“Iz Futoga kad dolaziš u velegrad” dođeš u dom B-612 i fotkaš koncert gde sviraju naši Casillas zvani “zvučni zid”, Zagrebaćki grandž stoneraši SHE LOVES PABLO i praški dron nojzer UNCLE GRASHA S Flying Circus. Dakle fotke su delo Mihajla Jankovića iz Futoga, bez kupusa, a ovo malo pisanija napisao je matori Zoran Popnovakov ispirisan sinoćnjim sjajnim koncertom.
Dakle, CASILLAS su zvučali kao supersonični avionski napad, svaki instrument se čuo perfektno, mada je gitarista Željko posle priznao da nije sve štimalo dok je “lutao po pedalama”. Sinđa se kao i obično upešno “svađao” sa publikom, ali je bio ubedljiv i mislim da je odneo pobedu 😊. Gagijev bas konačno nije bio zamazan, kako tonci znaju da zabrljaju već je ceo gig zvučao kao Flea iz Pepersa. Filip je, mada nešto bolestan, tukao po onim bubnjevima kao da su mu nešto skrivili pa kad se sve to sabere dobili smo jedan od najboljih CASILLAS nastupa uopšte. Publika im nije ostala dužna pa je uzvratila sličnim intenzitetom entuzijazma. Više nego dobro za otvaranje bilo kog koncerta, a kamoli…
kliknite na fotografiju da biste je uveličali
…A kamoli zagrebačkih “pastuha” SHE LOVES PABLO kojima je ovo bilo treće gostovanje u Novom Sadu. Plešući po žici koja je vodila od južnjačkog roka, preko stonera i grandža, praćena začinom Alice In Chains i prstohvatom Zakk-a Wylde-a, Domagoj Šimek (gitara i vokal), Nenad Gajić (bas, vokal), Leonard Klaić (bubnjevi) i Dimitrije Đokić (gitara, vokal) (ovaj potonji je po sopstvenom priznanju imao ulogu prevodioca sa hrvatskog na srpski i obratno 😊) su nam priredili zvučni spektakl za pamćenje. I ne samo zvučni, i vizuelno, SHE LOVES PABLO izgleda kao bend iz prve lige. Odaju utisak grupe koja tačno zna šta hoće i kojima muzika nije samo hobi za razliku od 99 % bendova sa regionalne scene.
Počeli su sa verovatno najvećim hitom “ Next Of Kin” i odmah “kupili” publiku koja je dupke napunila dom b-612, nastavili sa starom “Mandarin” i novom “All Black” . Negde na sredini svirke su imali verovatno pik koncerta sa “Burning My Soul” i “Crumble” i “Operator” sa poslednje ploče “Death Threats From Future Self“.
Potpuno skladno višeglasje, zarazni i dovoljno masni rifovi i iznenađujuće efektne kratke gitarske solo deonice praćene vokalnim egzibicijama frontmena obeležje su svakog SLP koncerta, pa je to bio slučaj i sa ovim.
Nastup za vrlo visoku ocenu, koju zaslužuje i publika zbog horskog pevanja, skakanja, cupkanja i vrištanja (pogotovo ženski deo iste).
Prijatno veče zatvorio je gost iz Praga „Uncle Grasha“ sa svojim „Flying Circus“-om i apsolutno drugačijim muzičkim izrazom. Naime, sa šlemom na glavi, licem obojenim u „paintcorpse“ fazonu, uznemirujućim vizuelnim sadržajima na platnu iza njega i isto tako uznemirujućim zvucima u drone i noise maniru „Ujka Graša“ je istestirao bubne opne najhrabrijima među kojima smo bili i mi, potpisnici ovih redova.
Ne mogu reći da sam bio egzaltiran, ali zainteresovan i pomalo iznenađen, jesam . Ponekad je i to dosta za povoljne utiske sa svirke.
Dakle, sasvim lepo veče u domu b-612, koje je proteklo bez ikakvih incidenata, uz sjajnu svirku i poneku priču sa nekim dragim ljudima. Ovog puta bez piva…Ličnom odlukom 😊.
fotografije : Mihajlo Janković
Leave a Reply