Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

VINYL

Opeth – U večitoj borbi između agresije i melanholije

Ovo je priča o jednom fenomenalnom, jedinstvenom i veoma značajnom bendu. Baza njegovih fanova nije prevelika, ali je uticaj koji ova grupa ima na današnju metal scenu ogroman. Dame i gospodo, predstavljamo vam OPETH !

Opeth je nastao kao death metal bend 1989. godine u Stokholmu, Ime benda je izvedeno iz reči “Opet”, preuzeto iz romana Vilbura Smita “The Sunbird”.U ovoj knjizi, Opet je ime izmišljenog feničanskog grada u Južnoj Africi prevedeno kao “Grad Meseca”.

Nakon nekoliko promena u postavi, Mikael Akerfeldt, praktično, lider benda, iako je u Opeth ušao par meseci po osnivanju, je osim sviranja gitare, preuzeo i vokalne zadatke, a on, drugi gitarista Peter Lindgren i bubnjar Anders Nordin su sledeće godine prionuli na pisanje svežeg materijala. Sve više su  u svoju muziku ubacivali akustične gitare i gitarske harmonije unapređujući osnovni zvuk Opetha. Svoj prvi ugovor su potpisali 1994. godine  sa Candlelight Records, a ubrzo su i izdali svoj prvenac, “Orchid“, ali je on izašao tek godinu dana kasnije zbog problema sa distribucijom. Produkciju je uradio čuveni Dan Swano. Na albumu je bend testirao granice tradicionalnog death metala, mešavši ga sa akustičnim gitarama, zvukom klavira i čistim vokalom.

Nakon nekoliko živih svirki u Velikoj Britaniji, Opeth se vratio u studio u martu 1996. godine da bi započeo rad na drugom albumu, koji je ponovo producirao Dan Swano. Album je dobio ime “Morningrise”, a pred kraj juna 1996. izašao je u Evropi. Album sadrži samo pet pesama, ali u traje čak 66 minuta, a dvadesetominutna “Black Rose Immortal” postaje legendarna. Neverovatna balada “To Bid You Farewell” mi je i dan-danas jedna od najomiljenijih pesama ikada. Posle britanske, sledi i skandinavska tuneja sa Cradle of Filth. Dok je bila na turneji, grupa je privukla pažnju Century Media Recordsa, sa kojim su potpisali ugovor, pa je taj label objavio prva dva albuma u ​​Sjedinjenim Državama 1997.

Slede ponovo presonalne promene i u grupu dolaze bubnjar Martin Lopez (do tada u Amon Amarth) i basista Martin Mendez I to na način da su odgovorili na oglas u jednoj muzičkoj prodavnici koji je postavio Akerfeldt. Sa većim budžetom za snimanje nove izdavačke kuće, Opeth je započeo rad na trećem albumu sa uglednim švedskim producentom Fredrikom Nordstromom, u Studio Fredman-u u avgustu 1997. godine. Iako je Opeth imao basistu, zbog vremenskih ograničenja, Michael Akerfeldt je odsvirao sve bas deonice na novom, trećem albumu. “My arms, your hearse” je objavljen 1998, godine. Odlikuju ga eksperimentisanje sa folk elementima, postojanje čak tri instrumentalne kompozicije i preterivanja kritike koja je nazvala ovaj album “ black metal verzijom Dark Side Of The Moon“.

Godinu dana kasnije bend menja izdavačku kuću i potpisuje za Peaceville Records u Evropi, koji je distribuirao Music for Nations.

Novi album “Still Life” pratile su nezgode sa studijom, manjak vremena i problem sa distribucijom pa je “Still Life” objavljen tek 18. oktobra 1999. Kritika je album ocenila kao “neverovatno spajanje britkih i agresivnih gitarskih rifova sa ljupkim melodijama“. “Still Life” je konceptualni album o liku koji je proteran iz svog rodnog grada i vraća se posle nekoliko godina. pa nailazi na probleme … Počinju mnoge loše stvari. ” Pesme kao što su “The Moor” ili “Face Of Melinda” predstavljaju verovatno nešto najbolje što su Opeth snimili do tada, a poseban pečat daju gotovo poetski tekstovi.

Nakon turneje u ​​Evropi, Opeth se vratio u Studio Fredman da započne sa radom na svom sledećem albumu, na kojem je produkciju trebao da radi Steven Wilson, šef benda Porcupine Tree. Do kraja je Wilson učestvovao u stvaranju celokupnog albuma ne samo u produkcijskom delu, već i sviračkom i kompozitorskom delu. To je rezultiralo najboljom produkcijom do tada, većim eksperimentisanjem i kompleksnijom strukturom pesama . Peti studijski album, pod imenom “Blackwater Park” izašaoj krajem februara 2001. Relativan uspeh albuma učinio je da Opeth krene na svoju prvu svetsku turneju, a na Wacken Open Air festivalu u Nemačkoj 2001. godine, svirao je, do tada, za njih neverovatnih 60.000 ljudi

Posle uspešne turneje neumorni Akerfeldt insistira da krenu sa stvaranjem novog albuma i pred sebe je stavio veliki zadatak, uz veliki uticaj dugogodišnjeg prijatelja Jonasa Renksea iz benda Katatonia. Odlučio je da odjednom snimi dva različita albuma – jedan agresivan, a jedan melanholičan..

Bez ikakvih konsultacija sa svojim kolegama ili izdavačem. Akerfeldt je lagao izdavačku kući da snimanje neće koštati više od običnog pojedinačnog albuma. Snimanje je proteklo ponovo bez puno vežbe i ponovo u saradnji sa Stivenom Vilsonom. Na agresivnijem albumu “Deliverance” na produkciji je pomogao i Andy Sneap  pošto bend nije bio zadovoljan prvobitnim snimkom.. “Deliverance” je objavljen 4. novembra 2002. i debitovao je na devetnaestom mestu američke indi liste. Kritika je za album rekla da je ” Deliverance mnogo suptilniji od bilo kog od njegovih prethodnika, približavajući slušaocima dinamiku agresije sa nijansama melanholije.”

Opeth je odrzao koncert u Stokholmu, a zatim se vratio u studio da završi snimanje vokala za drugi od dva albuma – “Damnation”, koji je objavljen 14. aprila 2003.godine. Taj album je po prvi put Opeth probio na američku Billboard top listu. Album je takođe osvojio švedsku “Grammy” nagradu za najbolji hard rok performans.

Posle toga bend je započeo svoju najveću turneju, svirajuci skoro 200 koncerata za redom na kojima je uglavnom izvodio dve liste pesama, jedan akustični set i jedan set agresivnijih pesama. Na toj turneji je snimiljen I  prvi DVD benda , pod nazivom “Lamentations (Live at Shepherd’s Bush Empire 2003)”. DVD sadrži dvosatne performanse, uključujući i čitav “Damnation” album, nekoliko pesama sa “Deliverance” i “Blackwater Park”, kao i jednosatni dokumentarac o snimanju oba albuma.

Zbog problema sa zdravljem bubnjara Martina Lopeza, Opeth je otkazao mini turneju po Bliskom istoku. Deo ostatka turneje bubnjarske radove su izvodili Lopezov roudie i Gene Hoglan ( Strapping Young Lad, ex-Death,ex-Testament,ex-Dark Angel).

 Opeth se vratio kući 2004. godine rešen da započne sa pisanjem novog materijala za svoj osmi album, a do kraja godine su ga i završili. Ponovo menjaju izdavačku kuću I potpisuju ugovor sa Roadrunner Records-om. Akerfeldt je rekao da je glavni razlog za potpisivanje sa Roadrunnerom bio široka distribucija ove etikete, kako bi album bio dostupan I manjim prodavnicam ploča I diskova. Neki fanovi su taj čin etiketirali kao prodaju benda, na šta je Akerfeldt rekao da “je to  velika uvreda nakon 15 godina benda I 8 albuma stvorenim u čistom undergroundu. Ne mogu da verujem da nismo zaslužili da nam fanovi veruju nakon svih ovih godina”. Bendu se pridružio  klavijaturista Per Viberg kao punopravni član, mada je godinama svirao sa njima na turnejama.

Novi album je sniman  u gradu Orebro, Švedska, od 18. marta do 1. juna 2005. godine i izašao je krajem avgusta iste. godine, Debitovao je na 64.-om mestu u SAD, I na mestu broj devet u Švedskoj, kao nijedan prethodni album. Kritika je zdušno pohvalila album i priznala “ da je Ghost Reveries najkompletniji Opeth album do sada”. Dana 12. maja 2006. godine,

Martin Lopez je objavio da je zvanično otišao iz benda zbog zdravstvenih problema i zamenio ga je Martin Akenrot, bivši bubnjar bendova Witchery i Bloodbath. Progresivni metal sa growl/harsh/clean vokalima i primetan uticaj prog muzike sedamdesetih je obeležje ovog albuma kojim je Opeth postavio nove standarde.

Sledi turneja sa Megadethom i izdavanje novog DVD-a sa Opethovog nastupa uživo u Camden Roundhouse-u, u Londonu, pod imenom “ The Roundhouse Tapes”. U  maju sledeće, 2007. godine, Peter Lindgren napušta bend, a menja ga ex-Arch Enemy gitarista, Fredrik Akesson.

Deveti album, “Watershed” izlazi u junu 2008.godine I donosi povratak nešto energičnijem zvuku, manje clean vokala i sedam pesama. Omot je čist promašaj i ne nastavlja niz omota ranijih albuma. Bez logoa liči na cover nekog alternativnog pop-rok benda. Kao podršku prodaji albuma Opeth je svirao na turneji naslovljenoj “UK Defenders of the Faith” sa grupom Arch Enemy i turnejom “Progressive Nation” sa Dream Theater-om. Naravno, sledilo je I učestvovanje na “Wacken Open Air Festivalu”. “Watershed” se najbolje prodavao do tada, u poređenju sa svim albumima Opetha, , a debitovao je na mestu brou 23 na američkoj Billboard 200, u Australiji na broju sedam, a na prvom mestu zvanične liste albuma u ​​Finskoj. Od septembra do oktobra, bend je obilazio Severnu Ameriku uz podršku bandova “High on Fire”, “Baroness” i “Nachtmistium”.

.
Sledeće godine  Opeth su napisali I snimili pesmu “The Throat of Winter“, koja se pojavila na digitalnom bonus izdanju  video igre, “God of war III”. Akerfeldt je pesmu opisao kao “čudnu” i “ne baš metal”. Za proslavu svoje dvadesetogodišnjice, Opeth je od 30. marta do 9. aprila 2010. godine održao turneju pod nazivom “Evolution KSKS: Opeth Anthology”. Album “Blackwater Park” su izvodili u celini, zajedno sa nekoliko pesama koje nikada ranije nisu bile svirane uživo. Koncert 5. aprila 2010. godine u Royal Albert Hallu u Londonu je sniman za DVD i live albumski paket pod naslovom “In Live Concert u Royal Albert Hall” koji je objavljen 21. septembra 2010. godine . Za DVD koncert je bio podeljen u dva seta. Prvi set se sastoji od celog “Blackwater Park” albuma, dok drugi set sadrži po jednu pesmu iz svakog albuma, hronološki poređane tako da predstavljaju dvadeset godina “evolucije” u muzici Opetha.

Opethov deseti album, “Heritage”, objavljen je 14. septembra 2011. godine i naišao je, na generalno, povoljne kritike. Odmah je ušao na sve značajnije rock Top liste u svetu. ”Heritage” je imao mnogo progresivniji stil od prethodnih albuma benda, nešto što je Akerfeldt želeo da učini već dugo vremena

U kritici za “Allmusic”, kritičar Thom Jurek je nazvao “Heritage” “najnaprednijim albumom grupe, opisujući pesme kao ” instrumentalne bravure načičkane promenama akorada  i prepune zvuka melotrona, Rodos klavira, i Hamond orgulja “.

Ponovo su krenuli na turneju koja je trajala preko 200 dana.  Tokom turneje Opeth je svirao sa bendovima poput Katatonia, Pain of Salvation, Mastodon, Ghost i Anathema širom sveta u zemljama poput SAD, Evrope, Turske, Indije, Japana, Grčke, Izraela, Latinske Amerike i Švedske. Turneja je završena na “Melloboat 2013″.

Gotovo tri godine kasnije. Opeth je izdao svoj jedanaesti studio album pod nazivom “Pale Communion” koji donosi još veću promenu u zvuku benda i gotovo potpuni otklon od metala. Iako su članovi benda, po sopstvenom priznanju uživali kao nikad do tada, u stvaranju ploče, baza fanova se prilično podelila, pa su jedni hvalili traganje za novim zvukom, a drugi poprilično kudili i odustajali od podrške Opethu. Kritika je album nazvala “čudnim, složenim prog-rock- metal genijem” . Ulazak na top liste ipak nije izostao pa je dokazano da ipak nije izostala podrška fanova. U 2015. godini Opeth je odsvirao nekoliko koncerata kako bi proslavio 25. godišnjicu benda.

Sredinom juna 2016. Nuclear Blast Entertainment objavio je ugovor sa  Opethom, a par meseci kasnije, u jesen iste godine izašao je za sada, poslednji album benda, pod nazivom “Sorceress” koji je svoje uoprište još uvek imao u zvuku I aranžmanima progresivnog roka kakav se svirao sedamdesetih godina prošlog veka. Sa albuma su se izdvojili singlovi “ Sorceress“, “Era” i prelepa ” Will OThe Wisp“, jedna od najemotivnijih Opeth pesama.

To bi bila biografija jednog čudesnog benda koji zdušno preporučuju Ivan Krivokuća, inicijalni pisac ovog teksta i ekipa Dotkom magazina koja ga je malo doradila i oblikovala. U iščekivanju novog Opeth albuma koji je najavljen za sledeću godinu slušajte neku od petnaest sjajnih ploča (12 studijskih + 3 live) ovih Šveđana.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: