Jednom su pitali Džimija Hendriksa : “Kakav je osećaj biti najbolji gitarista na svetu” ? Njegov odgovor je na iznenađenje novinara glasio : ” Nemam pojma, pitajte Rorija Galagera” ! Kada tako nešto izjavi gitarska i umetnička veličina kao što je Hendriks onda morate da obratite pažnju na ovog “buntovnog” i “pijanog” Irca.
Rođen 2.marta 1948. u Belišenonu u Irskoj kao Viliam Rori Galager u radničkoj porodici, ali su mu roditelji bili muzikalni (otac svirao harmoniku, a majka izvrsno pevala) tako da se može reći da je imao nasleđen talenat za umetnost. Prvog “Fendera Stratokastera” je kupio sa 13 godina i za njega je dao “pravo malo bogatstvo” – 100 funti. Prvi uzori su mu bili Loni Donegan, Badi Holi i Edi Kokren, ali je svoj stil počeo da uobličava kada je otkrio Madi Votersa i Big Bil Bronzija. Ispočetka je preferirao akustičarski zvuk i naročito “slajd gitaru”. Karijeru je počeo u “školskim sastavima” i grupama koje su svirale “pop hitove”, ali je pravu muzičku karijeru započeo osnivanjem grupe “The Taste“.
Bluz-rok trio po uzoru na “Cream” i “Jimi Hendrix Experience” brzo je postao popularan u Irskoj i Velikoj Britaniji. Bend je izdao dva studijska i dva live albuma. U Americi su napravili pravi “bum” a koliko su bili popularni svedoči činjenica da su na “Isle Of Wight” Festivalu 1971. godine bili pozivani na “bis” čak sedam !! puta. Ipak, bend se ipak raspao samo par nedelja kasnije jer je Rori tragao za “kreativnom slobodom”.
Sa bogatim iskustvom i samo 23 godine izdao je prvi album pod sopstvenim imenom i odmah napravio “ršum” na britanskoj sceni. Za godinu-dve već je bio na svim top-listama, a naročito popularni su mu bili albumi “Tattoo” i “Blueprint” koji su ušli na “Top 10”. Mora se reći da Galager za to nije mnogo mario pa je čak i pesme koje su bili “viđeni hitovi” odbijao da snima na singlovima jer je hteo da ga pamte po kompletnom opusu i kvalitetnim albumima a ne po “instant hitovima”.
Irska turneja 1974. zabeležena je i na filmu koji je prikazivan po bioskopima i bio gledan skoro kao i Rorijevi koncerti. Irska scena je tada, polovinom sedamdesetih bila veoma jaka jer su veliku popularnost, pored Galagera imali i Van Morison, Thin Lizzy a pojavom panka i The Undertones i Stiff Little Fingers. Kit Ričards je čak predlagao da upravo Rori zameni Mika Tejlora na radnom mestu gitariste u Rolingstonsima, ali se Džeger nije složio pa je na kraju ipak Roni Vud zauzeo tu poziciju. Upravo pojava punka, a ako ćemo biti iskreni i konstantan problem sa pićem, je zaslužna i za nešto kasniji Galagerov pad popularnosti. Iako je izdao par fenomenalnih albuma kao što su “Calling Card“,”Photo Finish” i meni posebno drag, “Top Priority” publika se okrenula drugačijem, modernijem zvuku na šta on nikako nije pristajao .
Ipak, tvrda baza fanova je ostala uz njega pa je Galager nastavio da snima albume i ide na turneje i u osamdesetim godinama prošlog veka. Albumi kao što su “Jinx” i “Defender” su samo učvrstili njegov kultni status. Non-stop je svirao i svima je govorio da je “na stalnoj turneji”.
Ipak, problemi sa alkoholom i nesrećna kombinacija sa sedativima (koje je uzimao najviše zbog straha od letenja avionom) dovela je do neizbežnosti transplatacije jetre. Nažalost, komplikacije nastale tom operacijom dovele su do smrtnog ishoda.Datum smrti možda “najboljeg gitariste na svetu” bio je 14. jun 1995. Mesto smrti – Kings College Hospital u Londonu.U tom trenutku Rori Galager je imao samo 47 godina !
Njegova zaostavština je i dalje živa – Mnogi savremeni gitaristi ga navode kao svog uzora, recimo, Keni Vejn Šepard i Popa Čubi. Kompletna diskografija Rorija Galagera je pre par godina reizdata i prodaje se sasvim dobro. Rori je živi dokaz da se može biti popularan i voljen a da ne prodaš svoju dušu estradi i medijima. Dovoljan je samo talenat i upornost.
DISKOGRAFIJA :
sa TASTE :
Taste (Album – 1969)
On The Boards (Album – 1970)
Live Taste (Live – 1971)
Live At The isle Of Wight (Live – 1972)
Taste First (Album – 1974;Recorded -1967)
The Best Of Taste (Album – 1994)
Whats Going On Isle Of Wight (Live – 2015 ; Recorded – 1970)
SOLO ALBUMI :
Rory Gallagher (Album – 1971)
Deuce (Album – 1971)
Live in Europe (Live – 1972)
Blueprint (Album – 1973)
Tattoo (Album – 1973)
Irish Tour’74 (Album – 1974)
Against the Grain (Album – 1975)
Calling Card (Album – 1976)
Photo – Finish (Album – 1978)
Stage Struck (Live – 1980)
Jinx (Album – 1982)
Defender (Album – 1987)
The London Muddy Waters Sessions (Album – 1989)
Fresh Evidence (Album – 1990)
The BBC Sessions (Live – 1999)
Wheels Within Wheels (Album – 2003)
Meeting With G-Man (Album – 2003)
Live At Montreux (Live – 2006)
Crest Of A Wave : The Best Of (Album – 2009)
The Beat Club Sessions (Live – 2010)
Notes From San Francisco (Album – 2011)
Leave a Reply