piše : Ana Bjes
Priča uvek krene od kretanja samog, bilo da je to odlazak ili dolazak, bilo da je lutanje ili ciljani put, bilo da je hod do najbližeg poznatog mesta ili vožnja do neslućenih distanci. Ipak, najbolje počnu i (završe se) one priče koje nas svojim finim, povesnim tkanjima povedu na putovanje, u pravu avanturu iz koje se nikako ne vratimo isti, već duha otvorenijeg za čitav jedan novi Univerzum, za još jedan neotkriveni sloj našeg nepatvorenog bivstva. U periodu koji je (nadamo se, zauvek), ostao iza nas, “putovanje” i “avantura” su ključne reči (sa posebnim akcentom na “KLJUČ”) kojima nije bilo mesta gotovo ni u jednoj priči. Toga smo iznova postali svesni kada smo u petak uveče, 1. aprila 2022. godine, u obnovljenom prostoru SKCNS Fabrike prisustvovali nastupima bendova Puta Volcano i Naxatras.
U pitanju su bendovi iz Grčke za čije se stvaralaštvo, u kontekstu neke sveže evropske scene i muzike Novog Doba, simbolički (a i doslovno) može reći da je apostolsko. Kao reprezenti muzičkog pravca, stonera, koji je već u samim svojim začecima prevazišao i razgradio okvire žanra kao kategorije svrstavanja, određivanja i jasnog definisanja, oni su (da opet upotrebimo starogrčki izraz) korifeji slobode izraza i nesputane forme. Doduše, Naxatras svakako na tom putu prednjači svojom jedinstvenošću i neponovljivošću, dok je Puta Volcano na korak da dosegne tu sebi svojstvenu nit neprikosnovene autentičnosti.
Svakako, oba benda su mnogobrojnoj publici koja se na pomenutom mestu sakupila u petak uveče omogućila da se provoza do najuzvišenijih astralnih sfera. Puta Volcano, kao prateći bend Naxatrasu na ovogodišnjoj turneji, vrhunski je odigrao svoju ulogu na sceni novosadskog SKC-a. U pitanju je četvoročlana skupina, na čijem je čelu izuzetno harizmatična i energična vokalistkinja, jednostavne, a markantne pojavnosti i snažnog glasa koji je uzdrmao sve prisutne i inicirao zgusnuto zbijanje većine slušalaca u prvim redovima.
Kao što obično i biva sa bendovima takvog tipa, kojima žanr kao takav ne znači ništa i kojima se doslednost u stilskoj prepoznatljivosti odražava krajnje eklektično, nije lako svesti jedinstven utisak o tome ko su oni zapravo i kakva je to muzika. Svakako je pitanju jedna hibridna sonična tvorevina bazirana na najtvrđim rifovima i masivnom ritmu koji se međusobno prelamaju u mračnim nijansama. Melodije su brze i žestoke, tek na momente se “primire” Tool-ovski meditativnim sekvencama, da bi se odmah već posle par taktova ponovo zakovitlale najjačim intenzitetom. Iako u njihovom zvučnom izrazu sve pršti, grmi i odzvanja, celokupan sklop tonova u svojim dubljim podnivoima odiše nekom nesvakidašnjom atmosferičnošću.
Ipak, to je atmosfera Podzemlja, zlokobna i surova, ali krajnje sofisticirana u svim svojim atributima, izbalansirana tako da zvuku benda pruži ono fino “senčenje” bez koga bi celokupan dojam verovatno bio vrlo generičan, s obzirom da pesme, u primarnoj svojoj strukturi, poprilično liče jedna na drugu. Sve u svemu, da upotrebimo ono opšte, najopštije mesto u predstavljanju koncertnog doživljaja – atmosfera se toliko zagrejala da se prosto nameće zaključak da “glavne” zvezde nisu mogle izabrati bolju prateću ekipu za ovogodišnju turneju. Takav gromoglasan uvod je kao iznenadna oluja raščistio prostore naše svesnosti, prozračio etar i ostavio naše umove da rasterećeno lebde u iščekivanju Naxatrasa.
Naxatras je jedinstvena pojava na evropskoj stoner sceni, ali i u alternativnoj muzici uopšte. Još kada su se 2015. godine pojavili sa svojim prvim albumom, bilo je jasno da je u pitanju bend koji ima šamansku moć.
Iz albuma u album (naslovljenim prosto sa I, II, III) sve su dalje stizali u svojim mantričkim vožnjama, te i u ovom poglavlju pod brojem IV nastavljaju da voze ka nesagledivim horizontima psihodelije otkrivajući nova polja mitskog, mističnog, spiritualnog i arhetipskog. Posebna karakteristika ovog benda jeste to što njihova muzika pruža mogućnost snažne, živopisne vizuelizacije, kao da nam nekakav vanvremenski vrač pripoveda priču kojom nas omamljuje i dok polako padamo u trans, u (pod)svesti nam se prelamaju slike od samog prapočetka sveta – rađanja života iz praokeana, preko totemskih rituala do tajanstvenih antičkih proročišta, pa sve do sadašnjeg momenta u kome se ne zadržavamo dugo već odlazimo milion svetlosnih godina napred u budućnost, direktno u intergalaktičke predele. Sve se to kaleidoskopski prepliće dok zatvorenih očiju sagledavamo beskrajne prostore našeg unutrašnjeg, iskonskog bivstva u svom sukcesivnom, prirodnom razvoju.
Deluje kao magija, ali, ako sav taj Naxatrasov muzički kontinuum pokušamo da bez mistifikacije i racionalno razložimo na sastavne delove, uvidećemo da su se, najjednostavnije rečeno, izbalansirale razigrana mašta i istančana sviračka preciznost bazirana na stabilnoj i čvrstoj strukturi čiji se temelji pronalaze u psihodeličnom roku ’70-ih. Iako je arhitektonika Naxatrasovog zvuka retro orijentisana, ipak ni malo ne deluje anahrono, naprotiv. Iako čujemo pinkflojdovsku atmosferičnost, tvrde hendriksovske rifove i progresivne heavy ritmove, pa čak i oniričnost Ozric Tentacles-a, sve je tako organizovano i (pre)složeno da zvuči novo i sveže. Naxatras je jedan vrlo eteričan bend čija se muzika sa lakoćom probija do najintimnijih delova duha koji nas u ustrojstvu sa telom i umom nagoni na opuštajući ples misli i osećaja. To je jedan od bendova u čijim se tonovima sažimaju eoni i odzvanjaju pradavnine u kosmičkom ritmu beskonačne ciklične repeticije.
A i sve je to, u stvari, jedna već pra pra pra prastara ispričana priča. Ali samo retkim znalcima polazi za rukom da pričajući, učine da joj uistinu poverujemo.
(Visited 286 times, 1 visits today)
Dunjevaca
Ovo je sroceno do srzi dobro. Potrebno je jos ovako deskriptivnih opisa koji su ovako divno inspitrativni 😍
Olivera
Ana, svaka cast!
Slikovito i nadrealno.😍🤯
Deni
Upoznati slušaoca sa stvaralaštvom i konceptom, pre nego se ovaj i sam upusti u uživanje, jeste izvanredan i jedinstven talenat. Svaka čast, Ana! Divno dočarano.