Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

VINYL

GREAT FUCKING BAND : RAMONES

Kad bubnjar iz pozadine zaurla : “ One, Two, Three, Four” prirodno je da odmah pomislim na Ramonse. Uz “ Gabba, Gabba, Hey” , “1-2-3-4” bio je zaštitini zvuk četiri dugokosa momka sa ravnim šiškama, kožnim jaknama, pocepanim farmericama i starkama na nogama. To što su bili “prvi, pravi punk bend na svetu” meni ne znači mnogo. Ja sam bio metalac…Ipak, njihova energija me je privukla na prvo slušanje. Kratke, jezgrovite i pre svega pevljive pesme na prvom njihovom albumu kojeg sam se dočepao sasvim slučajno, “Rocket To Russia”, bile su antonim svemu što sam do tada slušao. “Nigde nijednog sola, čoveče” ! “Ovi nemaju pojma, nemaju solo gitaru”, govorili su mi neki drugari. Par dana posle toga dobio sam snimljenu kasetu na kojoj je pisalo “Its Alive!” (čak nije bilo ni spiska pesama) i bio sam i kuvan i pečen. Ja, metalac, nisam sasvim prešao u (tada) suparničku pankersku ekipu, ali sam uporedo slušao i Mejdene i Ramonse, i Motorhede i Kleš. Sve je to meni bilo super i nije mi bilo jasno zašto moram da se opredelim za koga sam. Jeste da sam par godina kasnije dobio u Beogradu batina od pankera zbog duge kose i majice sa aplikacijom Mejdena, ali nekako me ljutnja zbog toga nije dugo držala. Verovatno jer ni sam znao tačno kojem taboru pripadam. Imidž mi jeste bio metalski, duga kosa, iscepane farmerice, starke…Čekaj ! O kome se ovde govori ? Pa tačno tako su izgledali Joey, Johny, Dee Dee i Tommy (kasnije Marky, Richy ili CJ) Ramone. Što bi rekao Lemmy : “R-A-M-O-N-E-S” !

Dakle, ovo je priča o Ramonsima…

… Članovi Ramonsa su se upoznali još kao tinejdžeri, u delu Kvinsa kojeg je nastanjivala srednja klasa, Forest Hilsu, a privukla ih je zajednička ljubav prema bendovima poput New York Dolls, The Stooges ili MC5 i garažnom rocku šezdesetih. Neki od njih su već svirali u raznim bendovima. Džoni  i Tomi su bili u srednjoškolskom bendu ’Tangerine Puppets’, a Džoi je na kratko bio u lokalnoj glam rock grupi pod imenom ’Sniper’.

Prva postava Ramonsa uključivala je Jeffry Hymana na bubnjevima, gitaristu Johna Cummingsa, i Douglasa Colvina kao pevača i bas gitaristu. Colvin je prvi odlučio da koristi prezime Ramone, i nazvao se Dee Dee Ramone. Bio je ’inspirisan’ činjenicom da je Pol Makartni koristio pseudonim Paul Ramone kada se inkognito prijavljivao u hotelske knjige! Ostali članovi benda su ga sledili i promenili imena; Hyman je postao Joey Ramone (prema pevaču Džoiu Levinu koji je imao tinejdžerski hit “Yummy, Yummy, Yummy”), Cummings je postao Johnny Ramone, a sama grupa je dobila naziv Ramones. Takođe, u to vreme reč ’ramone’ se povezivala sa nasiljem i neredima na ulicama.

Brzo nakon što je bend sastavljen, Di Di je shvatio da ne može da svirati i peva odjednom (ali je nastavio da odbrojava tempo na početku svake pesme sa svojim ”1-2-3-4!”). Džoi ga je zamenio, ali ni on takođe nije mogao da svira bubnjeve i peva, pa je mesto bubnjara ostalo upražnjeno. Bend je održavao audiciju za bubnjara, u Performance studiju, gdje su vežbali. Tamás Erdélyi, menadžer, koji je tada bio  zaposlen u  studiju i poznanik članova benda pokazivao je kandidatima šta i kako treba da sviraju. Postalo je očito da je bio bolji od bilo koga drugog, i pridružio se bendu kao Tommy Ramone. Bio je najmotivisaniji od četvorice da što pre dođu do vrha, i prvi ih je doveo u studio.

Svoj prvi nastup imali su 30. marta 1974. u Performance studiju. Njihove prve pesme bile su kratke i brze, prosečnog trajanja oko 2 minuta. Prve nastupe vežu uz legendarni CBGB’s, nekadašnji country i bluegrass bar na donjem Manhattanu, u kojem su se ustalili do kraja leta te godine svirajući setove ne duže od 20 minuta i pred jedva 10 do 15 ljudi. Prvi album pod nazivom “Ramones” izdali su za Sire Records i bili su, uz Patti Smith, jedini punk bend u New Yorku koji je imao ugovor sa izdavačkom kućom. Usledili su nastupi pred 20 hiljada gledalaca, kada su svirali kao predgrupa bendu Ricka Derringera, tadašnje ogromne zvezde, a vrlo brzo i kao podrška velikom Johnny Winter-u. Iako ih publika nije primila baš najbolje, članovi benda su kasnije rekli da su im ti nastupi pomogli da učvrste svoje stavove da postanu velika i poznata grupa.

Bend je brzopotezno snimio svoj prvi album ’Ramones’ za samo četiri dana. Brzo se pročuo glas o njima i niko iz ondašnje svetske muzičke rock industrije nije mogao da ostane ravnodušan nakon slušanja . Počeli su se osnivati bendovi po uzoru na njih, a u Britaniji se pod direktnim uticajem ovih ’Njujorkera’ u crnim kožnjacima, izderanim starim farmericama i ’Starkama’ koj jedva sastavljaju par osnovnih gitarskih rifova, rađa novi pokret koji će iz temelja razdrmati pop kulturu – otprilike tako nekako stvoren je Punk. Ramonsi brzo nastavljaju sa snimanjem novih ploča jer su nakon prvog napisali pesme za još dva albuma: ’Leave Home’ i ’Rocket to Russia’. Nakon toga sledi ’It’s alive’!, po mnogima najbolji live album ikad, mada je to vrlo diskutabilno, jer niti su Ramonsi fantastično svirali, niti je koncert snimljen mnogo kvalitetno, ali su njihova energija, stav i brzina bili njihove glavne vrline i ono što je slušaoce očaravalo.

Albumi koji su sledili imali su donekle drugačiji zvuk, što je skoro bilo i razumljivo, jer su, pre svega, naučili da sviraju i stekli su iskustva u komponovanju i građenju struktura pesama, pa su već pravili pesme i od tri i četiri minuta. Na ’End of the Century’ (inače, prvom albumu na kojem je svirao novi bubnjar Marky Ramone, pravo ime mu je bilo Marc Bell, koji je zamenio Tomija koji se vratio svojoj prvoj ljubavi, produkciji) angažovali su Phila Spectora za producenta, ali su se brzo pokajali jer ih je ovaj terao da snimaju po cele dane i noći, a do tada su sve ploče završavali za nekoliko dana. Legenda kaže da je u jednom trenutku Di Di rekao producentu kako mu je svega dosta, da prekida snimanja i da hoće da ide kući, na šta mu je Spector odgovorio uperenim pištoljem  u srce i rekao : “ Ako ne nastaviš, pucaću!” Za taj album su snimili pesmu ’Chinese rock’ u kojoj je Dee Dee napisao tekst o svojoj dugogodišnjoj zavisnosti od heroina, i koju je Johnny Thunders ’pozajmio’ par godina pre za svoj prvi album, “L.A.M.F. “. Sledeći albumi ’Pleasant dreams’ i ’Subterranean Jungle’ su se najviše odmakli od starog Ramones zvuka, ali na ’Too Tough To Die’ se ipak vraćaju svom starom, jednostavnom soundu, a imaju i novog bubnjara jer je Marky otišao iz benda. Zamenio ga je Richie Ramone (Richard Reinhardt) koji je čuvao bubnjarsku stolicu za Markijev povratak (posle četiri godine i tri propuštena albuma, u čijim je snimanjima i promo turnejama učestvovao Richy) .

Dok je Džoni važio za samoproklamovanog šefa i vođu benda koji je hteo sve da ima pod kontrolom, Džoi je bio prilično stidljiv i povučen. Njemu je upravo muzika pomogla da prevlada svoje psihološke probleme. I baš između njih dvojice došlo je do trzavica zbog ljubavi prema istoj ženi koja je ostavila Džoia da bi bila sa Džonijem za kojeg se kasnije i udala. Džoi nikako nije mogao da podnese taj udarac i dvojica velikih prijatelja od tog trenutka jedva da su progovarala, ali su idalje bili itekako važni šrafovi Ramonsa. Kao epilog cele situacije, Joey je napisao pesmu ’The KKK took my Baby away’ posvećenu “fatalnoj” Lindi.

Usledilo je potpisivanje za Beggars Banquet Records, reizdanje starih albuma u Evropi, odlična turneje po UK i Skandinaviji i Ramonsi su nekako povratili samopouzdanje i puni elana ušli u studio da bi snimili odličan “Animal Boy” sa nekoliko velikih hitova kao što su “ Somebody Put Something In My Drink”, “Love Kills” i anti-Regan himna “My Brain is Hanging Upside Down ( Bongo Goes To Bitburg)”. Album koji je izašao godinu dana kasnije “Halfway to Sanity” je bio mali korak unazad, ali je zato “Brain Drain” sa ogromnim hitom “Pet Sematary” (poguran uspehom ekranizovanog Kingovog klasika) i pesmama kao što su “ I Believe In Miracles”, “Ignorance Is Bliss” i “ Merry Christmas( I Don’t Wanna Fight Tonight) donelo bendu i dosta para.

Pošto ni Ramonsi nisu bili izuzetak kada su u pitanju sujete i svađe uzrokovane količinom novca, Di Di je naprasno rešio da kazni ostatak benda i otpočne solo karijeru koja nikad nije postala upešna. Na njegovo mesto došao je CJ Ramone (Christopher Joseph Ward) direktno iz Marinaca USA. Kasnije, posle raspada benda, sarađivao je baš sa Di Dijem u “Ramones Tribute Bandu” – “The Remains”. Svejedno , sledili su odlični lajv album “Loco Live” i još jedan planetarni hit “Poison Heart” koji je bio nešto najdalje od onoga što su Ramonsi svirali na svojim počecima, ali je doprineo da i album “Mondo Bizarro” prođe vrlo dobro kod publike. Ploča obrada “ Acid Eaters” nije bila nešto što bi poželeo svaki Ramones-fan, ali su njom članovi benda dali oduška nekim svojim željama i ego-tripovima. Tu ploču su Ramonsi posvetili američkim bendovima kasnih šezdesetih godina prošlog veka za koje su smatrali da su najviše doprineli popularizaciji rok muzike, a ujedno izvršili i ogroman uticaj na bend. Tako su se na ploči našli kaveri pesama bendova kao što su Rolling Stones, The Who, Jefferson Airplane, Love, Creedence Clearwater Revival i mnogih drugih.

Naziv poslednjeg studijskog albuma, ’Adios Amigos’ bila je i simbolična najava kraja. Nakon nastupa na Lollapalooza festivalu 1996, Ramonsi su se raspali, zbog neslaganja unutar benda, frustracija na ličnom nivou, pa i stalnih svađa zbog novca. Džoi je također priznao da je imao velikih problema s drogom i sa pićem u 80-ima. Prestao je da pije početkom devedesetih, ali je sve to ostavilo traga u njegovom organizmu jer mu je dijagnostifikovan limfom (jedan od oblika raka krvi) 1995. Nakon toga počeo je aktivno da se bavi jogom i da se zdravo hrani. Kasnih devedesetih počeo je da trguje hartijama od vrednosti na njujorškoj Berzi.

Poslednji nastup benda Ramones bio je u Holivudu, u Palasu. Nastup je snimljen i kasnije izdan na CDu pod nazivom ’We’re Outta Here’. Na nastupu su gostovali mnogi muzičari poput Lemmya Killmistera iz Motörheada, Eddie Vedera iz Pearl Jama, Toma Armstronga, Larsa Frederiksena iz Rancida, i Chrisa Cornella (tada je bio član benda Soundgarden).

Dvadesetog jula 1999, svi bivši članovi osim Ričija su se okupili u “Tower Recordsu” u Njujorku kako bi potpisivali autograme. To je bio zadnji put kada su se Ramonsi okupili svi zajedno. Nepune dve godine kasnije, tačnije, 15. aprila 2001. godine Joey Ramone je izgubio bitku sa rakom i preminuo. Džoni je nekoliko puta pokušavao da se pomiri sa Džoiem, ali je ovaj to uporno odbijao i ostao tome dosledan sve do svoje smrti. Džoijev nezavršeni solo album ’Don’t Worry About Me’ izašao je u februaru sledeće godine za Sanctuary Records.

Iste godine Ramonsi su dobili svoje mesto u Rock ’n’ Roll Hall of Fame. Na ceremoniji Johnny, Tommy, Marky i Dee Dee su govorili u ime benda. Džoni je tada u govoru podržao politiku tadašnjeg predsednika Džordža Buša (na zaprepaštenje i razočaranje mnogih), Dee Dee je čestitao i zahvalio sebi. Nažalost, ovo mu je bilo zadnje javno prikazivanje, jer je dva meseca kasnije umro od predoziranja heroinom. Na toj ceremoniji, bend Green Day je izveo ’Teenage Lobotomy’ i ’Blitzkrieg Bop’ u čast svojih idola.

Johnny Ramone je umro od raka prostate, 15. septembra 2004. Ostali iz benda su i dalje živi i polako krčme zaostavštinu benda, na žalost ili na sreću fanova.

Ramones su bili jedinstvena američka grupa, i vode se kao prvi pravi punk bend. Smatraju se ’očevima punka’.Priznato im je da su definisali zvuk i stav 1970-ih, iako, po nekima, nikad nisu postigli ogroman uspeh kao njihovi savremenici The Clash ili Sex Pistols, ali su svejedno imali velik uticaj na punk i alternativnu rock scenu. The Ramones su takođe pank približili pop-kulturi, a najbolje ih je opisao sam Džoi Ramon u jednom intervjuu gde je rekao : ”The Ramones were, and are, a great fucking band!

Delovi teksta su preuzeti sa sajta www.rirock.com i članka – Ramones, opsežna biografija

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: