“Piano City” – prilika da se klavir ušunja u običan život

Ovih dana naš grad koji sve više dokazuje da je opravdano poneo zvanje ” Grada kulture” za 2021. godinu dobija još jedan festival. Ovaj put je to festival klavirske muzike “Piano City”. Dobili smo ekskluzivnu priliku i retku čast da porazgovaramo sa organizatorima ove manifestacije, Majom i Kostom i evo šta su nam tom prilikom imali da kažu :

• Šta , ustvari, predstavlja ” Piano City” ?

“Piano City” je brendirani festival, franšiza je u pitanju. Potiče iz Berlina, od nemačkog pijaniste Andreasa Kerna. Već godinama se uspešno održava u Berlinu i Milanu, a ove godine ćemo pokušati da isto tako uspešno organizujemo festival i u Novom Sadu. Kad kažem mi, mislim, Maja Alvanović i Kosta Jevtić, nastavnici klavirskog praktikuma na Muzičkoj akademiji. Ustvari, udruženje „Mistyland“ stoji iza ove manifestacije. Ideja je pokrenuta nakon Kostinog putovanja u Napulj gde je upoznao organizatore napuljske verzije ovakvog festivala, Darija Kandelu , koji će doći i gostovati u Novom Sadu.  U Napulju je „Piano City “ veoma popularan i većina građana Napulja je veoma ponosna na festival i ceo grad bruji o tome. Kostu je to zainteresovalo i meni je predložio da nešto slično organizujemo i kod nas.

•  Da li ste znali kakav vas posao čeka ?

 Mi smo to pokrenuli, apsolutno nesvesni u šta se upuštamo i koliki je to zalogaj za nas. Do sada je, maksimum organizacije kojom smo se mi bavili bila organizacija naših solističkih koncerata. Ono što je divno je da se odazvao veliki broj pijanista, baš neočekivano veliki broj, preko 70 profesionalnih pijanista. Kad uključimo još i decu kroz prezentaciju muzičkih škola broj izvođača će iznositi preko 100 pijanista, od 6 do 66 godina. Moram napomenuti da je „Piano City“ pokrenut kao festival „kućnih“ koncerata.

• Razjasnite mi taj pojam kućnih koncerata .

To izgleda ovako : pijanista koji ima klavir u svom stanu pozove 20-30 gostiju ( ili manje ili više, koliko već može da stane u taj prostor) i drži koncert u svojoj kući. U Berlinu je to otvorenog tipa, tj. publika rezerviše mesta preko sajta. Domaćin odredi broj mesta, vi rezervišete mesto i odete na koncert. Domaćin napravi ambijent pravog koncerta (nije kao ono, pijemo kafu, jedemo tortu dok umetnik svira) nego, sedi se i sluša koncert koji traje, uglavnom 45 minuta. To je bila inicijalna ideja Andreasa Kerna 2010. godine.

• Znači, Andreas Kern je prvi pokrenuo taj festival ?

Da, on je imalac licence i vlasnik brenda. On je pokrenuo taj festival 2010. godine u Berlinu, a Milan i Napulj su se pridružil i već sledeće godine. U Berlinu su i dalje najbrojniji kućni koncerti a u Italiji je to malo modifikovano i prošireno na ceo grad. To su najpre, koncerti na otvorenom, ali i u zgradama raznih institucija, banaka, firmi…Mi smo preuzeli italijanski model. Italijani se nisu pokazali poverljivima ni otvorenima da prime nepoznate ljude u svoj dom  te nije zaživeo taj kućni model. Biće i kod nas kućnih koncerata, ali će domaćin određivati ko će biti publika. Mi kao organizatori ćemo poslati fotografa koji će isfotografisati taj koncert i to je sve. Na taj način ćemo ispratiti taj događaj. Dogovoreno je 6 kućnih koncerata i to je konačan broj, ne bismo ništa da organizujemo u zadnji čas. Uz 63 gradska koncerta, to nas dovodi do ukupno 69 koncerata na festivalu.

• Novi Sad je četvrti grad po redu u kojem se organizuje „Piano City“ ? Čini mi se da je to privilegija ? Festivali se ne dešavaju u isto vreme u svim gradovima ?

Ne, u Milanu je uvek u proleće, u maju, napuljski je u jesen, u oktobru. Mi smo prvo hteli da naš festival organizujemo u junu, ali nismo imali dovoljno vremena za organizaciju pa smo pomerili za septembar. Planiramo da festival postane tradicionalan, a možda ga pomerimo da se ubuduće održava u junu. Videćemo. I vrlo je važno da se festival zove baš „Piano City“ jer radimo po licenci. U pitanju je brend i mi ga ne možemo i ne smemo menjati.

(Dario Kandela, Napulj, Italija)

• Koliko ste zadovoljni pažnjom medija o festivalu ? Nisam primetio previše članaka i najava festivala, pogotovo u štampanim medijima.

Ne možemo reći da smo baš nezadovoljni. Sve više ima objava i sve više se piše što se bliži početak festivala. Bilo je reči o festivalu još proletos, kada smo objavili konkurs za učešće na festivalu. Konkurs je trajao ceo april i maj. Tada smo se borili da pustimo glas o projektu. Trebalo je animirati pijaniste da se jave, i trebalo je objasniti široj javnosti o čemu se radi, pojuriti medije i sponzore… Ali da, tačno je, štampani mediji su slabije sve to propratili, dok na internetu možete naći dosta infomacija o manifestaciji.

• Odakle dolaze učesnici festivala ? Iz kojih zemalja ?

Koncept je takav da uglavnom animira lokalne izvođače, to je glavna ideja, da u njemu najviše učestvuju pijanisti iz Novog Sada. Zato se i festival zove – „Grad Klavira“. Naravno, biće dosta i gostiju iz drugih gradova i zemalja, ali mi bismo najviše voleli da lokalni izvođači čine većinu. I jako bismo voleli da ubuduće broj tzv. kućnih koncerata bude veći. Gosti dolaze iz Beograda, Niša, Vršca, Banja Luke, Sarajeva, Skoplja, Zagreba, Bratislave, Graca, Napulja…

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=e7AXo3949m0&w=560&h=315]

•  Da li se naplaćuje ulaz na koncerte ?

 Moramo napomenuti da su svi koncerti besplatni osim koncerta koji zatvara festival, 10. septembra, u nedelju , u Sinagogi, kada nastupa ruska pijanistkinja Zlata Čočieva, kada će cena biti simbolična 400, odnosno 500 dinara, ako kupite na dan koncerta. Još je intersantno da Dario Kandela, direktor napulljskog festivala nastupa u subotu u Atrijumu Muzeja Vojvodine, počeće u 21 sat i trajaće do ponoći. Tačnije, taj program smo nazvali „Pijaca pa Muzej“ pa on počinje već u 10 sati ujutro. Centralni program festivala će se odvijati u Dunavskom parku, u Saletli ,ali će neki koncerti biti održani i u holu Autobuske stanice, na platou ispred Rektorata, muzeju Vojvodine, muzeju Savremene umetnosti, u holu Studija M, u Francuskom institutu… Na dosta lokacija po gradu. To nam je i bio cilj, da približimo muziku za klavir širim masama. Da se klavir ušunja u običan život… Kako kaže jedna od učesnica , Olja Radmanović : „Prilika da se zamrzne trenutak“. Nadamo se da ako festival zaživi da će sve više ići u tom pravcu.

• Kako ste finansijski pokrili ceo festival ?

Uf, teško, ali uz pomoć sponzora i prijatelja smo isplivali. Recimo, Dario Kandela je svoj honorar spustio na mimimum, sam je našao podršku italijanske ambasade koja će mu sponzorisati putne troškove i boravak u Novom Sadu, tako da on, praktično, dolazi da nas podrži. Gospodin Andreas Kern, osnivač ideje „Piano City“- ja se neće pojaviti, iz porodičnih razloga, ali će nam poslati video poruku. Sve se radi na o-ruk, i sve je uz pomoć velikog entuzijazma i nas organizatora i učesnika festivala. Imamo dosta i volontera. Energija je mnogo lepa i mislim da će sve proteći u najboljem redu.

• Smatrate li se u tom slučaju mađioničarima, kad od ničega pravite nešto, haha ?

 Haha, pa u Srbiji to i nije neka novost. Svi mi balansiramo i inače u životu.

(Zlata Čočieva, Rusija)

• I za kraj, šta možete da poručite gledaocima ?

 Dođite na „Piano City“ da osetite lepotu klavira, da se družimo i lepo provedemo. Moramo napomenuti da lista izvođača uopšte nije naivna i da tu ima nekoliko svetski priznatih imena, nekoliko vrlo talentovanih, vrhunskih izvođača, ali još nedovoljno otkrivenih pijanista i nadam se da ćemo svi zajedno uživati. Ovo je malo drugačiji festival, nije elitnog tipa kao neki drugi u Srbiji i u kome uglavnom nastupa neki zatvoreni krug izvođača. Ova manifestacija stvarno daje šansu svima, da budemo precizniji, mnogima da pokažu šta znaju i da se predstave publici. Mismo tu i videli šansu da kroz festival predstavimo te neke profesionalce koji nisu dovoljno vidljivi, koji nisu dovoljno predstavljeni da izađu na scenu i da to što ulažu u sebe i u svoj rad pokažu publici.

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=Mr4kynnhMus&w=560&h=315]

Više informacija na : https://www.facebook.com/mistyland2017/?fref=ts

i na : http://www.pianocitynovisad.com

                                                                                       Razgovor vodio : Goran Kuprešak