Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

VINYL

Četiri decenije agresije : priča o grupi SLAYER

Skoro će četrdeset godina konstantnog rada koji se manifestovao kroz 12 albuma, benda koji su 1981. u mestu zvanom Huntington Beach, California, osnovali gitaristi Kerry King ¸pokojni Jeff Hanneman, bubnjar Dave Lombardo i basista i pevač Tom Araya (dete čileanskih emigranata).


Araya i King su prethodno svirali u bendu Quits, koji se pre toga zvao Tradewinds, a svirali su obrade Iron Maidena i Judas Priesta. Ono što je ostalo prisutno u narednim godinama jeste bila okultna simbolika (pentagrami, naopaki krstovi, šiljci…) Kad su 1982. kao Slayer otvorili koncert za heavy metal band Bitch, sve se promenilo. Uočio ih je Brian Slagel, muzički kritičar koji je tek osnovao, sad već legendarnu, diskografsku kuću Metal Blade Records i pozvao da snime pesmu Aggressive Perfector za kompilaciju Metal Massacre III. Usledio je prvi ugovor.
Snimili su debitantski album Show No Mercy nakon kojeg je usledio EP Haunting the Chapel na kojem se već počeo stvarati mračniji zvuk. Prva pesma na albumu Chemical Warfare postala je svojevrsna himna thrash metala.
1984. predstavili su se evopskoj publici, tačnije Belgijancima koji su posetili Heavy Sound Festival na kojem je headliner bio UFO. Usledila je američka turneja nakon koje su usledile prve trzavice.


Kerry King pridružio se bendu novom bendu Dave Mustaine-a pod nazivom  Megadeth. Ipak, posle samo nekoliko koncerata odlučio je da se vrati u Slayer i odmah po njegovom povratku bend snima prvi live album Live Undead na turneji 1984. godine koju su odradili s Venomom i Exodusom. Prodali su 
40.000 kopija te ploče¸a vrlo brzo je usledio i drugi studijski album Hell Awaits, godinu dana kasnije. Na prvoj pesmi je snimljen intro u kojem demonizovani glas unazad govori „Join us…welcome back“. Time su vešto dali povoda konzervativnoj Americi da su “sledbenici Satane” što su članovi benda kasnije kada su već postali vrlo popularni oštro opovrgavali i pričali kako je sve to samo “marketinški trik”. Album je i pored slabe promocije prodat u preko 100.000 primeraka što je bio fantastičan uspeh. Pored toga Hell Awaits je lansirao Davea Lombarda na tron najboljih metal bubnjara.


Primetio ih je tada već prilično poznati producent Rick Rubin i ponudio im ugovor sa izdavačkom kućom Def Jam Records što je bilo poprilično čudno jer je taj label bio orijentisan gotovo isključivo na hip-hop izvođače kakvi su bili, recimo  LL Cool J ili Warren G. Rubin je bendu prilično promenio, ispolirao i “utegnuo” zvuk što se itekako primetilo na albumu Reign in Blood koji je u samom startu naišao na problem jer ga Columbia Records nije htela distribuirati  zbog pesme Angel of Death koja opisuje koncentracione logore za vreme Drugog svetskog rata i eksperimente provođene na ljudima. Isti problem su imali i sa radijskim urednicima koji su Slayer smatrali više nego ekstremnim bendom.  Tek je obrada pesme benda Iron Butterfly, In-A-Gadda-Da-Vida za film Less Than Zero označio početak puštanja Slayera na radio stanicama. Inače, Reign in Blood bio je pravi pravcati “speed metal” album jer su na primer, pesme “Necrophobic” i pomenuta “Angel Of Death” imale skoro 250 bitova u minutu. 

Usledile su uspešne turneje po Americi i Evropi, ali na njima je bilo dosta trzavica pa je Lombardo zakratko napustio bend pa ga je na nekoliko koncerata zamenio kolega  iz grupe Whiplash, Tony Scaglione.

Dve godine kasnije izbacili su svoje četvrto, najkomercijalnije izdanje – South Of Heaven, koje je bilo znatno sporije i promišljenije izdanje od ultra nabijenog prethodnika. Naslovna pesma, “Silent Scream” i ” Mandatory Suicide” su gotovo postali hitovi ako se to uopšte može reći za pesme tog muzičkog žanra. Na ploči se našla i jedna obrada i to benda Judas Priest, Dissident Aggressor. Godinu i po dana kasnije vraćaju se bržim vodama novim albumom – Season In The Abyss koji je opet prožet melodičnošću sa kakvom se do sad nisu susreli. Ploča im je donela status mega-zvezda i rasprodatu turneju sa bendovima Megadeth, Suicidal Tendencies i Testament pod nazivom  “Clash Of The Titans” za koju je karta na crnom tržištu dostigla vrtoglavih 1000 nemačkih maraka. Pa vi kažite da su karte za koncerte danas skupe…


Lombardo odlazi iz benda nakon svađe s ostalim članovima neposredno posle izlaska duplog live albuma ” Decade Of Aggression“. Prvi put je nakratko izašao iz benda, ali ubrzo se vratio. Ovaj put nije imao tu nameru. Osnovao je bend Grip Inc, a njegovo mestou pozadini, za baterijom bubnjeva zauzeo je Paul Bostaph, dotadašnji bubnjar techical thrash benda Forbidden .
Dve godine kasnije, Bostaph je zasvirao na novom , ultra-brzom studijskom albumu Divine Intervention, koji je odisao Tomovom zaluđenošću serijskim ubicama i gotovo hardcore zvukom.
Bostaphovu fazu u bendu obeleželi su coveri punk hitova. Exploited-ova pesma Disorder, na kojoj je gostovao Ice-T, završila je na legendarnom soundtracku ne tako legendarnog filma Judgement Night. Godine 1996. bend izdaje album Undisputed Attitude na kojem su obradili bendove kao što su Minor Threat, T.S.O.L., D.R.I., D.I., Verbal Abuse, Dr. Know i The Stooges.

Iako je God Hates Us All iz 2001. poprimio obeležja tada aktuelnog nu metala, uticaj tog žanra oseća se i na prethodnom albumu Diabolus in Musica iz 1998. godine. Kad su već bili u tom fazonu rodila se i saradnja s Atari Teenage Riot-om i nastala je pesma No Remorse, koja je završila na soundtracku filma Spawn.
Na God Hates Us All turneji iza 2001. godine u bend se ponovno vraća Lombardo, s kojim odmah odlaze na novu tureju nazvanu Still Reigning. Gotovo mesec dana u jesen 2003. su na svakom koncertu svirali kompletan Reign In Blood album, što je na kraju i završilo padanjem krvave kiše po publici, naravno veštačke. U periodu od 2002. do 2004. bend je odradio preko 250 koncerata.
Iako je uvek voleo simboliku, Kerry King je zaustavio izlazak novog, 10-og albuma Christ Illusion na dan 6.6.2006., kad je izbačen samo EP Eternal Pyre s novom pesmom Cult. Album je izašao 8.8. 2007. godine Slayer doživeo i prvu live TV premijeru u showu Jimmya Kimmela gde su odsvirali pesmu Eyes of the Insane i još nekoliko za fanove nakon emisije. Među njima se našla i stvar Jihad, ali zbog kontroverznog teksta snimak je obrisan.

Nakon TV nastupa usledila je i prva nemetal nagrada – Grammy za najbolje metal izvođenje. To je bio znak da su Slayer postali mainstream.
Godine 2009. bend je izbacio album World Painted Blood, za koji su razmišljali da bude poslednji u karijeri benda, ali su seli i dogovorili se da ipak nastave dalje. 
Neverovatna turneja The Big Four na kojoj su po prvi put na istoj pozornici svirali Slayer, Anthrax, Megadeth i Metallica, odraćana je leta 2010. godine, a jedan od nastupa, onaj u Bugarskoj, u Sofiji, satelitski je prenošen širom sveta .
Sledeće godine bend je zadesio neverovatan peh. Naime, gitaristu Jeffa Hannemana ugrizao je pauk i preneo mu bakteriju koja mu je počela jesti meso. Iako je posle nekoliko meseci objavljeno da je borba sa bakterijom uspešno završena, nastali su zdravstveni problemi druge vrste , pa su ga na turneji zamenili Gary Holt  (Exodus) i Pat O’Brian  (Cannibal Corpse). Jeff se ipak na koncertu velike četvorke u Americi priključio bendu na pozornici i odsvirao poslednje svoje dve pesme – South Of Heaven i Angel Of Death. Jeff Hanneman je preminuo drugog juna 2013. Zvaničan uzrok smrti bio je ciroza jetre.

Slayer su ipak odlučili da nastave dalje i ušli su u studio gde su nekoliko meseci pripremali “Repentless“, dvanaesti studijski album, koji je izašao za Nuclear Blast 11. 9. 2015. pod producentskom palicom Terrya Datea. Gitaru i dalje svira, Jeffova večna zamena – Gary Holt.  U međuvremenu, Lombardo je verovatno zauvek napustio ovaj bend, a palice je opet uzeo njegova večita zamena, Paul Bostaph.
Kao i svaki veliki bend i Slayer je imao one bolje i one manje bolje faze. Od hardcora do speed metala pa do nu metala…. više nije ni bitno šta su sve radili i kome se to više sviđalo, a kome se nije sviđalo. Slayer postoji 38 godina na pozornicama širom sveta i ne daju se. ONI su uzor većini velikih i manjih bendova, a za Slayer znaju i oni koji ga ne slušaju. Tehnički potkovana agresivna muzika u modernom svetu ponekad i nije samo umetnički ispusni ventil ili najfinije platno, ponekad je muzika optužena za nedela i zločine. Tako je bilo i sa Slayerom. Naime, 1996. godine roditelji ubijene petnaestogodišnjakinje Elyse Pahler tužili su Slayer kako je njihova muzika podstakla njene ubice na ritualno oduzimanje života. Sud je pet godina kasnije odbacio sve optužbe.

Prošle godine, bend je objavio kako su krenuli na svoju poslednju turneju. Da li će tako biti, videćemo…Ja lično, pamtiću njihov nastup na EXIT-u, 2005. kao jedan od najboljih koncerata na kojem sam prisustvovao u životu. A verujte, bio sam na mnogo njih… 

tekst zajedničkim snagama napisali : Ivan Krivokuća i Zoran Popnovakov

1 Comment

  1. Ivan Viktor Jovan Keranovic

    ja sam bio 2012 u Beogradu bilo je vrh

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: