Killing Joke – Pylon

Killing Joke je s radom započeo 1979. u doba postpunk eksplozije u londonskom Nothing Hillu i definitivno je jedan od najuticajnijih, najzanimljivijih i najkontroverznijih bendova današnjice, koji je prevalio put od punka, preko postpunka, dark rocka, noise rocka, industriala, electra do metala, ali uspeo je zadržati svoj prepoznatljiv stil. Dosad su snimili četrnaest albuma a Pylon je njihov petnaesti album.

Killing Joke je bend koji nikad nije dosegao visine koje je zaslužio. Mnogi poznati muzičari i grupe ih pominju kao svoje uzore (Metallica, Nirvana, Foo Fighters,na primer) ali bend nikad nije postao planetarno poznat i nikad nije zauzeo vrhove top lista. Možda je to i dobra stvar za Jaza Colemana i njegovu grupu jer nije morao da pravi kompromise i čitavu karijeru je gurao ono što je njemu padalo na pamet i nije morao da se šlihta izdavačkim kućama, muzičkim producentima i agentima.Večito je balansirao između punk stava i alternativnog elektro industrial zvuka. Tako kje bilo i sa pristupom u pravljenju ovog albuma  Iako nije na nivou meni neprevaziđenog “Pandemonium” albuma ovaj CD ima svoju priču,svoju snagu i svoje mesto među fanovima Jaza Colemana.Posedujem ” deluxe edition” izdanje ovog albuma” i ono se sastoji iz dva diska.Originalnog i bonus CD-a na kojem su neki restlovi i remiksi i moram da priznam da bih preživeo i bez tog drugog diska. Ovaj “pravi disk” je nešto drugo. Upečatljiva smeša industrial zvuka i alternative i punk melodija čini da ovaj album mora da bude sastavni deo svakog audiofila koji sebe naziva underground fanom.

” Euphoria “,” I am The Virus” i pogotovo ” New Jerusalem” su najjači delovi ovog albuma ali i ostale pesme nisu mnogo lošije tako da svakom ko je ranije imao susreta sa ovim bendom komotno mogu da preporučim i ovaj album. Ostalima koji ne znaju puno o Killing Joke preporučio bih za upoznavanje albume kao što su ” Pandemonium”,” Brighter Than 1000 Suns” i “Democracy” mada mislim da ih i ovaj album neće razočarati.Naprotiv.