Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

U PROLAZU

“Oklevanje u akciji je isto što i sama smrt” – Nikola Crvenković (ROIR) – intervju

Neposredno posle završetka odličnog nastupa na Rebuild Festu u CK13, imao sam čast i zadovoljstvo da popričam sa Nikolom Crvenkovićem, basistom benda REFLECTIONS OF INTERNAL RAIN, koji je još bio pod naletom adrenalina, a ja pod utiskom izvrsne svirke…Šta smo divanili, pročitajte ako vas zanima…

  • Posle tri i po godine pauze, konačno, nova svirka ? Koji je motiv reuniona ? Prisviralo vam se ili su se (diplomatski) stekli uslovi?

Diplomatski, stekli su se uslovi za reunion. Nama se sve ovo vreme strašno sviralo. Međutim, zbog privatnih, zdravstvenih, poslovnih problema nismo bili u mogućnosti da oformimo kompletnu postavu, ali smo se stalno nadali da ćemo nastaviti da radimo kao bend. Mi svi volimo to što radimo, a pauza je bila baš duga. Sad smo konačno našli odličnog bubnjara i pevača i možemo da nastavimo priču vezanu za ROIR. Novi početak je bio krajem avgusta i od tada redovno vežbamo i spremamo se. Mislim da smo se fino navežbali za nekoliko meseci I da smo zvučali solidno večeras.

  • Vežbate kod Željka (Diklića) u Brutal studiju. Baš sam danas razgovarao sa njim i rekao mi je da je Ćata vaš novi bubnjar i dodao u šali da ako bi on odlučio da batali bubnjeve da bi se novosadska scena prepolovila ?. Novi vokal, Ivan, molio bih te da i njega prokomentarišeš.

Tačno je. Ćata je vrhunski muzičar, voli da svira, voli da stvara, voli da se druži i to je ono što nama odgovara. Već se dobro uklopio izaista sam zadovoljan što je odlučio da nam se pridruži. Brutal studio nam odgovara jer nam je vrlo bitno da možemo da čujemo i da snimimo naše probe da bismo znali koliko smo napredovali u vežbanju. Ivan Gačević je naš novi pevač, inače, moj stari drugar, pevao je u puno bendova, zajedno smo bili u bendu Niyazov. Bio je i u bendovima MAD Goya, No Regrets, Under Pressure… To su neki bendovi sa kraja devedesetih, početka dvehiljaditih, posle je imao dužu pauzu, pa je bio u Niyazovu i eto , sada je sa nama. Ukratko, ja mislim da je on najbolji scream vokal u Novom Sadu, a verovatno i šire i drago mi je da nam se pridružio. Internzivnost njegovog glasa odlično paše našoj energiji.

  • Jeste li svirali u nekim drugim grupama za to vreme? Šta ste radili dok je ROIR bio u hibernaciji ?

Dok je bend bio u hibernaciji, samo smo Ivan Sabo i ja svirali u drugim bendovima. Ivi je svirao u Fast As We Go Far i imao je neki projekat sa Ćatom koji je trenutno stopiran, dok sam ja svirao u već pomenutom Niyazovu, Ground Zero. Pera koji je kompozitor gotovo kompletne naše muzike, inače, moj venčani kum, nije nigde svirao i znam da mu je sve ovo oko benda strašno nedostajalo. Nadali smo se tokom cele ove pauze da bismo mogli da ponovo nastavimo u originalnoj postavi, međutim, kada je postalo jasno da od toga neće biti ništa, bili smo primorani da potražimo nove članove. Dali smo se u akciju, jer je “oklevanje u akciji isto što i sama smrt” što bi rekao drug Lenjin ?, i eto…

  • Pamtim vašu neverovatnu energiju sa koncerta u Društvenom Centru. Rekao bih da je to bilo 2014. godine. Video sam da ste tu energiju sačuvali i za večeras ? Publika je reagovala neverovatno. Da li bi hteo da to prokomentarišeš ?

Meni je bilo izuzetno drago. Jeste da je tu bilo puno poznatih lica, naših drugara i fanova, ali bilo je ljudi koje ne poznajem, mlađih faca koji su odlično reagovali na našu muziku i to je odlično. Biće još prilike i u Novom Sadu i u drugim mestima da nas neki ljudi ponovo čuju, a i da dođe neka nova publika kojoj će se dopasti to što radimo. Ja garantujem da ih nećemo razočarati.

  • Scena se bitno promenila za sve ove godine. Postoji li neki aktivan bend (ili bendovi) koji vam se baš dopada, da možete da kažete – “E to je to!”

Naravno da ima takvih bendova. Ja sam pre svega, veliki fan Shopliftersa (gde Ćata, takođe, svira bubnjeve) . Za njih mogu da kažem da su “naši Husker Du” . Vrlo su mi originalni, ukusan miks 80-ih i 90-ih i zaista uživam da ih slušam. Igrom slučaja, ovaj bend koji je svirao baš pre nas, Reflection iz Gornjeg Milanovca mi je pravo otkrovenje. Slušao sam ih u “Fabrici” pre par meseci. Jako mi se sviđaju njihovi gitarski aranžmani, vokal je jako energičan,rekao bih da imaju nekih dodirnih tačaka i sa našim zvukom. Malo je ta njihova energija introvertnija od naše, ali meni se to baš dopada. Fantastičan bend i želim im sve najbolje. Ima tu i nekoliko bendova koji su prestali da rade i jako mi je žao zbog toga. Recimo, bend Ha Ha Ha iz Makedonije. Od novijih bendova gotivim Mind Prison za koje bih mogao reći da su “srpski Madball”, Young Husbands iz Beograda. Mislim da je scena vrlo bogata i raznovrsna. Da ne spominjem samo HC bendove, pomenuo bih odličan rokenrol bend iz Novog Sada, UV (bivša Uvertira). Odličan bend, jako dobri muzičari. Ima dobrih autorskih bendova, bez obzira na žanr i to je odlična stvar. Volim originalne bendove. Jako volim  i Consecration koji to što radi, radi na fantastičan način. I moram da dodam da je Quasarborn ove godine napravio muzički, tehnički, produkcijski i aranžmanski najbolji metal album koji sam ikada čuo sa ovih prostora.

  • Rekao bih da naša scena trenutno uopšte ne zaostaje mnogo za nekim scenama Zapadne Evrope ? Kroz neke intervjue sa nekim ljudima koji imaju iskustva sviranja napolju stekao sam utisak da se tamošnji bendovi ne usuđuju da sviraju tako često ?

Mi smo dosta putovali i svirali po Evropi i rekao bih da je stanje slično. Inače i ovde i tamo ima bendova koji su fantastični, a i onih koji nisu ništa posebno. Kroz te naše svirke stekli smo dosta prijatelja, jedan od tih sjajnih bendova sa kojima smo dobri je I bend iz Francuske, Birds In Row, trojka iz Lavala, koji iza sebe ima sigurno trocifren broj koncerata. Bukvalno su svirali apsolutno svuda , gde god su mogli, spavali su na podu, jeli su prašinu, ali nisu birali klubove i mesta. Bilo im je važno samo da sviraju. Oni su sada na etiketi “Deathwish”. To je izdavačka kuća frontmena benda Converge, Jakoba Banona. Ozbiljna svetska priča. Znači, upornost se isplati…

  • Kako komentarišeš vaskrsenje “Inside Out”-a. Je li ih to pukla kriza srednjih godina ?

Ne bih komentarisao. Iskreno, nisam očekivao da će ih publika ovako dobro primiti. Reakcija je zaista bila neverovatna. Odlično su zvučali, kao da nikad nisu ni prestajali i drago mi je zbog toga. Kad bend uživa na bini, pola posla je urađeno…

  • Imali ste dosta koncerata i turneja širom Evrope. S kim ste delili binu od poznatijih faca ?

Suicidal Tendencies na Main Stage-u na EXIT-u 2015. To je fantastično iskustvo. Iako nam je Nikola Vranjković koji nam je tada radio ton upropastio zvuk i to se na YT čuje. Po mom mišljenju, to je tehnički neispravan snimak. On je odličan muzičar, ali mislim da ga nije nešto briga za kolege. To je sve što imam da kažem. Svirali smo sa bendom Snuff…Ne ložimo se mi previše na to, ali uvek je lepo kad deliš binu sa nekom slavnom grupom, nekim facama i legendama. Nama je uvek najvažnije da mi damo sve od sebe i da zvučimo što bolje. Lepota ovog posla je upoznavanje novih ljudi, druženje sa njima i ta energija undergrounda.

  • Je li ovo ponovno okupljanje benda za jednokratnu upotrebu ili imate ozbiljnije planove ? Možda neke nove stvari ?

Imamo najozbiljnije planove. U 2019. Godini planiramo da što više sviramo, da pre svega do savršenstva navežbamo stare pesme jer ih novi članovi ne znaju dovoljno dobro i planiramo da uradimo neke nove pesme koje uz malo truda i sreće mogu biti pretvorene u novi EP..

  • A može li se ikako doći do vaših starih snimaka. Postoji samo onaj EP “Answer” na Bandcampu.

Može da se nađe, samo treba zagrebati. Ima, na YT tona naših snimaka. To su kačili neki stranci, ima gomila naših koncerata iz Evrope. Pariz, Salamanka, Lil, Beč…Sve su to postavili ljudi koji su dolazili na naše koncerte. To je nešto što je meni jako čudno, ali mi i prija. Najviše fanova, čudno je, ali istinito, imamo u Mađarskoj. Tamo smo često svirali i imamo baš jaku bazu fanova. Imamo već zakazanu svirku u junu sledeće godine u Mađarskoj, tamo smo baš popularni ?. Trebalo da je sviramo u februaru, ali nam nije odgovarao termin, pa smo odložili za jun.

  •  I za kraj, uvek me je interesovalo kako je bend dobio ime ? Reflections Of Infernal Rain me je uvek asocirao na neki, recimo. Apokaliptični doom / death band.

Jeste. Naš gitarista i osnivač benda, Ivan Sabo – Ivi je jedan dosta apokaliptičan tip i svi ovi naši tekstovi se bave nekim njegovim unutrašnjim osećanjima, njegovom borbom sa samim sobom, pa otud i ime benda – Odrazi unutrašnjih kiša. To sve objašnjava. Tuga, melanholija, bes. Tokom vremena mnogima je bilo teško da zapamte ime, pa često skraćujemo u ROIR. Ali ne bežimo od – Reflections Of Internal Rain… To je ime i prezime benda, a ROIR je nadimak ?

Hvala ti na razgovoru !

Hvala i vama.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: