Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

VINYL

“Najbolji politički motivisani bend u rokenrolu” ? – GANG OF FOUR !

Iako je njihov politički program trebao da ima prednost u odnosu na njihove “staccato” gitarske rifove i fanki ritam, GANG OF FOUR, četvorka iz Lidsa koja je na krilima panka osnovala bend koji nije bio sasvim pank, osim po stavu, je primećen kao jedan od retkih bendova koji se pojavio u to vreme koji je zaista znao da svira. Studenti sa Univerziteta u Lidsu, Andy Gill (gitara), Jon King (vokal) i Hugo Burnham (bubnjevi) su uz pomoć kamiondžije iz Kumbrije koji se zvao Dave Allen (bas gitara) su imali ideju da svoje radikalno leve i neo-marksističke ideje pretoče u muziku kako bi lakše doprli do britanske omladine. Koliko su u tome uspeli, nisam siguran, ali pouzdano znam da su zauzeli svoje mesto u istoriji rock muzike svojim kvalitetom, inovativnošću i čvrstim stavom koji im je doneo epitet “ najboljeg politički motivisanog benda u rokenrolu”. Kad je punk-rock bio na raskršću i delio se na nekoliko pravaca, GANG OF FOUR su odabrali svoj put i etablirali sopstvenu viziju fank-panka koji su kasnije uspešno sledili bendovi kao što su Beefeater, Minutemen ili Nomeansno.

Već njihov prvi album “Entertainment!” je pokazao da je kvalitet na njihovoj strani, ali da će borba sa establišmentom biti neprestana. Album je ušao u TOP50 ali je zbog svojih “neprikladnih” tekstova za konzervativno Britansko Ostrvo zabranjen za puštanje na BBC programima. Iz tog razloga singlovi verovatno nisu imali toliki uspeh, ali su GANG OF FOUR prokrčili sebi put i do publike koja nije bila strogo pankerski orijentisana pa su zaintrigirali i fanove bendova kao što su WIRE, TALKING HEADS ili THE FALL.

Dve godine kasnije izdati “Solid Gold” ih je ostavio na sličnoj i čvrstoj poziciji, alii h je napustio basista Dave Allen da bi osnovao sopstveni bend , SHRIEKBACK, a na njegovo mesto je došla Amerikanka Sara Lee iz benda LEAGUE OF GENTLEMAN gde je gazda bio legendarni Robert Fripp.

Nešto konvencionalniji je bio treći album u martu 1982. godine koji je doneo – više fanka, manje panka – “Songs Of The Free”. Neke radio stanice su rado puštale singlove kao što su “ I Love Man In Uniform”i “ Call Me Up”  i pored očigledne kritike Foklandskog rata i najbitnijih ljudi u političkom životu Britanije. Posle turneje po Severnoj Americi bend neočekivano napušta i bubnjar Hugo Burnham da bi napravio sopstvenu grupu “Illustrated Man” koja nije dugo potrajala. Kasnije je svirao i sa bendovima ABC i PIL a nastupao je i sa zvezdom koja nije dugo potrajala, Samantom Fox koja je bila poznatija zbog drugih kvaliteta,a ne zbog pevanja i pesama.

Četvrti album “Hard” je doneo nešto mekši zvuk i ženske prateće vokale i singl “Its Love” koji je bio posebno popularan u Americi iz nekog razloga. Na promotivnu turneju bend nije ni otišao iz prostog razloga jer se – raspao. Razlog je bio Gilovo preseljenje u Ameriku i odluka da se više bavi produkcijom i radom u studiju, a manje kreativnom stranom svoje ličnosti.

Sedam godine posle raskida (1991.), Andy Gill i Jon King su odlučili da probaju ponovo i rezultat je bio poprilično neubedljiv album, “Mall”. Kao kuriozitete mogu navesti učešće tada vrlo poznatog pevača Black-a (Beautiful Life, Everything Coming Up With Roses) kao pratećeg vokala na ploči i obradu Bob Marlijeve “Soul Rebel” kao prvog kavera koji su ikada snimili u studiju.  Povremeno su nastupali uživo unajmljivajući session muzičare, ali je bilo jasno da GANG OF FOUR kao bend skoro da ne postoji. To je pokazao i razočaravajući “Shrinkwrapped”(1995.) iako su mnogi očekivali mnogo od te ploče, naročito posle navođenja benda GANG OF FOUR kao uzora od strane članova bendova RAGE AGAINST THE MACHINE ili FUGAZI.

Prava reinkarnacija benda se desila u novembru 2004. godine kada se originalna postava okupila ponovo i zakazala turneju po UK početkom sledeće godine. Nakon turneje su ušli u studio i ponovo snimili neke pesme sa prva tri albuma i izdali ih pod imenom “ Return For Gift”. Album je izašao krajem 2005.

Burnham se nije dugo zadržao pa ga je zamenio Mark Heaney, poznato po radu sa bendovima “Seahorses” i “Shining“. Singl “ Second Life” koji je izašao 2008. godine nije odradio ono što je trebao, da povrati interesovanje publike za bend, ali je ploča “Content” izdata tri godine kasnije značila pravi povratak benda. I od publike i od kritike je ocenjena vrlo visokom ocenom pa je GANG OF FOUR zakazao turneje koje su se pokazale kao vrlo uspešne, po Americi, Australiji i Zapadnoj Evropi. Posle tih koncerata grupu skoro neočekivano napušta pevač Jon King koji obaveštava fanove “ da se umorio i da će karijeru nastaviti baveći se produkcijom i medijima”. To mu uopšte nije bila nepoznata teritorija jer je već imao nekoliko uspešno napisanih soundtrackova (“The Manchurian Candidate” (2004.) i “ Marie Antoinette” (2006.))

Andy Gill je tako ostao jedini član iz originalne postave, ali nije theo da odustane pa sa novom ekipom 2015. snima “What Happens Next” koji nije prošao loše i izdaje “Live In The Moment”, žive zapise sa koncerata u Londonu i Nju Jorku. Prošle godine je GANG OF FOUR izdao i novi, jubilarni, deseti album po redu, “Happy Now”. Kritičari za njega kažu da je prepun uticaja producenta Ben-a Hillier-a koji je radio sa Suede i Depeche Mode, ali ja sam tu čuo dosta starog GANG OF FOUR-a. Istina dosta modernizovanog, sa primetnom upotrebom elektronike, ali neki šmek post punka i alternativnog funka je ostao. Najvažnije je da bend nastavlja sa radom, snima albume i redovno koncertira. Ne bi bilo loše ni kad bi došao u naše krajeve. Pogotovo što su GANG OF FOUR imali ogroman uticaj na muzičku scenu osamdesetih u pokojnoj Jugoslaviji. Poslušajte samo BOYE, OBOJENI PROGRAM ili ŠARLA AKROBATU. Uticaji su očigledni, zar ne ?   

P.S.

Samo dan pošto sam napisao ovaj članak odjeknula je tužna vest da je Andy Gill, “mastermind” benda Gang Of Four umro usled komplikacija sa bolešću respiratornih organa u svojoj 64. godini. Slava mu i hvala za odlične pesme i veliki uticaj na gomilu drugih bendova (direktno su ga pomenuli kao veliku inspiraciju članovi bendova Nirvana, REM i RHCP). Ostaće upamćen u istoriji rokenrola, to je sigurno…

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: