Miroslav Quiqui Dimitrijević (HiQULUS)- intervju

• ZA POČETAK SAM HTEO DA TI POSTAVIM TAKO ČESTO PITANJE : OTKAD BEND POSTOJI , ALI SAM NA VAŠOJ FB STRANICI PRONAŠAO PODATAK ,23. OKTOBAR 2013. ZAŠTO TAJ DATUM? PRVA PROBA,DAN KAD STE DALI IME BENDU ILI… ?
Nijedno od ta dva već nešto treće. S obzirom da nisam mogao da stavim 2012. godinu jer smo tad bili tek prototip ovoga što smo danas kao ni to da smo zaista počeli da redovno nastupamo 2014. uzeo sam zlatnu sredinu. E sad, da bih tu priču upakovao u HiQulus momenat, poslužio sam se našim ’Q’ logom koji, kao dijagonala sata, uvek pokazuje na 10:23h. I tom logikom ispade 23. oktobar 2013. godine, 10:23h.
• MENE SAM NAZIV GRUPE ASOCIRA NA VISOKI KOEFICIJENT INTELIGENCIJE.DA LI MORAŠ IMATI „NEŠTO U GLAVI“ DA BI RAZUMEO OVU VRSTU MUZIKE ? I ŠTA BI TAČNO IME GRUPE TREBALO DA ZNAČI?
Inteligencija je jedan od preduslova da se pojedinac bavi muzikom ali i pored toga što ćeš pretraživanjem na internetu naići na sličan podatak, HiQulus je zapravo ono što se u nama neprestano menja a što je jednovremeno konstanta.
Vrlo je važno bilo odabrati originalno a unikatno ime i ako pretražujete HiQulus na internetu, izaći ćemo vam isključivo mi i samo mi. A one definicije: ’Neverending process of variation and review’ i ’Overambiguousness at its finest’ su samo proizišle iz načina na koji HiQulus gotovo po pravilu naizmenično jenjava i vasrksava: konstanta u nekonstantnosti.

• POČELI STE KAO „INCUBUS TRIBUTE BAND“.MORAM PRIZNATI DA IAKO POPRILIČNO PRATIM SCENU TAJ BEND MI JE NEKAKO PROMAKAO.ZAŠTO SU ZA VAS (TEBE) ONI TOLIKO ZNAČAJNI?
Incubus je bend na koji sam nabasao negde u onom procepu otkrivanja novog sveta bendova i u datom momentu bili su mi odlično vezivno tkivo na tom prelasku između adolescencije i odrastanja. A bili su mi i ostali zanimljivi pre svega po tome što su jedan od retkih bendova žanrovski izrazito raznolikih te je svaki album poprilično priča za sebe. Naravno, sa gitarske strane posebno inspirativan, Mike Einziger i njegov dvokrilni pedalboard sa šurnajst efekata me je izrazito inspirisao da i ja razmišljam slično i pristupim sviranju tako da je gotovo potpuno svejedno da li si gitarista ili bilo šta drugo. Dajte mi bilo koji instrument i naći ću mu primenu.
HiQulus je, inače, derivat naziva jedne od pesama Incubusa ’Hilikus’ koju smo u to prastaro doba svirali i nastao je upravo kao pogrešan izgovor iste. Jednom je čak otišlo i u holokaust.
I tako, malo po malo, srodio sam se sa imenom, kreirao vizuelni identitet i udahnuo mu život i težinu.
• KOJI TI JE „HIQULUS“ BEND PO REDU U KOJEM SVIRAŠ?
Nije prvi ali je jedini pravi.
• DA LI KOD VAS U BENDU VLADA DEMOKRATIJA ILI IPAK POSTOJI ODREĐENA HIJERARHIJA ?
Hijerarhija nužno postoji u svakoj grupaciji pa tako i u bendu. One standardne priče da u bendu svi sve radimo isto i svi pravimo pesme i sl. Su besmislene i pokušaj da se sve bajkovito predstavi publici. Svaki član benda ima svoju ulogu i treba da je bude svestan, u suprotnom stvari ne funkcionišu. Naravno, nije zahvalno govoriti o tome ko je više a ko manje zastupljen u bendovskim aktivnostima, ko je ’ćaća’ benda itd. Kod nas se srećnom ili nesrećnom igrom slučaja ispostavilo da se baš ja pitam za mnoge stvari pa čak i za neke za koje ne bih trebao. Eto, vremenom sam postao Milka Canić
• DA LI PRISTAJETE NA KOMPROMISE DA NEKA PESMA UĐE NA LISTU IAKO NEKOME OD ČLANOVA NE ODGOVARA, SMETA, NE DOPADA MU SE ?
Tih rasprava je uvek bilo i biće. Što se tiče plejliste, kod nas nije dolazilo do problema oko odabira i redosleda pesama. Uvek smo bili dobro obavešteni sa kim delimo binu i koja će publika otprilike da nas prati pa bismo ponekad i u skladu sa tim ’ugađali’ istoj, što je na kraju krajeva, normalno i očekivano. To je svakako vrlo bitna osobina dobrog benda: umeti prepoznati pred koga ideš i s čim.
Ponekad bi se desilo da se nekom izvesna pesma baš taj dan ne svira i uvek bismo to ispoštovali.
• KAD SI REŠIO (U KOM UZRASTU) DA OSNUJEŠ BEND?
Tek kad sam zaista uvideo da imam priču i da sam joj dorastao. Ukoliko se bavite umetnošću (ne samo muzikom), a priori je imati sliku o tome kakvu slike šaljete o sebi. Dakle, imati koncept je od fundamentalnog značaja jer ako se bavite larpurlartizmom, dubina ne postoji. Smatram da je to generalno problem kod 90% bendova u Srbiji i regionu. Prosto, bendovi sklapaju pesme bez ideje o celini, uvek bude ono: nismo žanrovski orijentisani. To je skroz u redu ali u prevodu bi to zapravo značilo: nismo IDEJNO orijentisani. To je poražavajuće. Nije umetnost za svakog, pogotovo ne muzika. Nažalost, kod nas previše ljudi misli da su muzičari.
 
• KAKVU MUZIKU BAŠ NE PODNOSIŠ ?
Nisam previše isključiv što se muzike tiče ali recimo da mi se EX-YU rock i ceo taj pokret poprilično ogadio – naš živalj se neće složiti sa ovim. A vrlo je moguće da upravo o ovome leže daleko veći problemi ali ću se na ovu misao nadovezati u daljem toku teksta.
 

• OTPRILIKE SE ZNA ŠTA VOLIŠ DA SLUŠAŠ,NOVIJI PROGRESIVNI ROCK/METAL.ISPRAVI ME AKO GREŠIM.DA LI I OSTALI ČLANOVI GRUPE IMAJU SLIČAN UKUS ?
Da i ne. Recimo da se ta odrednica najviše lepi za mene. Ukoliko bismo uradili neku fiktivnu listu npr. TOP 20 omiljenih izvođača svakog od nas ponaosob, najveći zajednički sadržalac bi se sveo na 2 ili 3. Sva sreća pa to nije uticalo na komponovanje kod nas.
Kroz godine smo uspeli da formiramo svoj pravac i da znamo kako da kroz sopstveni izraz artikulišemo aranžmane. Tako se pri pravljenju novih pesama desi da sa vremena na vreme izustimo: ’To nije HiQulus, ne bismo to trebali da sviramo.’ Vrlo dobro znamo kako i šta.
• VOLIŠ PORCUPINE TREE (KAO I JA ).DA LI JE STEVEN WILSON NOVI ROGER WATERS ?
Apsolutno! Steven je tokom vremena prerastao u ogromnu gromadu progresivnog sveta muzike i bez konkurencije ima daleko najveći stvaralački opseg i slobodu. Definitivno je nastavio tamo gde su stali Floydi, Rush, Genesis, King Crimson i nesebično nam podario neki neistraženi univerzum. Željno čekam dan kada će se Porcupine opet spojiti (rekao bih da to neminovno mora da se dogodi) i oduvati nas novim čarolijama a isto tako verujem da će njegov solo projekat za to vreme učiniti da nam Porcupine sve manje nedostaje. Toga se pomalo i plašim ali me ta činjenica istovremeno i uzbuđuje. Ne bih mogao da se odlučim koja je garnitura muzičara od dvaju pomenutih kvalitetnija.
• POSTOJI PUNO MLADIH BENDOVA,ALI STE MI VI NEKAKO SPECIFIČNI I AUTENTIČNI.NAMERNO ILI… ?
Hvala na tim rečima. Ne volim da se hvalim niti da sebe upoređujem sa ostalima ali je činjenica da ko god da je čuo naš album ili nas slušao uživo, svedočio je upravo o tome da ne može da nas svrsta ni u jedan kalup. To je verovatno najjači kompliment koji neki bend može da dobije.
• KAKO NASTAJU VAŠE PESME ? OPIŠI MI NAČIN KOMPONOVANJA NOVIH PESAMA.
Po pravilu sve počinje od mene, uglavnom sam ja taj koji da predlog aranžmana, osnovni koncept pesme i deonice za ritam sekciju a onda ide kroz Stepine filtere i uplive elektronike gde pesma dobija taj pravi ’HQ’ pečat. Naravno, vokalne melodije su od početka u korelaciji sa gitarskim i direktna su posledica istih.
Dalje se kompozicija aranžira sa finalnim detaljima, krati, seče produžava a ponekad i iz džemovanja sasvim slučajno naletimo na neko rešenje.
Često bismo prvo probali gitare sa ritam sekcijom i već u tom stadijumu tačno znali kako da nastavimo i da li uopšte da pesmu radimo dalje ili ne. U tom smislu je ostalo i nekoliko ’skica’ koje će kad tad da ponovo ožive kada osetimo da je momenat pravi.

• KADA BISTE IZBACILI SVE EFEKTE,MIDI FAJLOVE,SEMPLOVE I OSTALO,DA LI BI MOGLI DA NAPRAVITE ALBUM SA KOJIM BISTE I DALJE OSTALI “HIQULUS” ?
Jednog dana će doći i do toga. Mi se ionako non stop menjamo i ubeđen sam da će jednog dana i minimalizam biti prihvaćen kao koncept. To bi mogao da bude neki npr. četvrti album s obzirom da je materijal za drugi gotovo uobličen a da treći planiram da bude poprilično konceptualan na svoju ruku. Ako ikad do toga dođemo.
• KOLIKO ULAŽETE U MUZIKU A KOLIKO DOBIJATE OD NJE ? MATERIJALNO I DUHOVNO.
Materijalna ulaganja su poprilična u smislu da se neprestano updateujemo novom i kvalitetnijom opremom. To naročito važi za Stepu i mene koji smo deo, kako mi volimo da ga nazovemo, ’FX Departmana’ te su nam pedalbordovi, klavijature i ostalo u konstantnom bujanju. Mi smo i dalje mali bend a upravo je paradoks taj da imamo gomilu opreme i da ce nam, ukoliko ovako nastavimo, biti potreban šleper za odlazak na koncerte. A i za vožnju po gradu.
• KADA SVIRAŠ, U KOJOJ PESMI NAJVIŠE PRONALAZIŠ SEBE ?
U svakoj ali baš pesma koju sam pisao po istinitom događaju i koja je emocionalno i aranžmanski najkompleksnija jeste ‘Neutral’. Paradoksalno, iako traje 10min čini mi se da je nastala u dahu i da je bila već toliko do detalja izdefinisana da smo je odsvirali ‘na keca’. Neophodno je slušati iznova i iznova da bi se dobila prava slika o njoj.
Uz nju, kao baladu, takođe posebno uživam svirajući ‘Sungazing’, suštu suprotnost ‘Neutralu’, ona je od onih pesama koju nazivam ‘zicer’, hitasta je, direktna i jednostavna i od svih najlakše uđe u uvo slušaocu. Recimo da je ona neki ‘Massive attack’ na steroidima.
Obe pesme će biti na našem sledećem izdanju, bilo da bude full album ili neki EP. Tu će vam već biti vrlo jasno kako HiQulus evoluira.

• KOJI NASTUPI SU VAM OSTALI U SEĆANJU I ZAŠTO (MAKAR I U LOŠEM) ?
Izdvojio bih nastupe u Nišu i na Pozitivnom koncertu u Novom Sadu. Nišlije su naša muzička braća i dole nas vrlo cene i vole (i mi njih). Pozitivan koncert je baš takav kako mu ime kaže, u organizaciji je nama vrlo dragih devojaka iz Remixa i čini mi se da je svaki naredni sve bolji i bolji.
• KOLIKO STE „OBIŠLI“ INOSTRANSTVO ?
Nažalost, nismo uopšte. Prošle godine smo trebali da debitujemo u Bilju ali su organizatori imali izvesnih problema da nam reše papire i ostalo je na tome da će nam taj nastup nadoknaditi. Osim toga, u vidu imamo i Rijeku i Osijek i Zagreb, ne znamo tačno za kad ali će se to sigurno dogoditi.
• OMILJENI „PAJTAŠI „ SA SCENE?
Paydo Komma i There. iz ’Niš’, Sopot, Iskaz, Syleth, Rare, Grate. Sjajni ljudi i muzičari, za razliku od ostalih kolega sa scene muzici pristupaju iz prave ljubavi, bez sujete i koji npr. nikada neće po svaku cenu zloupotrebiti priliku da svako malo preko etikete humanitarnih koncerata prikupljaju masu za sebe.
• S KIM BISTE VOLELI DA DELITE STEJDŽ (OD SVETSKIH BENDOVA) ?
Pre svega Karnivool i Dead Letter Circus pa onda Incubus i Deftones. Njima smo definitivno najsličniji. Porcupine ili Wilson ne bi trebalo da dele binu ni sa kim, dati im da sviraju po 8 sati.
• SA KIM NI POD KOJIM USLOVIMA NE BI PRISTAO DA DELIŠ STEJDŽ ?
Pa dobro, ovde je logično da bi odgovor bio bilo koji narodnjak (kad kažem narodnjak mislim i EX-YU).
• TVOJE MIŠLJENJE O DOMAĆIM (VEĆIM) FESTIVALIMA I NJIHOV ODNOS PREMA DOMAĆIM BENDOVIMA ?
Jedini festival u regionu koji se bave promocijom neafirmisanih bendova jeste banjalučki Demofest i praktično je bez konkurencije. Osim njega, onako ovlaš samo zagrebe nove bendove Bunt Rok festival. Ostali su samo oni koji koketiraju sa masom i vrte iste bendove već 20-30 godina.
 

• SLAŽEŠ LI SE DA SU DOMAĆI BENDOVI MARGINALIZOVANI SA DOMAĆIH MEDIJA (SRBIJA).
Teško je odgovoriti na ovo na pravi način. U folk deo medijske priče ne zalazim jer verovatno nema smisla ali ostali mediji bi sigurno mogli više da se potrude oko promocije kulture. Iz ugla ne samo demo već čak i bendova koji su na sceni i po desetak godina i koji imaju po dva ili tri izdanja, festivali su zatvoren krug u koji je poprilično teško ući. Zapravo, problemi su brojni: ponuda novih bendova je velika, publike je malo i nije spremna da doprinese smeni generacija, obrće stalno isti materijal bez želje da se otkrije nešto novo i neistraženo i tako se desi da iste bendove slušamo iznova i iznova pa čak i ako ti isti ne rade gotovo nikakav novi materijal ili ga se to desi jednom u pet do deset godina. I tako sve to do iznemoglosti ide na repeat. A možda i najgora stvar od svega, nijedan od tih bendova stare garde ne gura nijedan mladi bend (iako sigurno postoje oni koji bi mogli da im budu uvertira na koncertima), naravno, zbog finansijske konstrukcije. Na kraju se pitamo zašto scena ne postoji.
• U KOJOJ OD BIVŠIH SFRJ REPUBLIKA IMATE NAJVEĆU BAZU FANOVA ?
Svakako da mi bazu fanova i dalje nemamo ali nas ljudi u Hrvatskoj i Bosni izuzetno cene i to su prve destinacije koje moramo obići izvan Srbije.
• OPREMA NA KOJOJ TRENUTNO SVIRAŠ?
Oprema koju koristim je kosntantno podložna promenama i na svaka 2-3 meseca napravim neki update. Mene ćete uvek prepoznati po ogromnom pedalbourdu u koji sam uspeo da potrpam manje više sve što imam. Nisam jedan od onih koji će odabirati poseban set efekata/pedala za svirku jer prosto, na svakoj mi treba sloboda kako bih kad god mi padne na pamet mogao da se poigram i improvizujem.
Do nedavno sam koristio procesor Boss GT-10 i apslotuno tvrdim da za taj novac bolji unit ne postoji, stepen slobode koju ovaj procesor pruža je fascinantan. Sada sam ga zamenio Eleven-rack, spravom koja je ipak za klasu profesionalnija. Generalno sam pristalica procesora s obzirom da ih koristim i kao MIDI kontroler te u mogu vrlo lako da baratam effects-chainom koji je kod mene pozamašan.
• ČIME SE BAVITE OSIM „HIQULUSOM“ ?
Momentalno bebama 🙂 Trojica ćemo uskoro postati očevi.
Ja sam arhitekta ali se bavim animacijom i vizuelizacijom, generalno sam zaslužan za bilo koji bendovski vizuelni poduhvat a uskoro ćete, nadam se, videti i naše spotove koje ću završiti čim uhvatim vremena.

• ALBUM „UNIQUE“ JE VEĆ POBRAO PRILIČNO DOBRE RECENZIJE.IPAK,ČINI MI SE DA BROJ LJUDI KOJI SLUŠA VRSTU MUZIKE KOJU SVIRATE NIJE BAŠ POZAMAŠAN? ŠTA JE POTREBNO DA SE TO PROMENI ?
• Progressive je višeslojna muzika i nije za razliku od mnogih u ovom momentu popularnih pravaca kod nas, nije ‘zicer’ te nije ona koja će vrteti isti riff po desetak minuta i samo klatiti glavom. Prosto, nije muzika paterna već sušta suprotnost tome. Bajkovita je i maštovita i samo pojedinci imaju tu magiju u sebi. Što se mene tiče, neka i ostane ovakav nebrušeni dijamant. Lako je biti punker ili stoner, progresivac – ne baš.
• KAKO OPISUJEŠ “ZOMBIRANOST” OMLADINE I KAKO JE OSVESTITI PO PITANJU OPŠTE KULTURE ? POSTOJI LI NAČIN ?
Problem verovatno leži u tome što ne postoji nikakav sistem vrednosti. Teška tema za priču i nisam siguran da želim da se bavim time. Svako mora da napravi iskorak kao pojedinac, da izignoriše ono što ne valja i radi na sebi – nema boljeg recepta.
• KAKO DOVUĆI PUBLIKU NA KONCERTE? BESPLATNO PIVO ILI…?
Biti dobar muzičar, svirati dobro i smarati sve koji vam padnu na pamet da obrate pažnju na to u šta ulažete godine. Tek kad prepoznaju vaš trud, scena će zaživeti.
• NAJBOLJI PROSTOR ZA SVIRKE VAŠEG TIPA U SRBIJI,NOVOM SADU,BEOGRADU…?
Dom omladine u Beogradu je van konkurencije najbolji klupski prostor u Srbiji. Postoji još gomila većih ili manjih i svima fali ‘ponešto’.
• OSIM NA BANDCAMPU,POSTOJI LI CD I U FIZIČKOM OBLIKU?AKO JE ODGOVOR DA, GDE MOŽE DA SE NAĐE?
Na promociji smo podelili 100 diskova i na žalost, nakon toga iz više nismo izrađivali.
• POSTOJI LI NEKA NAZNAKA DA SE ALBUM POJAVI ZA NEKU STRANU IZDAVAČKU KUĆU ?
Imali smo jednu kombinaciju za inostranstvo ali s obzirom ne to da je bend trenutno na pauzi i u potencijalnoj tranziciji menjanja postave ili bar pojedinih članova, nismo se udubljivali u tu temu. Možda i bolje, čudan je period za nama i verovatno nam je pauza i bila neophodna. Verujem da ćemo uskoro da se presaberemo i u tom procepu završimo novo materijal te gledati da naredni album ode napolje. A s obzirom na to da će materijal biti poprilično zreliji od onog s ‘Junika’, imaćemo i te kako dobre šanse da nas neko i napolju zapazi.
• ZVANIČNI SAJT VAM TRENUTNO NIJE U FUNKCIJI. A )LENJI STE DA GA SREĐUJETE; B)NISTE PLATILI DOMEN ; C) DOVOLJAN JE I FACEBOOK
Oficijelni website je jedan od pokazatelja koliko je bend zaista ozbiljan. Mi smo krenuli da ga izrađujemo u doba kada praktično na njega i nismo imali šta da stavimo. Sada kada je album online bend je u blagom vakuumu ali čim iz njega izađemo, website će oživeti.

• NAJBOLJI SRPSKI BEND JE…
Rare. Iako više ne postoje i bez obzira na to što nikad nisu postali popularni. ‘Joyz’ je jedino alternativno remek-delo srpske muzike. Ronim suze što smo tu gde smo i što ovaj bend nije postao globalno popularan.
• DA LI MOŽEŠ DA IZDVOJIŠ NEKI BEND ILI IZVOĐAĆA ZA KOGA BI MOGAO REĆI DA JE PREDVODNIK SRPSKE PROGRESIV/ROCK/METAL SCENE ?
Sa jedne strane imate gomilu malih bendova koji se manje ili više bezuspešno upinju oko sopstvenog marketinga a sa druge Destiny Potato. Oni zapravo kao da i nisu srpski bend, kod nas nikad ne nastupaju. Ni ne treba.
• NAJBOLJI SVETSKI PROIZVOĐAĆ GITARA JE…
PRS. Reska a nežna. Grmi i prede. Prelepe su, obožavam ih.
• IMATE LI SVOG TONCA I KOLIKO JE ON ČLAN BENDA (UKOLIKO GA IMATE) ?
Tonac je najvažniji član benda naročito za toliko kompleksnu muziku poput naše. Nadam se da ćemo ga jednog dana imati, do sad je to bilo neizvodljivo.
• DA LI VAM JE BUBNJAR „FRIK“ KAO ŠTO I DOLIKUJE SVAKOM „NORMALNOM“ BUBNJARU ?
Ajaoj, bubnjari… Endemska vrsta. Svaki specifičan, i naš Đomlan je priča za sebe. Al volemo ga, nezamenjiv je, pile žuto.

• OSIM MUZIKE ŠTA TE JOŠ ZANIMA U ŽIVOTU? IMAŠ LI NEKI HOBI ?
Umetnost generalno, istorija, kvizovi… Prošle godine sam bio u četvrtfinalu ‘Slagalice‘. Zamislite, dopalo mi pitanje odakle je Tropiko bend. Opšta kultura – propo.
• KAD BI VAS „ŽIKA ŠARENICA“ POZVAO U EMISIJU – KAKAV BI ODGOVOR BIO ?
Hahahahahhahah nope.
U stvari, ako bi platio snimanje albuma…
• AKO TI POKLONIMO „DOTKOM“ MAJICU DA LI OBEĆAVAŠ DA ĆEŠ JE PONEKAD NOSITI ?
Sa zadovoljstvom!
• PUNO TI HVALA NA ODVOJENOM VREMENU I ODGOVORIMA.ŽELIMO TEBI I GRUPI JOŠ MNOGO ALBUMA,KONCERATA I SVETSKU KARIJERU
I ja bih DotKomu poželeo sve najbolje, da ne zabušava i da dobro peva. DotKom moj dobar drugar!