Nepolitikin Zabavnik

VINYL

ELVIS PRESLEY… the king of rock and roll

 

piše : DRagan Uzelac

 ,,Sitting on top of the world”

      Blues, spiritual, ragtime, jazz, country, folk, soul… modern beat and  rock’n’roll music… Mersey beat, British pop, rhythm & blues, blues rock, underground, psychedelia, hard rock, glitter rock, simfo rock, reggae music, heavy metal, punk rock, new wave, alterntive rock, indie music, rap, hip hop, grunge, dance, techno, rave, electronic music… and revival…

… Bo Didley, Chuck Berry, Fats Domino, Carl Perkins, Gene Vincent, Little Richard, Buddy Holly, Jerry Lee Lewis, Larry Williams, Eddie Cochran…

…Who do you love, Road runner, Mona, I’m a man, Johnny B. Good, Maybellene, Roll over Beethoven,Too much monkey business, Reelin’ and rockin’, You can’t catch me, Sweet little sixteen, Rock and roll music, Blueberry hill, Blue suede shoes, Be bop a lula, Lucille, Long tall Sally, Good golly, miss Molly, Tutti frutti, Rit it up, Slippin’ and slidin’, Send me some lovin’, Keep a knockin’, Peggy sue, That’ll be the day, Words of love, Not fade away, It’s so easy, Great balls of fire,Whole lotta shakin going on, Bony Maronie, Dizzy miss Lizzy, 20 flight rock,C’mon everybody, Something else, Summertime blues, Only you, Rock a Billy, You send me, Diana,Wonderful world, Rumble’, Ready teddy, Ain’t that shame, Do you want to dance, Stand by me”, Bring it on home to me, Twist & shout…

    Šarenoliki kaleidoskop muzičkih pojmova moderne muzike – pravaca, izvođača rokenrola pedesetih i kultnih numera izvornog rokenrola predstavlja sažetu i uprošćenu sliku jedinstvene zvučne tradicije duge više od jednog veka. I ne samo to – unutar njega se nalazi siže najvećeg mita 20.veka: ROCK and ROLL music – buntovno dete mnoštva muzičkih pravaca i životnih stilova, kao i neke njegove prvobitne ikone: suštinski autori i njihovi evergreen hitovi. Sve je to deo jedne neponovljive i teško objašnjive priče uklopljene u sebe samu i u neka davna vremena, priče veće i od samog života. Od muzičkih tužbalica obespravljenih crnih ljudi na poljima Amerike, preko zadimljenih i razuzdanih jazz klubova pa sve do sredine pedesetih godina dvadesetog veka odrastalo je i stasavalo čedo savreme muzike – neka vrsta komercijalnog i arogantnog križanca navedenih muzičkih pravaca, slengovski nazvano rock and roll. U jedinstvenom trenutku fuzije i električnog orgazma svet je ugledalo crno – belo nedonošče bludnih roditelja, spojenih ritam i bluz strašću na zadnjem sedištu novog kadilaka…

… Rock and roll je bio prva svetska revolucija izvedena nenasilnim metodama i bez kapi prolivene krvi. Pokrenula ga je mlada generacija stasala u haosu i brutalnom krvoproliću Drugog svetskog rata, željna vlastite muzike i totalno drugačijeg pogleda na svet od dotadašnjeg. Rock and roll je sve okrenuo naglavačke – od dotadašnjeg odnosa roditelja i dece( gde su deca trebala samo da se vide, ali ne i da se čuju, tj. da svojim životima kopiraju savršenstvo roditelja i sveta koji im se nametao kao nepromenjivi ultimatum), do izgleda, jezika, načina ponašanja i zvuka, zvuka kojeg će neko veoma iziritiran glasnoćom i nerazumevanjem istog nazvati zvukom džungle

… Rock and roll je kao pokret( pre svega muzički i društveni) bukvalno promenio sve, mada je u samom početku zapravo bio muzika crnaca u interpretaciji belaca … Koreni mu duboko zadiru u američku muzičku tradiciju, pre svega blues, tačnije njegovu urbanu, bučnu i električnu verziju događaja savremene popularne muzike… Crnački noćni klubovi i barovi mesto su nastanka presudnog rhythm & blues zvuka, mesto susreta starog klavirskog stila pivskih krčmi, kričavih i škripavih zvukova jazz saksofona, hrapavih i treperavih tonova vrelih noći i još uzavrelijih kotrljajućih tonova i klavirskih ritmova, i napokon, zvuka ubitačne električne gitare, novog bučnog čuda koje će uskoro osvojiti svet, elektrificirani svet 20. veka… Legendarni bluzeri – Muddy Waters i Elmore James, svojim su novim urbanim, sirovim, vrelim i električnim gitarskim bottleneck stilom kao predvodnici svojih r’n’b orkestara preneli duh bluesa sa delte Mississippija u elektrificirani čikaški stil, stvorivši osnovu za novu, rock and roll eru popularne muzike – jednako divlju i energičnu, ali svojim melodičnijim senzibilitetom bližu belačkoj publici… A onda se, tokom prve polovine pedesetih godina 20. veka, neko od pronicljivih američkih belih alhemičara dosetio da vreli crnački rhythm & blues stopi sa belačkom country & western muzikom u nameri da dobije mešavinu punu ritma uz koji bi publika svih vera i boja mogla da igra, pleše i pljeska rukama… Prvobitni hitovi crnih autora u belim verzijama raspalili su maštu i neobuzdanu energiju mladih generacija tokom pedesetih… Sa pesmom i filmom Rock around the clock Billa Haleya nastao je prvi pravi rock and roll hit i ludilo je moglo da počne – ludilo bunta, razuzdane mladalačke energije i delom filozofije živi brzo, umri mlad( pre svih, glumaca Jamesa Deana i njegovog Buntovnika bez razloga, te Marlona Branda kao vođe motociklističke bande u filmu Divljak…) zavladalo je svetom novostvorenih tinejdžera… Američki disk-džokej Alan Freed prvi je upotrebio termin rock and roll za naziv svoga radijskog programa Moondog’s rock and roll party 1952. godine… Fred je postao vodeća ličnost u popularizaciji nove muzike – kao radio voditelj, ceremonijal majstor na koncertima, koautor čuvene pesme ranog rock’n’rolla Maybellene Chuck Berryja i autor filmova Rock around the clock i Don’t knock the rock… Rock and roll je vremenom postao ne samo novi muzički pravac, već i način života, mišljenja, ponašanja, stvaranja, otpora, pogleda na svet i društveno-politički angažovan pokret koji će šezdesetih pokušati radikalno promeniti sve(t)…

… Jedan od prvih koji je ’’ukapirao” ovu notornu činjenicu, želeći da u jednom trenutku prosvetljenja snimi mami na dar rođendansku pesmu bio je mladi vozač kamiona. Ime mu je bilo Elvis, a pesma se zvala… sve je u redu Mama! Ostatak priče je istorija…

Roots – down by Mississippi river

     Standardna biografija govori nam sledeće o Elvisu : 8. januara 1935. godine u East Tupelu, Mississippi, USA, rođen je Elvis Aaron Presley. Koreni Elvisovog muzičkog interesovanja sežu u ranu mladost: najpre je sa roditeljima često pevao u gradskoj crkvi, a potom dolazi u dodir sa muzikom i tradicijom crnačkog stanovništva juga Amerike. I tu se zapravo rađa njegova ljubav prema muzici – slušajući prastari oblik duhovnom izražavanja crnih ljudi, mladi Elvis nesvesno stupa u kontakt s korenima buduće muzike koju će deceniju kasnije sam proslaviti kao globalni fenomen i koja će mu u potpunosti izmeniti dotadašnji život. Zvuci koji su niz deltu reke Mississippi krenuli krajem 19.veka u etar muzičkih vibracija, da bi već četrdesetih godina dvadesetog veka stigli do urbanih centara Amerike – pre svih Čikago i Detroit, u svom novom elektrificiranom ruhu ,,rhythm/blues” oblika polako osvajajući ceo svet, bili su istinski koren Elvisovih opredelenja i shvatanja. Naime, tih godina počinje čudesna i neuhvatljiva priča koja će ubrzo zahvatiti celokupnu posleratnu Ameriku: melanholične, akustične i ruralne blues tužbalice ustupale su mesto eri električne gitare i modernih, urbanih blues heroja koji su divlje prašili diljem američkih klubova. Moderni ritam i bluz vremenom fuzionisan sa belačkom country-folk tradicijom vremenom prerasta u ono što će mnogi s zgražavanjem nazvati ,,zvuci džungle”- rock and roll. Pored anonimnih crnih ljudi sa ulica Tupela, presudnu ulogu u formiranju muzičkog ukusa Elvisa odigraće blues numere koje je on skidao s lokalnih radio stanica. Kako legenda kaže, beda i ekonomske neprilike odvele su mladog Elvisa već 1948.u Memphis, legendarnu muzičku meku crnačke kulture. U njemu on definitivno potpada pod snažan uticaj legendarnih blues velikana: Arthura Crudapa, Muddy Watersa, B.B.Kinga, Jimmy Reeda, Howlin Wolfa i John Lee Hookera.

  … Došavši u veću sredinu i promenivši imidž u znatno napadniji, Elvis kreće u život isprva kao vozač kamiona. Do sveta muzike stići će krajnje indirektno par godina kasnije. Sudbina ili život što se beštija zove dovešće ga kamionim jednog letnjeg popodneva ispred muzičkog studija u Memfisu u želji da majci kao rođendanski poklon snimi pesmu – za čitavih četiri dolara! Istorija beleži da je to u stvari bio njegov prvi, doduše neformalni snimak – singl ploča sa pesmama My happiness & That’s when your heartaches begin, grupe Ink spots. Pošto je impresionirao prisutne, ponovo se vraća u isti studio 4. januara naredne, 1954. godine, da bi u prisustvu Sema Filipsa,vlasnika studija, u roku od pola sata snimio Causal love & I’ll never stand in your way… 

… Fasciniran Elvisom,vlasnik novoosnovane kompanije ,,Sun records”Sem Filips ugovara sešn za 6. jun – pozvani su bili gitarista Scotty Moor, basista Bill Black i naravno Elvis. Bio je to u pravom smislu reči istorijski trenutak za puni komercijalni proboj novog muzičkog pravca i pokreta u nastajanju, zvučne i idejne fuzije izvornog crnačkog rhythm and bluesa i belačke country-western tradicije – pesma se zvala That’s all right Mama, jedna u nizu obrada nikad priznatog blues velikana Arthura Big Boy Crudapa (nažalost,većina istinskih blues majstora i autora nebrojenih standarda koje će beli izvođači samo prepevati i zgrnuti novac nikada neće biti adekvatno nagrađena i priznata). Što se svetlije strane medalje tiče, priča o rock and rollu je mogla da počne. Nastavak legendarnog sešna doneo je verziju Bill Moorove Blue moon of Kentucky, za tzv. B stranu čuvene singl ploče. Dvadesetak dana kasnije, na radio stanici WHBQ u emisiji ,,Red hot and blue”(posvećenoj isključivo bluzu)premijerno je emitovan kjlučni Elvisov rock and roll singl – bio je to 3. jul 1954. negde oko 21 čas i 30 minuta…u svetski etar je pušteno ,,Sve je u redu, mama”, inicijalni rockerski virus koji će zaraziti mnoge učmale i rigidne sisteme tadašnjeg, posleratnog sveta. Usledila je odmah burna reakcija stanice – u toku noći i sutradan disk- džokej Devey Philips dobio je oko 6000 molbi da pesma bude ponovljena! Fenomen zvani rock and roll krenuo je u osvajanje sveta! Frka je bila neviđena…

Heartbreak hotel/klati se i valjaj…

    Ubrzo, nakon početnog šoka,usledio je drugi Elvisov singl: I don’t care if the Sun don’t shine/Good rockin’ tonight. Singlove su potom propratile brojne koncertne aktivnosti – bendu je pridodat bubnjar D.J.Fontana, pa je na taj način stvoren klasični četvoročlani rock and roll bend… Početak 1955. donosi novi singl – 8. januara izlazi Milkcow blues boogie (obrada blues standarda veterana Sleepy John Estesa) i You’re heartbreaker. Slede ih I’m left ,you right,she’s gone/Baby lets play house u aprilu i Mistery train/I forgot to remember to forget peti i poslednji singl za Sun records, objavljen u avgustu – bile su to verzije pesama Juniora Parkera. Početni uspeh i slava lagano donose i prve veće sume novca – buduća ’’ergela“ Elvisovih kadilaka dobila je svoj prvi primerak. Nažalost, tu se negde krije i uzrok pada koji će nastupiti deceniju – dve kasnije: lažni sjaj, žene, droga, alkohol i svi drugi mogući poroci, posledica početnog enormnog uspeha u mašineriji zabavne industrije ( u čega se vremenom pretvarao divlji rokenrol, obuzdan ukalupljivanjen novcem u zabavu za dokone milione uspaljenih šiparica i domaćica) biće kamen spoticanja Elvisa i mnogih posle njega.Oni koji na to nisu pristajali bili su nemilosrdno uništeni i perfidno sklonjeni na margine. Kao i sve stvari u životu, rock and roll je već u vlastitom začetku nosio u sebi zametak samouništenja – nakon početne faze euforije i belog usijanja sam je počeo da jede sopstvenu decu, vremenom se pretvorivši u vlastitu parodiju i zabavu klonirane kopiladi…

…Vratimo se ipak na početak bezbrižne i burne storije, period naglog uspona i totalne fascinacije sveta novonastalom pojavom. Na jednoj od brojnih turneja Elvis upoznaje ključnog čoveka buduće karijere, menadžera Toma Parkera. ,,Samo ti mene slušaj sinko,i bit ćemo bogati kao maharadže”, prve su reči Parkerove nakon potpisivanja ugovora sa RCA-Victor koncernom. Idila je mogla da se nastavi! Pesma koja je definitivno pokrenula svet ugledala je svetlost dana 10. januara 1956. godine – bio je to legendarni Hotel srcelomaca( Heartbreak hotel). Burna medijska kampanja ispratila je objavljivanje jedne od ključnih pesama novog žanra – putem januarskog TV showa pesma je prezentirana milionskom auditorijumu. U februaru je usledilo još jedno gostovanje sa blues standardima Shake, rattle & roll /Flip, flop & fly  Big Joe TurneraPrvi Tv nastupi bili su pravi šok za puritansko-konzervativni deo publike: kako to obično biva, sveprisutni dušebrižnici i stupidni licemeri digli su pravu pravcatu halabuku i poziv na linč iznervirani preglasno-iritirajućom muzikom. Usledile su reakcije svih mogućih medija i udruženja – kao vrhunac bih izdvojio moronski potez majstora šlagera i komercijalnih ljigavosti Franka Sinatre:uplašen uzletom nečeg sasvim novog i različitog on je rock opisao kao ,,afrodizijak s vonjem ukišeljene sperme i muzikom uz koju maršira masa delikvenata”?!?Lucidno, nema šta!

… Naravno, SISTEM je na vreme osetio odakle vetar duva, praveći od početka lažne ustupke omladini i budućim rok-zvezdama: novac i falsifikatori polako su i perfidno ulazili u pore muzike koja je svoju snagu oduvek crpla sa ulice i bede radničke klase, ma iz kog sistema oni dolazili. Politička profilisanost rock and rolla uglavnom je bila jasna i usmerena ka pobuni protiv bilo kakvih vrsta eksploatisanja ili ukidanja slobode(makar u iskrenoj, početnoj fazi) – ipak, sve u životu uglavnom ima svoju cenu. Droga, novac i medijska manipulacija nagrizali su lagano iskonsku snagu bunta ulice i obespravljenih, stvorivši na kraju od mnogih rokera i samog pokreta upravo ono protiv čega su se mnogi koji nisu više među nama zapravo i borili – TRULEŽ; LJIGU; MORONE I OPŠTE NIŠTAVILO. Crnačko poreklo rock and rolla samo je još dodatno doprinelo otporu prema pokretu. Časopis ’’Variety”donosi upozorenje svim muzičarima da se ,,čuvaju muzike koja pornografske razglednice pretvara u šlagere”.Vrhunac gluposti i ,,lova na veštice”stigao je od američke nacionalne komisije za suzbijanje kriminala! U svom izveštaju upućenom Kongresu ona traži zabranu prodaje rock and roll ploča jer,,ta muzika potiče omladinu na kriminal?!?… Marta 1956. pojavljuje se prvi Elvisov album Elvis Presley . Prate ga moćni singlovi Blue suede shoes, obrada klasika Karla Perkinsa i My baby left time, još jedan od standarda već pomenutog Crudapa. Za pop pesmu godine proglašen je esencijalni singl Don’t be cruel, da bi uspeh upotpunio snažan rollerski hit Hound dog(takođe obrada bluz standarda), pesma koja se pojavila na vrhu sve tri američke top liste – country, pop i blues i koja se prodala u neverovatnih 9 miliona primeraka. Nisku nezaboravnih hit singlova nastavlja u oktobru Blue moon, kao i drugi album Elvis. Sa albuma je skinuta srceparajuća balada Love me tender(naziv pesme je ujedno i naziv prvog u nizu Elvisovih filmova, još jedne značajke duge karijere, koja će se vremenom pretvoriti u gomilu komercijalnom đubreta bez ikakvog sadržaja ili smisla), i pesme Love me/Any way you want me. Vrhunac svega bila je trijumfalna američka turneja. Jedan od brojnih povijesnih susreta desio se dana 4. decembra dotične godine: tog datuma susreli su se Carl Perkins, Jerry Lee Lewis, Johnny Cash and Elvis u Sun Recordsu, Memphis, snimivši krucijalni materijal, koji će se zbog izvesnih zavrzlama pojaviti u javnosti par godina kasnije pod nazivom The Million dollar quartet. Sve u svemu, 1956. je bila godina definitivnog Elvisovog proboja i laganog ulaska u legendu…

 Jailhouse rock/novac u rukama

    I naredna, 1957. godina, bila je više nego uspešna. Svet ili makar njegov manje levlji deo dobio je prvu rock and roll ikonu. Kralj rocka bio je ustoličen na pijedestal večnih. Godina započinje singlom Peace in the valley, te pesmama Too much/Playing for keeps. Tokom marta Elvis kupuje čuvenu vilu u Gracelandu i novi kadilak. Tom Parker pokreće čitavu industriju kiča sa Elvisovim likom – američki san počinje da biva stvarnost. Međutim… Elvis vremenom postaje zarobljenik sopstvene slave: američki san ironično ga pretvara u beskrvni objekat obožavanja, marionetu na koncima rock industrije koja tih godina hvata moneymakerski zalet – rađa se novi fetiš u oblandama lažnog sjaja i puke duševne praznine koja bezidejno štanca nove i nove, uvek iste ,,hitove”. Nešto od te tužne priče pokušaće deceniju-dve-tri kasnije da otklone malobrojni underground-punk rock-nezavisni bendovi, ali…

… Mnogo pre svih tih nemilih scena Elvis nastavlja niz nezaboravnih remek dela koje će ovekovečiti rock istorija i srca mnogih fanova koji su hteli od života nešto više i drugačije. Ispiranje mozga nije bio dovoljan vid ,,zabave”. Novi singl zvao se I’m all shook up, a slede ga istoimeni album i film Loving you sa nekoliko novih bisera: Teddy bear, Party, Mean woman blues & Got a lot living to do. Septembra meseca pojavljuje se Elvisov treći film, ključni Jailhouse rock. Smatra se da je ovaj film, uz The Girlcan’t help it, najbolji rock film pedesetih godina. Bio je to apsolutni vrhunac jednog mladog čoveka, koji je za kratko vreme uspeo da ostvari većinu svojih ideja i snova, dajući jednoj muzici i pokretu novi zamah i makar malu iskru poštovanja koja mu je u godinama povoja bila tako potrebna. Svojim scenskim nastupom, imidžom i stilom kreirao je novi vid ophođenja i izražavanja mladih ljudi, stvarajući, makar u pesmama jedan mnogo slobodniji i humaniji svet, željan pravih vrednosti i odsustva političke mržnje. Svet je makar na trenutak poprimio vedrije tonove klateći se uz tonove novih generacija…

The Rise and fall of rock & roll Pelvis

    Dan 24. mart 1958. bio je jedna od životnih raskrsnica Elvisa Prislija – on odlazi u vojsku. Po rečima samog Presleyja, bio je to na neki način suštinski, simbolički kraj njegove mladalačke i kreativne rock and roll priče. Nakon povratka, to više nije bila ista ona energija, isti buntovni i kreativni mladi čovek, isti neobuzdani, sirovi, izvorni, bazični rokenrol oslonjen na bogatu tradiciju američkog bluza… Bleda senka nekadašnjeg Elvisa potom je bauljala naredne dve decenije scenom, vremenom se pretvarajući u tužnu, tragikomičnu parodiju sebe same…

… Nedugo nakon odlaska sa scene na tržištu se pojavljuju singlovi:Wear my ring around your neck, Hard headed woman & Trouble, a zatim i film King creole. Tokom prvog odsustva iz vojske Elvis snima niz novih pesama: I got stung, One night, Fool such as I, Big hunk of love & I need your love tonight. U avgustu iste godine desila se porodična tragedija – umire Elvisova majka, žena uz koju je bio tako bolno vezan ceo život. Bio je to još jedan događaj koji potpuno menja Elvisovu ličnost – on postaje znatno ozbiljniji i njegova karijera počinje da se menja. Nekadašnja sirova energija, eksplozivnost numera i ludilo scenskog nastupa jednostavno nestaju, ustupajući mesto nekim novim, znatno blažim i kompromisnijim formama izražavanja – pravi Elvis izgubio se u vrtlogu pređašnjeg vremena. Sagoreti ili izbledeti, ostalo je večno pitanje rokenrola…

… Godine 1959. izlazi album For fans only i singl I need your love tonight. Sledi ih potom kompilacija hitova. Marta 1960. Elvis je ponovo na sceni. On ili samo njegova izbledela sena, odbljesak vremena u kojem je rušio sve pred sobom i gradio neki sasvim drugačiji svet. Mladalačka energija, kombinacija neukrotivosti i divlje seksualnosti, zamenjena je bezbojnom ispraznošću i izbledelom slikom jednog pripitomljenog šlager pevača. Nažalost, preokret je usledio i u muzičkom pogledu: primarni, sirovi i izvorni rock and roll sound lagano je nestajao iz Elvisovog repertoara – zamenio ga je fino upakovani mainstream empty sound i balade za nesrećne usedelice. Britka oštrica je otupljena, a veza sa korenima nestala je nepovratno. Bleda senka nastavlja pod istim imenom put ka neprepoznatljivosti i samoparodiji. Pomenuta tendencija prikazana je već na prvom post-army singlu Stuck on you. Gostovanje u TV emisiji neizbežnog Sinatre bio je potpuni šok za većinu fanova. Stvar donekle popravlja povratnički album Elvis is back, sa nizom novih numera rock usmerenja: Such a night, Girl of my best friend, Mess of blues, Feber & It’s now or never, antologijski hit singl, verzija Carusove O sole mio. U oktobru se pojavljuje film i soundtrack G.I.blues, sa kojeg su skinuti singlovi: Wooden heart & Tonight it’s all right for love, a u toku decembra film Flaming star i prvi Elvisov gospel album His hand in mine. Naredna godina počinje hitom Surrender i serijom dobrotvornih koncerata. U aprilu izlazi prvi dupli album Elvis by request, u maju singl I feel so bad, obrada bluesa Chucka Willisa, a potom i album Something for everybody. Bila je to izuzetno kreativna faza:u junu se pojavljuje film Wild in the country, u avgustu singl Little sister, koji nudi ugođaj primarnog rock and roll sounda i energije. Slede ih novi film i album Blue Hawaii i singlovi: Rock-a-hula baby & I can’t help falling in love

Uprkos mnoštvu kvalitetnih muzičkih brojeva zvezda Elvisa Presleyja sve više je tamnila. Objektivne okolnosti činile su brojne promene na muzičkoj rock sceni: pre svih to se odnosi na nagli uzlet i preuzimanje vodeće uloge od strane novog britanskog pop-rock talasa, predvođenog pre svega legendarnim Bitlsima. Pored njih kreće talas popularizacije soul zvuka i rhythm/bluesa čiji su glavni eksponenti bili Otis Reding i Aretha Franklin, s jedne, i Yardbirds i the Rolling Stones, s druge strane. O pojavi i značaju jednog Bob Dylana i celog protestnog folk pokreta u Americi, suvišno je trošiti reči. Na sve strane javlja se masa novih rockandrollera donoseći nepresušnu novu energiju i sveže ideje – jednostavno, bilo je to doba najvećeg procvata rock and rolla gde uopšte nije bilo mesta za folirante ili kompromisne tipove, osobe koje žive od beskonačnog ponavljanja istog starog šablona. Subjektivnu okolnost Elvisovog nestajanja i gubljenja u vremenu već smo ranije obrazložili – treba samo dodati folirantski pokušaj Elvisovog menadžera da ga sve više forsira putem komercijalno ljigavih filmova na uštrb nekadašnjih koncertnih aktivnosti. Upadajući vremenom u komercijalni i banalni kliše, Elvis je sve više gubio vezu sa korenima i publikom – o bilo kakvoj relevantnoj kreaciji nije moglo biti reči. Elvis vremenom postaje bleda senka sklona narkoticima i samosažalenju… Debeli, slavom i ispraznošću otupljeni Elvis, bleda senka samog sebe, kao nekadašnjeg predvodnika i kreatora silovitog rokenrol talasa koje je zapljuskivao obale Amerike i ostatka sveta bauljao je još neko vreme totalno izgubljen na sceni i svom svetu narkotika…

… Nakon februarskih singlova: Anything that’s part of you & Good luck charm , usledila je serija filmova: beskonačni i besmisleni potrošački niz namenjen fanatičnim obožavateljima koji su još jedini tako nešto mogli da svare. Svet džet seta i lažnog sjaja, produkt sterilnog potrošačkog društva i muzičke star industrije, dobio je novu ikonu i žrtvu: kalifornijske plaže i šoping u kombinaciji sa seksualnim bahanalijama i narkoticima postali su jedini deo Elvisove svakodnevnice: ono protiv čega se kao mladić nekad borio snašlo ga je ironijom sudbine kao kletva – postao je žrtva industrije idola…

Show must go on,big boss man

    Ipak, pre konačnog kraja, koji je usledio deceniju kasnije Elvis se nakon burnog džet-set života i raznih nebuloza nanovo diže iz mrtvih. Da li ga je podstakla ljubav  prema Prisili, ženi sa kojom se venčao maja 1967. godine ili su podsticajna bila burna društveno politička zbivanja tih godina, propraćena najoriginalnijim i esencijalnijim likovima i pojavama u istoriji rock muzike: Jimi Hendrixom, Frankom Zappom, Doorsima ili Velvet undergroundima ostaje nam samo da nagađamo. Postoji samo jedna opšta činjenica: bile su to neponovljive godine,večni vatromet u kojem je rock and roll dosegao same vrhunce vlastite misije i kreacije, ali  i nakon kojih je krenuo strmoglavom stazom sunovrata koji će se zaustavljati u nekoliko manje tužnih momenata. Dakle, Elvisov kratki revival bio deo sveopšte euforije zlatnog doba jedne muzike i subkulture,vremena kad je svet bio daleko prijatnije mesto za život…

… Godine 1968. Elvis snima nekolicinu bitnih singlova, dostojnih njegove nekadašnje veličine: Big boss man, USA male & Guitar man, bile su obrade Jimmy i Jerry Reeda dostojne pažnje. Povratnički koncert – prvi javni nastup još od 1961. bio je totalni trijumf čoveka sa kojim je mnogo šta upravo i počelo: impresivan i markantan, šmekerski obučen u rokersko, crno kožno odelo nekadašnjeg buntovnika bez razloga( u najboljem stilu pedesetih) i uz šeretski osmeh, Elvis se vratio u punom sjaju, oslanjajući se pre svega na vanvremenske rock standarde s početka karijere. Uspeo je još jednom da pokaže da vera i ljubav u pravu stvar ne poznaju bilo kakve prepreke: bio je to čisti i iskreni rock and roll obrazac koji tu vrstu muzike i poimanja života čini tako originalnom i nepodkupljivom… makar u ta idilična vremena. Svet je još jednom dobrovoljno bio pod kraljevim nogama. Nažalost ne duže od par godina…

… Priča o vaskrsu starog, dobrog Elvisa Prislija, kralja rokenrola sa kojim je cela priča i počela nastavlja se u januaru 1969. : mesto zbivanja – naravno Memfis. Tokom desetodnevnog radio programa Elvis snima 36 novih pesama koje će se tokom godine pojaviti na tržištu. Nova kreativna energija i neviđena Elvisova harizmatična aura ponovo su sijali punim sjajem – najbolji su dokaz kao i uvek bile njegove čarobne pesme, glas i emocije. Prvi u seriji novih uspeha bio je singl In the ghetto, objavljen u aprilu mesecu. Istovremeno se pojavljuje i pesma How great trou art. Novi sjajan singl Suspicious mind bio je samo uvod u tandem trjumfalnih povratničkih albuma: Back in Memphis & From Elvis in Memphis. Punoći uspeha doprineli su propratni koncertni nastupi i napokon dva dobra Elvisova filma: Charro & Trouble with girls. Uspon karijere nastavio se i tokom 1970. godine : singlovi Kentucky rain, The Wonder of you & You don’t have to say you love me, a potom i album On stage propraćen američkom turnejom bili su vrhunci novog Elvisovog uzleta. I kako sve lepe i dobre stvari u životu kratko traju (ali mnogo vrede) ponovo nam je pokazao sam Elvis Presley. Razvod od Prisile i novi upad u zamke industrije: izdavačku megalomaniju i liniju manjeg otpora – komercijalu, definitivno su počeli da lome Elvisovu ličnost. Godine burnog života, slave, laži i novca kombinovane sa sve većim brojem sedativa i droga tiho su uništavale već odavno načetog Elvisa. Nestajala je čak i njegova fizička lepota u naslagama sala – jedan od njegovih glavnih srceparajućih džokera. Uprkos nekolicini novih brojeva: American trilogy, There goes my everything, Burning love &  Always on my mind Elvisov svet se mučno urušavao pod naslagama prošlosti i nenaplaćenih računa… Cena uspeha naknadno je debelo naplaćena – sa svim kobnim kamatama. Nijedan se uspeh u životu ne prašta, a unutar rokenrola on je uvek najviše stajao – plaćao se samim životom!…   

The End is always near

    Definitivan Elvisov kraj, onaj fizički, usledio je 16. avgusta 1977.. Ostala je samo legenda i pesme koje nikad ne umiru. Sećanja u srcima miliona ljudi najbolje su merilo nečijeg uspeha. Iako je vremenom izbledeo, pretvorivši se u žalosno parodičnu ruinu Elvis ostaje jedan od retkih velikana u holu besmrtnih: ako ni zbog čega drugog a ono zbog hrabrosti i snage da u začetku progura jednu veoma ozbiljnu priču o životu, jednostavno nazvanu ROCK and ROLL. Muzika je ipak jedini prijatelj koji sa vama ostaje do samog kraja, kraja koji je uvek tako blizu! Ili kao što to pesnik Shelley jednom romantičarski napisa:,,Mir, mir, on nije mrtav, samo je utonuo u san o životu!”.

                                                                                                                                                                                

Leave a Reply

%d bloggers like this: