Nepolitikin Zabavnik

VINYL

DISSECTION – Okultno učenje, ubistvo, samoubistvo i ogromno nasleđe

Početkom 1988. godine , četiri klinca sa zapadne obale Švedske; Jon Nödtveidt, Petar Palmdahl, Ole Öhman i Mattias  “Mäbe ” Johansson, oformili su thrash metal bend kojeg su nazvali “Siren’s Yell”. Sa uticajima u rasponu od Slayer-a do Candlemass-a, snimili su jedan “samizdat” demo koji nije prošao najbolje. Bend se raspao  u proleće ‘ 89, kada je Ole napustio bend, prešao u “Rabbit Carrot” i nisu mogli da mu nađu odgovarajuću zamenu. Nešto kasnije u isti bend je prešao i Jon ali se nisu dugo tamo zadržali, jer su hteli da pobegnu od klasičnog thrash metal zvuka.

Tako su njih dvojica nagovorili i Palmdahla (Johansson je odbio) da pokušaju ponovo da osnuju bend ali da ovaj put zvuk bude teži i mračniji. Tako je nastao DISSECTION, negde u jesen 1989. Već do guše upleten u sve što se dešava na lokalnoj, inače bogatoj, death i black metal underground sceni (Jon je bio urednik fanzina “Mega mag” i promoter koncerata) vrlo brzo je svom bendu obezbedio koncertiranje i snimanje prvih demo snimaka. …Usledio je i prvi gig u oktobru mesecu, zajedno sa bendom Entombed.

Tako je na svetlo dana u decembru 1990. izašao snimak sa probe  “Severed Into Shreds” “. Traka koju su prosledili diljem evropskog undergrounda brzo je odjeknula u fanzinima i trejdovima pa im je ubrzo francuska “Corpse-grinder Records” izdala kasetu sa tom pesmom + još dve stvari I introom. Omot im je uradio Kristian “Necrolord” Wahlin, koji će im raditi i sve kasnije omote. To je bio zvaničan početak jednog velikog i vrlo uticajnog benda…

… U januaru 1991. DISSECTION je konačno pronašao odgovarajućeg drugog gitaristu u obliku talentovanog John-a Zwetsloot-a tako da je DISSECTION službeno bila četvorka i konačno je zvuk kojem su bile neophodne dve gitare, mogao biti potpun. Džonov debitantski koncert bio je u februaru 91. (na lokalnom death metal događaju) u njihovom rodnom gradu Strömstad-u. Njihov prvi demo se prodao u više od 300 primeraka, ali je još veći uspeh imao kod fanatičnih tape- tradera. Bend je nastavio da svira bez prestanka (uglavnom oko zapadne obale Švedske) i svakim danom sve više ljudi je čulo za njih i bend je vrlo brzo zaslužio skoro kultni status.

U aprilu 1991. godine nekoliko dana nakon samoubistva “Dead”-a, pevača benda MAYHEM, DISSECTION je na koncertu u Falkenbergu odsvirao “The Freezing Moon”, njemu u čast, a i u jednom limitiranom tiražu je reizdala prvi demo sa posebnim omotom na kojem je bilo lice Per Yngve Ohlin-a, poznatijeg kao DEAD.

Jon je provodio puno vremena u Oslu gde se pridružio pokretu zvanom  “Black metal Mafia”, Ovaj pokret koji je imao svoje ispostave u Norveškoj i Švedskoj postojao je samo nekoliko godina i službeno se ugasio negde ‘ 93.

Krajem 1991. godine bend je konačno snimio nove tri pesme I izdao ih na EP-ju zvanom “Into Infinite obscurity “u ograničenom izdanju od 1000 kopija.  EP je postao vrlo tražen u underground krugovima i vrlo brzo je rasprodat. Pored stalnih nastupa po klubovima, uglavnom po Švedskoj i Norveškoj, DISSECTION su održali i jedan koncert na velikom rock-Event u Kungshamnu ispred gomile od više 1000 black metal manijaka.

Konačno, u decembru 1993. Izlazi debi album “The Somberlain” kojeg su snimali i miksovali kod legendarnog Dan Swano-a u studiju “Hellspawn/Unisound”. Više od devet meseci rada na albumu dalo je rezultat i “The Somberlain” je odlično primljen i kod kritike i kod publike. Svima se svideo mračni i brzi konglomerat svih ekstremnih metal pravaca pa se ne može sa sigurnošću reći da li je to black, thrash ili death metal album. Najverovatnije, sve to odjednom.

Jagma za albumom je bila povelika i ploča je čak jedno vreme provela i na zvaničnoj švedskoj top listi. Najviša pozicija na kojoj je bio je bila 57. ( Na skandinavskim metal listama album  je na mestu broj 1 proveo nekoliko meseci) . “The Somberlain” je bio posvećen Euronymous-u iz benda Mayhem koji je ubijen par meseci ranije. Ako ste trve metalac (bili bar na kratko u životu) poznat vam je taj događaj pa nema potrebe da vam ga prepričavam, a ako ipak niste možete pogledati film “Lords Of Chaos”, Jonasa Akerlund u kojem je prikazana jedna od mogućih verzija tih i svih ostalih kontroverznih događanja oko nastanka “black metal pokreta” i benda MAYHEM.

Nedostatak motivacije kod ritam gitariste Zwetsloot-a morao je dovesti do njegovog izbacivanja iz benda, jer su njegovom krivicom čak morali otkazati neke nastupe pa je novi gitarista postao Johan Norman iz benda Satanized, približno dobre tehnike sviranja, ali zato mnogo posvećeniji I sa više entuzijazma za bend. Sledeća promena koja je bila isto toliko očekivana je potpisivanje za veću izdavačku kuću, i to ni za koju drugu nego za tada najveću – NUCLEAR BLAST !

U martu 1995. bend se ponovo seli u  “Hellspawn/Unisound” studio gde nekoliko meseci priprema i snima najvažniji, drugi album u karijeri svakog benda. “Storm Of The Light Bane” izlazi 17. novembra te godine na bukvalno svim dostupnim nosačima zvuka i zahvaljujući dobroj distribuciji samo u USA se prodaje u skoro 9 hiljada primeraka. U međuvremenu su išli na kraću turneju po Švedskoj sa tada “novim snagama” black metala, britanskim bendom “Cradle Of Filth”.

U septembru iz benda (pre izlaska albuma) odlazi bubnjar Ole Ohlman, a zamena opet stiže iz “Satanized”. Tobias Kellgren seda na njegovo mesto i uspešno odrađuje turneju po centralnoj i zapadnoj Evropi koja najavljuje obilazak ostatka sveta na “World Tour The Lights Bane” koja će prerasti u “ Gods Of Darkness” turneju sa bendovima Cradle Of Filth, In Flames i Dimmu Borgir koja će se završiti tek 1997. godine.

Po završetku vrlo uspešne turneje, bend izbacuje kompilaciju ranih snimaka i nekoliko obrada pod nazivom “ The Past Is Alive”. Leto završava trijumfalno nastupom na “Wacken Open Air Festivalu” gde su bili jedni od “headlinera”. Bend je na svom vrhuncu, ali kako to obično biva, “ sa vrha se obično lako padne ako si neoprezan”.

Te godine provo je iz benda otišao Peter, a onda je Johan netragom nestao na nekoliko meseci i niko nije znao gde je. Ispostavilo se da je napustio zlokobnu satanističku organizaciju “Misanthropic Lucefiran Order” (MLO) i bojeći se osvete ekstremnih članova sakrio se na sigurno mesto (uzgred i sam Jon Nödtveidt je bio član iste organizacije). Tako je u smiraj 1997. Jon ostao sam u bendu.

U decembru iste godine, mediji su brujali o hapšenju frontmena benda Dissection, sa optužbom da je ubio Josefa ben Meddoura, alžirskog imigranta i homoseksualca , u kasnije legendarnom slučaju “ubistva u Keiller parku”. Iako je prvo odbijao svaku pomisao na umešanost , kasnije je priznao svoje učešće u zločinu i osuđen je na 10 godina zatvora. Zaključak pravosuđa je bio da se ubistvo desilo pod jakim uticajem satanizma.

Mnogi su mislili da je to bio kraj benda DISSECTION, ali Jon nije…

…U najstrožije čuvanom švedskom zatvoru, Tidaholmu, Jon je imao mogućnost da čita filozofske, istorijske i ezoterijske knjige pa čak i da svira akustičnu gitaru. (Prosečnom “balkancu” je tako nešto nepojmljivo , ali u Skandinaviji tako stoje stvari). Tako su nastale ideje za pesme za mogući treći album DISSECTION-a.

U međuvremenu je “Nuclear Blast” izbacio živi album “Live Legacy”sa nastupom na Wacken-u 1997. godine koji je zamenio bootleg sa zapisom sa istog koncerta koji i nije baš ispunjavao sve kvalitativne kriterijume koje bi jedan live album trebao da ima, ali je glad fanova za novom Dissection pločom bila prejaka pa je taj bootleg posedovalo i više ljubitelja benda nego kasnije izdati zvanični live album.

Najzad, 2004. godine, kako to obično biva, Jon biva pušten iz zatvora “zbog dobrog vladanja”, izdržavši 2/3 kazne. Istog dana daje svoj prvi intervju na slobodi u kojem kaže da “nikad više neće dozvoliti sebi da ode u zatvor” i da ima u glavi već gotov naredni album . Nedugo zatim, u novembru, DISSECTION snimaju povratnički singl “Maha Kali” sa potpuno novom postavom. Reakcije su podeljene, ali svi nestrpljivo išečekuju novu ploču koju bend izbacuje krajem aprila 2006. godine na vlastitoj “Black Horizon” etiketi. Tekstovi su potpuno sledili učenje MLO (koji je promenio ime u Temple of Black Light i danas važi za najbrojniju satanističku svetsku organizaciju) dok je muzički deo podelio fanove. Jedni su se kleli u njega, u ekstremne rifove i rokerske solaže, dok drugima to jednostavno nije bilo to i nije bilo dovoljno ekstremno, zlokobno i mračno. ( Ja pripadam onim prvima, čisto da se zna i mislim da je “Reinkaos” fenomenalan album) .  

U maju 2006. bend je pravio planove za turneju po Americi, ali zbog Jonove prošlosti nisu dobili vize, pa su se okrenuli sviranju po Evropi. Ipak koncertiranje nije dugo trajalo, jer se bend posle koncerta u Stokholmu, na “Midsummer” festivalu, 24. Juna 2006. raspao.

Svaka pomisao na novu reinkarnaciju Dissectiona, nestala je vešću da je 13. avgusta 2006. godine Jon Nödtveidt počinio samoubistvo pucajući sebi u glavu. Po zvaničnom policijskom izveštaju ispred njega je nađena knjiga za koju su neki rekli da predstavlja “ Satanističku bibliju”, a drugi da je to pamflet MLO-a.  Šta god da je knjiga predstavljala, bilo je jasno da je Jon sam odlučio da ode, ostavljajući iza sebe, iako mali broj ploča, ogromno muzičko nasleđe i karakterističan stil benda koji je “ plovio” kroz sve ekstremne metal pravce i tako napravio jedinstven i unikatan “Dissection” zvuk. I dan- danas ovaj bend važi za jedan od najkvalitetnijih metal bendova ikada. Ja se slažem, a za vas ne znam…

…Voleo bih da čujem i vaše mišljenje.

Leave a Reply

%d bloggers like this: