Malo je ovako kriminalno potcenjenih bendova kao što je američki trio pod imenom KING’S X. Takođe je retkost da bend koji traje zvanično još od 1985. godine (mada koreni benda zadiru još u 1980. godinu, a u istom sastavu je snimio istoimeni album pod imenom SNEAK PREVIEW) nijednom nije menjao postavu za trideset i kusur leta. Mesto nastanka benda je Springfild, Misuri, ali su se trajno nastanili u Hjustonu da bi bili bliže izdavačkoj kući koja im je prva ponudila ugovor, Star Song Records.
Ipak prvi album, “Out Of The Silent Planet” izdaju za MEGAFORCE, tadašnjeg Hevi-metal orijentisanog izdavača, tako da ih od početka nezasluženo prati fama da su teškometalni bend, što je prilično daleko od istine. Album je kritika nahvalila i prehvalila, kao uostalom i većinu ostalih njihovih izdanja, ali publika baš nije pohrlila da ga kupuje. Bez obzira na sve, bio je to odličan album koji je čak, stidljivo, ušao i na neke američke top-liste. Ono što ih je izdvajalo od tada popularnih stilova, iako su koketirali sa tvrđim zvukom su bili pametni, mahom SF I filozofski tekstovi i ponegde čak “Beatles-like” melodije.
Drugi LP” nazvan “ Gretchen Goes To Nebraska” iznedriće pesmu koja je ostala njihov zaštitni znak do današnjih dana – “ Over My Head” i ponovo je naterao kritiku u euforiju, ali se broj fanova nije značajno povećao, za šta su donekle i sami krivi, jer su na turneje išli sa žanrovski dijametralno suprotnim izvođačima, od thrashera Anthrax i Suicidal Tendencies do AOR orijentisanog Billy Squier-a, tada jednim od gospodara američkih radio stanica, pa sve do Living Colour-a kojima su, istini za volju i bili nekako najsličniji, pa publika, uvek spremna da “ukalupljuje” bendove nije znala gde tačno da ih svrsta. Treća ploča “ Faith, Hope, Love” je i dan-danas njihova najprodavanija sa singlom “Its Love” koji je čak došao do šestog mesta američke top-liste najprodavanijih singlova tako da se može reći da su tada prvi put zaradili ozbiljnije novce.
Uspeh albuma nije slučajan jer je bend svesno napravio zaokret u zvuku i produkciji pa smo od mešavine hard roka, fanka i grandža dobili jednu prilično “radio-friendly” ploču sa dosta hrišćanski orijentisanim tekstovima pa su KINGS X neko vreme nosili etiketu “hrišćanskog” benda, tačnije, do trenutka kada je basista i pevač Dag Pinik objavio da je homoseksualac . U februaru 1991. godine su se pojavili na naslovnoj strani časopisa “Rolling Stone” što je bio znak da su uspeli u životu. Sledi opet začuđujuća odluka da na turneju po Evropi krenu sa “ dinosaurusima” kakvi su Iron Maiden i AC/DC. U jeku turneje menjaju izdavača i potpisuju za mnogo veći ATLANTIC RECORDS. Simbolišući novi početak, novi album nazivaju samo imenom benda – KINGS X i na njemu nude dosta mračniji i hermetičniji zvuk što dovodi do odliva jednog broja novostečenih fanova.
Album se ne prodaje dovoljno dobro, ali u Engleskoj dolaze na 46. mesto tamošnje Top-liste što će im i danas biti najveći uspeh. U jeku najezde “grunge” zvuka bend po prvi put “tera” modu i unajmljuje producenta Brendana O’Brajena koji je producirao najveće uspehe Pearl Jama i Stone Temple Pilotsa, pa je i peti album „ Dogman“ bio veoma blizak grandžerima što je imalo za posledicu da na sledeću turneju krenu kao podrška Pearl Jam-u. Dosledni sebi, nešto kasnije na turneji prate i Scorpionse, Motley Crue pa čak i Type O Negative, predstavljajući se različitim vrstama publike. Pošto nisu opravdali očekivanja ATLANTIC labela, isti gubi interesovanje za bend i bukvalno ga ostavlja na cedilu odbijajući da za sledeći album “Ear Candy” štampa više diskova od prvog tiraža što je značilo samo jedno – razlaz izdavača i KINGS X-a.
Dve godine kasnije, tačnije 1998. KINGS X se seli u METAL BLADE RECORDS i za njih izdaje prilično neubedljive ploče „Tape Head“ i „Please Come Home…Mr. Bulbous“ i na njima se vraća korenima, ali bez većeg komercijalnog uspeha. Rešeni da nešto promene, snimaju „ Manic Moonlight“ jedan od njihovih najboljih albuma, sa naglašenim „funky vibe-om“, na kojem eksperimentišu najviše u karijeri i na kojem imaju nekoliko odličnih singlova, među kojima je i meni omiljeni „ Skeptical Winds“ sa sjajnim repetativnim rifom i Pinikovim glasom propuštenom kroz efekat. Sledeći, deseti album „ Black Like Sunday“ sadrži neke ponovo snimljene stare pesme i neke do tada neobjavljivane pesme napisane još u vreme kada su se zvali „The Edge“ i „Sneak Preview“. Prvi pravi live album benda izašao je kao dvostruki CD pod imenom „Live Over All The Place“ i sadržao je snimke sa raznih koncerata tokom cele karijere KINGS X-a.
Sledeće poglavlje u eri benda počelo je prelaskom u „INSIDE OUT MUSIC“ i ja bih ga nazvao „ svoj na svome“ jer su po meni, KINGS X prvenstveno progresivni bend, konglomerat toliko muzičkih pravaca da je to baš teško objašnjivo. Iste, 2005. godine izlazi im trinaesti album „Ogre Tones“ koji označava povratak klasičnom „KINGS X“ soundu. Sledi tri kasnije godine dosta dobar „XV“ i još jedan dupli živi „ Live Over London“ na kojem su ovekovečili njihov koncert u „Electric Ballroom“ hali u Londonu.
Početkom 2012. godine na turneji po Americi, bubnjar Džeri Gaskil je doživeo težak srčani udar i Dag Pinik i gitarista Taj Tabor su odlučili da bend ostane u stanju hibernacije dok se Džeri potpuno ne oporavi. Tek tri godine kasnije KINGS X ponovo počinju sa turnejama, a trenutno je bend u studiju gde priprema novi album, prvi posle deset godina pauze, a u planu je i nova turneja po SAD.
Da rezimiram, KINGS X je još jedan od neopravdano zapostavljenih bendova vrhunskog kvaliteta, ali su nešto svojom krivicom, lošim odlukama u karijeri, a nešto prouzrokovanom „lošom srećom“ i svesnim zaobilaženjem trendova, osim u pojedinim trenucima, što se pokazalo kao loš potez, ostali negde zaglavljeni između „kultnog“ benda i „svetski priznate“ rok atrakcije. Moj vam je savet, ako niste do sada slušali ovaj sjajan trio, vreme je da počnete…
…Jer, “Music, Music, Over My Head” !
Leave a Reply