Nepolitikin Zabavnik

U PROLAZU

Susret srpsko-mađarskog podzemlja (EKOSLAVIJA u Budimpešti, izveštaj)

Piše: Daniel Tikvicki, stari lisac-putopisac

 

Dugo nisam bio van Srbije, pa sam i zaboravio gde me put naneo poslednji put (biće da je to bio Madrid, 2012. godine, ali nisam siguran).

Pasoš napravljen još prošle godine je čekao pogodnu priliku, a gde ćeš bolju pustolovinu, nego sa odličnom ekipom sa kojom radiš festival, ni manje ni više.

Ironično, kombi policijski plave boje je Ekoslaviju doveo do Budimpešte. Nije da ih ne volimo, ali ipak smo pankerska ekipa, dok se ti ne objasniš… Šalim se. Stigli smo bez većih poteškoća, a opet, ko se GPS-a laća u tuđini, promaši malo putanju. To je valjda tako.

Povod putešestvija je bila benefit svirka za naš festival Ekoslavija (da ponovim), u budimpeštanskom skvotu pod nazivom Kripta. Ne, nije sekta, nijedna životinja nije povređena, samo je srpsko podzemlje posetilo mađarsko podzemlje. Ovo još gore zvuči, ali neka ga.

Nakon što smo ostavili kombi, izigravali smo turiste, dašta. Najjače što smo videli, a čak nije ni turistička atrakcija ili možda zaslužuje taj status, društvo Italijana koji se vozikaju po gradu u prilagođenom pikapu, sa sve točilicama za pivo. Bili su raspoloženi za fotkanje i mnogo veseli, svaka im se dala.

Jednokratna karta metroa u Pešti košta kao autobuska karta za gradske linije u Subotici, u tebe gledam Subotica transe.

Koncertni deo ne bi mogao biti bolji i ispunjen da nije naših prijatelja Smrt Razuma (NS/Osijek), kao i dva sjajna benda iz Pešte, Vehemencia i Block Cocker, omladinci – ovom prilikom se neizmerno zahvaljujem u ime festivala što su veče ispunili teškim riffovima i ritmovima, kao i ljudima iz Kripte, koji su nas ugostili, nahranili i napojili. ❤

Te večeri sam se slomljena srca prisetio umetničkog prostora Studio11 u Subotici, jer me Kripta neodoljivo podsetila na njega, izgledom, atmosferom. Stvarno me steglo u nekom trenutku, ali se uz upijanje svega što se dešava, druženje i fotkanje zalečila rana. Možda preterujem, a možda i ne.

Prva je nastupila Vehemencia, vrlo nemilosrdno su krenuli da praše svoju viziju hardcore-a, koji se graniči sa noisecore-om, ne bih ja tu petljao metal. Stvarno odlično zvuče. Kuriozitet i genijalno rešenje za mikrofon je imao pevač u vidu slušalice od fiksnog telefona, novije izrade. Neki su pomislili da je to bila baterija od tuša (proverio sam, telefon su prepravljali), ali to bi bio novi nivo. Video sam i njihove crteže, idejna rešenja za logotip, dakle, još se traže, a možda se samo i kvalitetno sprdaju.

Drugi bend kao lokalna podrška je bio Block Cocker, koji su nastupili bez basiste – da li ga imaju ili ne, nisam uspeo da saznam. Odsustvo bas gitare se osetilo u nekoliko trenutaka, ali njihov tretman crossover thrash/punk-a je bio podjednako zanimljiv, ja bih rekao da je tu bilo u naznakama i  tradicionalnog heavy metal-a, ali pošto ja volim da fantaziram, svakako moje utiske uzmite sa rezervom.

Oba benda su bez zvaničnih izdanja, ali vrlo energični, poletni, tako da im svakako treba dati šansu, pogotovo ako se zadese u Srbiji, jer što da ne. 😀

Smrt Razuma neću posebno da hvalim – Kruno, Toplana, Meso i Fuki su svirali kao pod konac, pored toga što su naši prijatelji i saborci u umetničkom i ljudskom smislu. Ako postoji išta kvalitetno u domenu hardcore-a/crossover-a u ovom trenutku na Balkanu, a da su koncertno aktivni, to su oni. Kripta je sama tražila da dođu, stoga ni ne čudi da su isprangijali na nastupu i time potvrdili da DIY uvek funkcioniše bolje nego neka ulickana priča, gde ne postoji jednakost i solidarnost – to su naše vrednosti koje gajimo kao ekipa, a tako će i ostati. To se očitovalo i u tome da se gitarista Toplana vratio sa nama, pošto je naš komša iz Bečeja, šta ćemo s njim.

Za kraj je nastupila devojka koja je radila DJ set pod nazivom CAT MONEY GUN TURBOFOLK. Počastila nas je svojim izborom post-sovjetskog synthpop-a, kao i dostatnom količinom SFRJ pop muzike, uz priličan broj pesama iz opusa Lepe Brene i još ponekih (gotovo) turbofolk numera, za koje ni ja nisam siguran ko ih izvodi (što je zaista čudno, pošto sam poznat kao ljubitelj trash/šund kulture). Meni je bilo simpatično da čujem navedeno u Budimpešti, ali baš za toliku količinu Fahrete nisam ni ja bio spreman, da budem iskren (hahahahaha).

Da ne zamaram ekonomskim aspektom putovanja, deo sredstava za festival jeste prikupljen, ali ono što ostaje trajnije jesu učvršćena stara poznanstva, ona novostečena i iskustvo putovanja ekipe u kojoj su svi različitih mišljenja, ideja, ali nas spaja entuzijazam i družba, kao i spremnost da osluškujemo jedni druge i delamo kao kolektiv, promovišući vrednosti za koje se i zalažemo.

Ekoslavija.org uskoro i u vašem gradu, a vašu glavnu posetu Subotici rezervišite za 8. i 9. septembar!

(Bojan, Boris, Janoš, Nenad Ša., Nenad Št. & Senka, Jovana i moja malenkost, Daniel)

(Visited 137 times, 1 visits today)

Leave a Reply