KASCHADE - Muzika za snove (intervju)

Iza projekta KASCHADE stoji Aleksandar B. Stojanović koji živi i radi u Novom Sadu, ali je rođen u Nemačkoj. KASCHADE izvodi jednu prilično neobičnu muziku i hteli smo da je kroz razgovor sa Aleksandrom približimo i vama. Evo kako je tekao taj razgovor.
Rodio si se i odrastao u Nemačkoj ? Zašto si došao u Srbiju da živiš? Porodična situacija, privatni razlozi, ili si jednostavno hteo da dođeš u zemlju iz koje si poreklom ?

Živeo sam donedavno u Krefeldu. Krefeld je veličine Novog Sada. Centar Krefelda je modernistički, dok uz dosta pešačenja, ne nagazite na gotsku fantastičnu estetiku. Na perferiji, u udaljenosti nailazite na zgrade koje jako podsećaju na američke filmove. Tu imate dosta kioska, propalih radnji, graffiti švrljotina, fast food imbise, aktivnu omladinu sa skateboardom ili basketom. Ima dosta u sebi, taj Afričko-američki stil. Dakle, grad se sastoji od modernističkog stakla, gotske kitnjaste crnine, američkog buntovništva do industrijske praznine i predivnog gradskog šetališta u šumi. Imate i veoma interesantne Shoping Mollove. Zavisi koji je arhitekta to izgradio. Setite se Shoping Molla iz filma (“The Nightmares-druga priča” iz 1982, Fox Hills Mall). Nemoraju svi shoping mollovi da ujedaju. Grad je blizu Holandije, tako da ima svežu cirkulaciju radikalnog menjanja. Hladan i kišovit grad. Veoma interesantan za vreme Božića i uopšte zimskih dana. Stanovništvo je konzervativno, ali dolaze ispiti napretka. Novi Sad takodje ima svoje čari. Tolerantna multietnička zajednica. Bogata kolorit-manifestacijama. Štrand. Ribarsko ostrvo. Fruška gora. Princes krofne. Krem šnite (pauza), klimatski nisam mnogo zadovoljan. Imam česta gušenja i vrtoglavice. Zimogrožljivost. Tako da ću ubuduće, ko zna, menjati destinaciju prema suvljoj klimi. Pre toga idem da overim par mesta na starom kontinentu.

Imaš li konvencionalno muzičko obrazovanje ili je tvoje bavljenje muzikom samouko ?

U Nemačkoj sam pohađao privatnu muzičku školu. Umesto klasike više sam se okrenuo rock muzici. Nisam dozvolio da Mozart bude bitniji od Miles Davisa ili Gary Numana. Po prirodi sam liberalan, tako da nisam mogao da budem u stezi klasične muzike. Osnovni instrument mi je saksofon. A pored saksofona, izučio sam electro wind controller i klavijature. Kasnije ide po redu. Spontano. Baviš se tako što radiš osnovne operacije. Lepiš kartonska jaja na zidu. Pozivaš članove benda. Nameštaš trsku. Utopljavaš prste. Po završetku slušaš i druge bendove na probama (pauza) . Svaki instrument je lak ako se vežba. Krvariš i šiješ rane neoliberalizma, otudjenosti a možda i siromaštva.

Multi-Instrumentalista si. Koliko instrumenata znaš da sviraš ?

Ne, nisam multi-instrumentalista. Recimo, Mike Oldfield, Mick Karn, Prince ili Lenny Kravitz su multi-instrumentalisti. Naravno, ima ih mnogo (pauza), morate da znate i to da muzičar pored svog glavnog osnovnog (izabranog) instrumenta, svira i druge instrumente al ne toliko da bi se nazvao multi-instrumentalistom.

Koliko izdanja imaš do sada ? Ko su bili izdavači tih izdanja i koliko si uopšte zadovoljan radom izdavačkih kuća ovde i danas ?

Kaschade je muzički projekat koji iza sebe ima 4 full-length studijska albuma. To su Introduction (2013), Independence (dupli album 2014), Underworld (2015) i Performance (2016)…to je ambijentalna muzika. Mada ima dosta eksperimentalnog, jazz muzike i elektronike… Možda čak najviše Space Music i Psychodelije. Moj prvi muzički izdavač je Listen Loudest i oni su stacionirani u Zagrebu, Hrvatska. Imam i druge pregovore, pogotovo za poslednji album Performance (2016). Generalno i nisam zadovoljan izdavaštvom ovde, pa ni u inostranstvu. Ovde, ako sviraš kliše, ubrzo dobijaš pažnju, izdavača, koncertnog agenta, ploču. A vani, uglavnom prolazi fetišizam.

Tvoju muziku zovu eksperimentalnom. Kako bi je ti opisao ?

Muzičar koji svira eksperimentalnu-elektronsku muziku. U sebi svakako ima Rock smernice kao i Jazz improvizacije. U suštini pre bi nazvao da je to WEIRD MUSIC. Možda znaš filmove kao što su Suspiria, Inferno, Dark Star, Altered States, Beyond the Black Rainbow. Više je muzika za takve filmove. Više je spiritualno-eterično-psihodelično (pauza), ne mislim na Hansa Zimmer-a.

Na servisima koji objavljuju spotove našao sam dosta tvojih video radova. Koliko si ih dosad ukupno uradio i kojim si, generalno, najzadovoljniji ?

Za ovaku vrstu muzike je suludo raditi video spotove. Artisti koji rade Ambient, Dark Ambient, Darkwave, Industrial, Hard Harsh, Drone, uglavnom ne prave video spotove. Retko. Čak ni Jazz muzičari nemaju video spotove. Ali hajd’, uradio sam oko pet-šest videa. Dopada mi se zadnji Starfall Joint. U spotu mora da bude subculture, graffiti umetnost, antikvarnice, knjižare, zgrade u simbolu svemirske stanice, podrhtavanje, blue cold screen, grain.

Koliko su važni video spotovi u današnje vreme? Da li oni, ustvari, zamenjuju nekadašnje singlove ?

Važni su za sedeljke a pop-sadržina se repeatuje. Važno je da ima interaktivnost. U mojoj muzici nema interaktivnosti. Kada muzika nema indetifikaciju ili ljudskost, onda to nije humano, več monstruozno pod maskom. Public ne voli masku. Njima nije potreban Alien decor već Human Touch. Kultni bendovi u svetu imaju svega dva do pet video spota.

Ti si „sam svoj majstor“ ili što bi rekli „one man band“.Planiraš da u svoj projekat uključiš još nekog ili čak da osnuješ bend ili si sam sebi dovoljan ?

Volim duo i trio bendove. Ali volim i solo projekte (pauza) i voleo bi da imam crnkinju za bubnjara.

Hoće li biti možda nekih live izvođenja u doglednoj budućnosti ?

Odlagao sam live nastupe, pošto sam bio usresređen na diskografiju. A i radi glasofobije. Lično, za mene je proces diskografije bitnije mesto nego bina. Radim na 11 kompozicija plus na video instalaciji, a to izistkuje mnogo vremena. Ovakva izvodjenja su za manja kamernija mesta. Kulturni centri. Adekvatni prostori za eksperimentalnu muziku.

Šta privatno slušaš ? Kakva muzika ti prija ?

Lakše mi je reči sta ne slušam. Crkao mi je televizor, tako da sam odavno isključio kablovsku. Čak i poneke svetiljke sam skinuo, a bojler smanjio na minimum. Kad zapnem u prostoru, pacovi me jedu dok se ne osvestim. Stoga se trudim da imam dobar muzički aparat i da se prešaltam u slušaoca ili kolekcionara. Volim iglu gramofonske ploče, a ona odaje novija i starija izdanja. Sada ću ti se raspričati kao scenario za Ellen Page…Miles Davis, Flying Lotus, Portishead, Bjork, Peter Murphy, Therapy, Radiohead, Smashing Pumpkins, Ben Frost, Glenn Branca.

Kako si zadovoljan scenom u Srbiji ? Možeš li da nam preporučiš nekog izvođača koji ti se posebno dopao ?

Neoliberalizam i siromaštvo. Skup hobi. Ponekad dok razmišljam šta je prava zadovoljavajuća umetnost uopšte, dolazim do zaključka- grafički dizajner. Još ako neko zna da mozguje, ko zna, može da postane i dizajner video igara (pauza), a što se tiče uopšte o sceni, ona je anti-autorska. Pošto ovde nema anarhije i protesta to nam dovoljno pokazuje da smo mazohisti ili somovi. Vi znate zašto su bogate zemlje bogate. Zato što su na ulici i besne. Sve može da bude preplavljeno osim autoputa u slučaju hitne. (pauza) Dopadaju mi se – Ana Never, Love Hunters, dreDDup, the VVhile, Lovely Quinces.

A globalno ? Šta ti se trenutno dopada na svetskom nivou ?

I kod njih je situacija svedena na spekulativnu ništariju, mada se autorstvo ipak neguje. Negovanje predstavlja istoriju. Doduše, ne znam. Nisam od onih koji gleda samo iz jednog ugla. I da postoji jedan ugao, zarazim ga multipleksom.

Da li „hiperprodukcija“ ostavlja traga na čula slušalaca ? Kako očekuješ da se neko u ovom okeanu izdanja posveti baš tvom projektu ?

Rukuješ se sa Posejdonom i on te umesto delfina pretvori u ajkulu.

Očigledno, tvoja muzika se ne može slušati usput? Od slušaoca traži više koncentracije. Kad i gde je najbolje slušati tvoju muziku ?

U krevetu pod Kleine-Levin sindromom. (Kleine-Levin sindrom je redak poremećaj koji primarno utiče na adolescente.Odlikuje se ponavljanjem razdoblja prekomernog spavanja (sve do 20 sati dnevno). Simptomi se javljaju kao “epizode,” obično traje nekoliko dana do nekoliko nedelja. (Prim.red.)

– Kome je namenjena muzika „Kaschade“a ? Kom tipu ljudi ?

Nimfomanima, vešticama, astronautima, psihonautima, alkoholičarima, grafičkim dizajnerima, graffiti vandalistima, slikarima, pesnicima, novinarima, fotografima… To je muzika za alternative / indie ljude (pauza/blag osmeh), muzika za Snorkijevce (The Snorks)

– Šta ustvari znači pojam „Kaschade“ ?

Ime Kaschade nije slučajno. Rodjen sam tamo, posedujem germanski mentalitet razmišljanja. pa sam hteo u sklopu mene da ubrizgam nešto sto je deo te gotske okultne fantastične zemlje. Kad sam došao ovde, stalno su me zvali – “debeli plavi Nemac”, tako da su me ljudi na neki način i rodili. Hteli ste Nemca – dobili ste Nemca. Kaschade ideja se stvorila u kupatilu, mada mnoge stvari se dešavaju upravo u kupatilu. Siguran sam da je kupatilo most budućnosti. Treba izbaciti mesto prljavštine i eksere. Ekseri znaju da blokiraju glavu.

– I dokle tako ?