Originalna pesma je autorsko delo, remix je samo moje viđenje istog, zapravo nije čak ni moje viđenje nego, verzija za koju ja mislim da bi se možda dopala I drugima a ima veze sa originalnom pesmom. Retko radim remixe.

-Primetio sam da se zvuk menja od albuma do albuma? Je li to namerno ili jednostavno postajete drugaćiji,zreliji,stariji…. ?

Bend je odavno postao vanžanrovski. Radim muziku koja mi prija, bio to hiphip, rave, hardcore punk, synth pop – ne zanima me. Kako god okreneš, ja ne mogu napraviti veselu pesmu, sve moje pesme na kraju završen sa dreDDup potpisom, koji god žanr da me pokrene. Nikad nismo sa namerom pravili album da zvuči ovako ili onako žanrovski, uvek smo išli kako “onostrano zapoveda”. Ovaj novi album recimo ide u potpuno drugom pravcu, nekima se to dopada, nekima ne. Meni je ponajviše bitno da se meni dopada, a drugi…..imaju Internet pa nek kopaju drugo. hehe
-Koji album je najbolje prošao kod publike i uticao da se baza fanova poveća? Da li imate onako baš “hard” fanove koji vas prate sa koncerta na koncert?

Mislim da je to naš drugi album “Future Porn Machine”. Taj album mi svi živi navode kao najbolji I onaj koji ih je “kupio”, iako, ja iskreno mislim da su ta prva dva albuma totalno dečiji I neusklađeni radovi, ali ‘ajd. Nek uživaju ljudi ako im se sviđa. Svetsku “slavu” smo stekli četvrtim albumom “dreDDup” na kom ima najviše numera koje ljudi vole po inostranstvu, taj nas je onako “probio” na svetsku scenu.
-Kojim albumom si dosad najzadovoljniji (Da možeš da kažeš – ” E,to sam hteo,to je to)?Zadnji se ne računa ,svi kažu da je poslednji najbolji smile emoticon
Album “Nautilus” mi je poseban. Tada, kada je nastajao, imao sam težak period u životu, puno loših stvari se desilo a ja, pošto sam teški cinik I mazohista, rešio još da prilikom rada na albumu napravim eksperiment i pogledam sve žive tabu video snimke sa interneta kao inspiraciju za muziku. Recimo da sam tada I shvatio koliko je svet zapravo bolesno mesto I koliko je dobro ne znati neke stvari. E taj “Nautilus” je zapravo album “opraštanja” sa svetom, odlazak negde drugde I neučestvovanje u kolektivnom ludilu. Tekstovi na albumu su onako, metaforični i filozofski, preispitivanje, unutrašnji mir i necrkvena religioznost.

-Kojim izdavačem ste dosad bili najzadovoljniji ?
Iako smo potpisali za preko 30 etiketa, ne mogu reći da sam zadovoljan. Mislim da je, kad se sve uzme I oduzme, sve to vezano za izdavače jedna velika prevara I uzimanje para. Ako već neko treba da uzme pare za moj album, onda smo to mi, kao bend, ovako, 30 izdavača a nikad ništa od toga nismo imali osim da je, eto nekoliko kolekcionara imalo “privlegiju” da drži dreDDup CD na svojoj polici pored Princa i Abbe. Hahaha

– Za koga će izaći album i na kojim sve nosačima zvuka?

Još uvek ne znam. Najverovatnije će biti izdavač iz Amerike, pregovaramo, videćemo. Domaći izdavači nemaju sluha za ovaj zvuk, I to mi je razumljivo, mi nismo bend koji peva refrene uz koje se može voziti kamion.

-S kim od muzičara voliš da sarađuješ?Ko ima slične poglede na svet,muziku?

Ne volim da sarađujem sa sličnima. Ponajviše volim neočekivane saradnje, neočekivane žanrove i kolaboracije koje su “van pameti”. Jedino što mi je bitno je da taj drugi autor veruje u ono što radi, da ima stav i da je u neku ruku poseban i izgrađen. Sve ostalo je nebitno.

-Za koji film (ili knjigu) bi rado uradili soundtrack?

Blade Runner 2 ili neki horror film po Klavju Barkeru. Mislim da u sebi imam dovoljno toga što bi moglo da bude adekvatno za takve filmove.

– Postava se malo promenila , da li bi predstavio novu, ponaosob.

Mr. Attack na basu, poznatiji široj underground publici kao dugogodišnji basista sastava Bao Vau. Onako, kao I Džordž Kluni, dugogodišnji neženja a kult. Hahaha…. Drugi novi član je SavaRA. Poznatiji publici kao dugogodišnji bubnjar Ritma Nereda, svirao u Blitzkrieg, Concrete Sun……..i na kraju završio kod nas. Hahahaha….. Eh…. U svakom slučaju, njih dvojica su pun pogodak za bend, jedva čekam da krenemo da sviramo nove stvari i da publika čuje koliko je to sve mrnjau…..još štimujemo energije, kad se sve poklopi, onda kreće magija.

-Čitaš li? Šta?

Ranije sam baš puno čitao, ponajviše grčke tragedije, fantastiku, knjige o filmu. Poslednjih par godina se moje čitanje svelo na PDF izdanja jer te knjige koje ja tražim, tih kod nas nema, većina su ili “zabranjene” ili su “too much” za ljude. Volim zapravo knjige koje menjaju ljude, izvrću percepciju i ne filozofiraju puno.

-Ispred kojeg benda bi rado nastupao ?

Auf, teško pitanje. Mislim da bi najbolje bilo da nastupimo pre KIM WILDE. Hahaha…. To bi onako bilo adekvatno….lepotica I zver na istom stage-u. Ostali bendovi, hm….pa pravo da ti kažem ne bih voleo ispred bendova koje baš jako volim jer bi me ubilo posle koliko smo mi za njih infantilni I muzički I idejno. Ne bih se nikako mogao skoncentrisati na svoj nastup a da ne mislim – sta ce oni reci na nas, kako će im se dopasti, da li smo dobri bla bla…Tako da, Killing Joke, Skinny Puppy i slicni ispadaju sa liste. Definitivno Kim Wilde ili recimo Kylie Minoque, da, I pre nje bi bilo super nastupiti. hahahahaha

– Ima li neki domaći bend koji ti se u poslednje vreme baš svideo bez obzira na muzički žanr ?

Jako sam surov što se domaće scene tiče. Prestao sam da verujem u neke bendove. Recimo da moj glas ide novosadskom bendu Casillas, koji je, po meni, trenutno jedina iskra iskrenog underground i rock ‘n’ roll zvuka u zemlji. To je jednostavno to. Nema preseravanja, nema glumljenja ludila I rock starova, izađe se na binu I seje smrt. Sve ostalo mi je kopija kopijine kopije, postoji možda 5-6 bendova na mojoj listi domaćih koji imaju svoj pečat I zvučni stav, poput Concrete Worms, Multietničke Atrakcije, Lazarath, Transeen etc….. ovo ostalo je za odstrel ili packe.

-Industrijal,EBM,”gothic” i slični žanrovi – scena u Srbiji ?Kratak osvrt na istu.

Veoma slabo I veoma mali broj bendova. Nažalost. Što se tiče neke gothic priče, znam za par bendova, recimo Katabazija, Fancy Frogs i Tobija. Što se ebm priče tiče, ne znam da li uopšte više I postoji neki bend tog tipa, postojao je Sixth June koji je imao ebm momenata, ali uglavnom cepao synth pop ili noir pop I niški projekat Figurative Theatre je imao ebm pesama. Za ostalo ne znam da li je živo više, do 2010. je još I postojalo projekata na tu temu, posle toga se 90% ugasilo. Industrial priča je opet još slaba. Oldschool industrial je prisutan recimo još uvek u projektima Third I, Tearpalm, MRT etc….a industrial rock, znam za nas, za Transeen i mislim da se tu priča završava. Što se tiče ovih metalskih bendova kojima je odrednica “industrial” sve ono gde se trpaju klavijature I semplovi, te ni ne računam, ima ih, ali nemaju pojma koliko to veze nema za industrial pričom.
-Šta kažeš na podatak da Srbija nema nijedan časopis(u štampanom obliku) koji prati rok muziku ,i ne samo muziku ,nego njedan vid subkulture.
Ne čudi me uopšte. Sa jedne strane, časopisi su prevaziđeni odavno, Internet je pojeo dosta tih medija, poput televizije, časopisa, radio stanica. Što je I dobro, treba svet da se menja I da ide dalje. Sa druge strane, recimo fanzini I webzini cvetaju kod nas, underground nikad življi, čak malo I previse ih ima, ne može se čovek više usresrediti na jedan-dva. Dobra stvar je da je underground dobio šansu da recimo kupi domen na internetu I potpuno ravnopravno, rame uz rame, stane sa nekom svetskom publikacijom. Knjige i fizička izdanja su stvar prošlosti, nije bitan papir i “osećaj držanja u rukama”, bitno je ono što naučiš I poneseš iznutra, reči, misli, osećaj. Idalje postoje ljudi koji recimo obezvređuju tekstove koji nisu “iz knjiga” nego su “online”. To dovoljno govori o tome da li oni čitaju ili samo gomilaju….

-Ima li nam spasa ?

Nema. Za samo 10 godina ovde će biti totalni animalni haos. Ljudi se zajebavaju, provode trenutno, nisu ni svesni šta dolazi.

-Dokle? (Ćeš se baviti muzikom) ?

Do kraja života. Svaki dan nešto radim na temu muzike, posle 1500 pesama I preko 100-njak albuma koje sam izbacio, ne planiram da stanem.

-Da možeš da vratiš vreme unazad šta bi menjao u životu? U svojim postupcima?

Imam tu jednu užasnu stvar koja me prati već godinama I to bih zasigurno promenio. Kad sam imao 20-tak godina, ulazio sam u konfrontacije olako, lupetao gluposti I sa dosta ljudi “sa scene” se pokačio I zatvorio vrata. Kao stariji sam se posle toga svega postideo i zapravo nije bilo u redu a opet možda je I bilo potrebno tada. Više ni ja ne znam. U svakom slučaju, ljudi su to od tada zacementirali u svojoj glavi I to sad tako, stoji kao neki opis mene iako je prošlo 15 godina. On je takav I takav I samo sere. I više ne mogu ništa po tom pitanju da promenim, kada napišem nešto – odma je “hejtovanje”, kada nešto prokomentarišem posle koncerta odma je “pametovanje”…. Ne vredi. Tako da sam I prestao da obraćam pažnju na ljude sa scene, a mislim I oni na mene a u međuvremenu sam se baš promenio . suočio sa sobom I svojim unutrašnjim, i svakako, da mogu, raspizdio bih samom sebi šamarčinu da mogu da se vratim u te rane 20-te. Jedina dobra stvar koja je proizišla iz svega toga je da se na kraju ispostavilo da je većina “oštećenih” na kraju I ispala takva za kakve sam ih tada prozivao a neki su odavno nestali sa scene I nisu u tim pričama. Eto to bih promenio. Da ljudi konačno prestanu da se osećaju kao da ih napadam nekom kritikom i odjebu više. Ljudi preozbiljno shvataju I same sebe i neke površne stvari. Pre par meseci sam takođe doživeo neke gluposti I to od ljudi koji su 10-tak godina stariji od mene, što je otužno.